Kako ublažiti porođajne bolove?

Nastojanja onih koji ženama pomažu da se porode, jeste i da im na neki način ublaže bolove. Nekada se to radilo molitvama, ritualima, hipnozom... a onda je otkriven uticaj ekstrakta pojedinih biljaka na umanjenje bolova, što je prethodilo kasnijoj upotrebi lekova. U savremeno doba, primenjuje se epiduralna anestezija, aromaterapija, homeopatija, akupunktura, fizikalni postupci. Razne metode i sredstva se koriste sa ciljem da se ženi olakša porođaj, ali i da se skrati. Jer, produžen i bolan proces rađanja iscrpljuje porodilju, nepovoljno utiče na tok porođaja, što često ugrožava i samu bebu.  Prva asocijacija na porođaj - za većinu je bol, jer se u skoro svim  pričama o porođaju pre svega govori kao o bolnom iskustvu. Tako je predstavljen u literaturi, ali i na filmu, gde se zbog dramskog efekta prenaglašavaju patnja i bol. Umesto da se ženi pomogne i olakša, često joj se govori da - što je veći bol osetila, više će voleti svoje dete!?

Do određenih promena, koje dovode do pojave bolova u tkivu materice tokom porođaja, dolazi zbog smanjene količine kiseonika. Materica je mišić koji za svoj rad, a to su porođajne kontrakcije, troši kiseonik. Vremenom, kako porođaj napreduje, one su češće, jače i duže, pa je i potreba za kiseonikom sve veća. Ako se porodilja za vreme kontrakcija svaki put zgrči, i tako ostane dok kontrakcije traju, njeni skeletni mišići će na tu aktivnost da troše veliku količinu kiseonika.

Posle izvesnog vremena, dolazi do nedostatka kiseonika, pa kontrakcije postaju bolnije i manje efikasne, što znači da će se grlić sporije otvarati, odnosno da će porođaj duže da traje. Sa ciljem da se ovaj proces okrene u pozitivnom smeru, primenjuju se dva mehanizma - relaksacija i disanje.

Doživljaj bola

Značajan uzrok osećaja bola tokom porođaja jeste i njegovo centralno poreklo (zavisi od procesa u mozgu), a taj mehanizam je teško objasniti na jednostavan način. Da biste shvatili mogućnost obezboljavanja u porođaju, važno je da znate činjenicu kako nema značajne razlike među ljudima u pogledu praga za osećaj bola, ali je velika razlika u načinu reagovanja.

Poznato je da nijedan prirodni zakon ne objašnjava porođajne patnje i veliku bolnost, jer su fiziološki procesi koji se tada odvijaju bezbolni, i predstavljaju „laku tegobu“. To znači da je sam doživljaj bola ono što znatno utiče na njegov intenzitet. Da je moguće da umislimo nešto, i da to počnemo da osećamo - znamo iz primera kada zamišljamo da jedemo limun (verovatno već osećate pojačano lučenje pljuvačke dok ovo čitate).

U začaranom krugu straha

Strah od nepoznatog, uz očekivanje da će bolovi biti jaki - dovode do psihičke i fizičke napetosti. Očekivanje da će kontrakcije biti bolne, nameće ženi zgrčen položaj tela, pa su svi skeletni mišići napeti. To se prenosi i na glatku muskulaturu unutrašnjih organa, između ostalog i na grlić materice. On se ne otvara, i tako onemogućava spuštanje i izlazak bebe. Nenapredovanje u porođaju kod trudnice izaziva nove strahove, koji opet povećavaju napetost, i tako u krug. Strah izaziva grč, a grč dovodi do bola, koji opet pojačava strah... Iz tog začaranog kruga je teško izaći. Nažalost, takva situacija ponekad uslovljava da se porođaj završi carskim rezom umesto prirodnim putem. 

Da bi se strah od bolova u porođaju eliminisao, neophodna je pravilna edukacija trudnica. Ona se, pre svega, sprovodi kroz psihofizičku pripremu za porođaj i škole roditeljstva. Upoznavanje sa tokom porođaja, mehanizmom kako se odvija, i značaja svesnog i aktivnog učešća trudnice u porođaju, sprečava pojavu začaranog kruga
strah-grč-bol.
PageBreak

Usmeravanje kiseonika u matericu

Relaksacijom, odnosno smanjenjem napetosti mišića, postiže se značajna ušteda u ukupnoj potrošnji kiseonika. Umesto da kiseonik odlazi u zgrčene mišiće ruku, nogu i trupa, on ide u matericu. To sa jedne strane poboljšava kvalitet materičnih kontrakcija, a sa druge ih istovremeno obezboljava, jer nema zadržavanja štetnih produkata (mlečne kiseline), pa samim tim ni pojave bola.

Na psihofizičkoj pripremi za trudnice se ovladava tehnikom relaksacije, gde buduće mame uče kako da voljno opuštaju određene grupe mišića, zavisno od faze porođaja u kojoj se nalaze.

Trudnice koje odlaze na jogu, ili neki drugi vid vežbanja koji uključuje opuštanje, mogu to svoje iskustvo da koriste tokom porođaja. Važno je da znaju koji uticaj ima relaksacija na porođaj, i da na taj način mogu sebi da pomognu.

Žene koje ne idu na psihofizičku pripremu iz nekog razloga, bilo zato što moraju da leže kod kuće i miruju, ili im je organizovana priprema nedostupna, mogu i kod kuće da nauče da se relaksiraju, jer za ovu aktivnost ne postoje kontraindikacije.

Udobnost - uslov za opuštanje

Vežbe relaksacije se izvode u ležećem i sedećem položaju. Na početku se preporučuje ležeći položaj - na leđima ili boku, a u trećem trimestru svakako na boku, i to levom, da beba ne bi pritiskala velike krvne sudove u karlici. Ovo je preporuka, a svaka trudnica treba da odabere položaj koji joj najviše odgovara. Jer, preduslov da bi se postigla relaksacija, pre svega je udobnost.

Za vežbanje treba odvojiti oko dva sata, i to

u potpunom miru, kako bi se uočila razlika u stanju napetosti mišića i njihove opuštenosti. Najpre treba zauzeti početni položaj u kome će se izvoditi vežbe.

Ležeći položaj na leđima: Stavite jedan jastuk ispod glave, i jedan ispod kolena. Noge su malo razdvojene, a ruke odmaknute od tela.

Ležeći položaj na boku: Stavite glavu na jastuk, i ruku sa te strane ispod jastuka. Kolena su malo savijena i razdvojena jastukom. Ako osećate da stomak „visi“, stavite malo jastuče ispod njega.

Sedeći položaj: Sedite na stolicu sa naslonom. Ako može da se podešava, namestite je tako da je naslon malo nagnut unazad. Ruke su na naslonima sa strane, a stopala oslonjena čitavom površinom o pod.

A, sad se opustite

Prvo zatvorite oči i nekoliko puta duboko udahnite i izdahnite.

Počnite od prstiju na jednoj nozi - zgrčite ih jako, držite tako pet sekundi, a onda opustite i dišite normalno. Nakon pola minuta, ponovite kontrakciju povlačenjem stopala ka sebi, da biste osetili napetost u potkolenici. Opet zadržite pet sekundi, pa se opustite i napravite pauzu 30 sekundi. Kada završite sa jednom nogom, pređite na drugu, onda ide jedna ruka, pa druga. Potom je na redu trup, onda glava, i na kraju lice.

Da biste osetili napetost u čitavom telu, podignite u vazduh ruke i noge. Zadržite ih tako pet sekundi i spustite. Pri podizanju, udišite vazduh. Zadržite ga za vreme kontrakcije, i izdahnite kada spustite ruke i noge. Ponovite vežbu tri-četiri puta, a u pauzama dišite normalno. Ako dobro uočite razliku u stepenu napetosti mišića i opuštenosti, moći ćete to da koristite za vreme porođaja.

Što se bolje budete opuštali za vreme porođajnih kontrakcija, to će one biti manje bolne. Ukoliko uz sve pokušaje ne postižete stanje relaksiranosti, verovatno ne uspevate da uskladite disanje, dišete plitko, ubrzano, ili ste pod stresom. Pokušajte i sa promenom položaja, možda vam nije udobno. Prigušite svetlo u prostoriji i pustite tihu muziku. Nekada je često pomeranje bebe razlog što ne možete da se relaksirate, pa probajte u neko drugo vreme, kada je beba mirnija.PageBreak

Značaj pravilnog disanja

Pored relaksacije, koja utiče na obezboljavanje porođajnih kontrakcija, disanje je drugi mehanizam koji ima veliku ulogu u tome. Sama trudnoća povećava potrebu za kiseonikom, i do 40 odsto po nekim ispitivanjima.

U isto vreme, kako beba raste, pritiskom na matericu dovodi do smanjenja pokreta grudnog koša pri disanju. Stoga, kako se približava termin porođaja, trudnica sve teže dolazi do vazduha, primorana je da diše površno.

Pravilno disanje u velikoj meri utiče na optimalno odvijanje funkcija u organizmu, a naročito tokom samog porođaja, kada je dodatno povećana potreba za kiseonikom. Pre svega je neophodno da porodilja i beba budu dobro snabdevene kiseonikom. Dobra oksigenacija onemogućava zadržavanje štetnih produkata mišićnog rada materice (pojavu mlečne kiseline), koji dovode do pojave bola (to je isti mehanizam koji se aktivira kada nepripremljeni trčimo ili vežbamo, a onda imamo bolove u mišićima). Dobro uvežbanim i primenjenim tehnikama disanja u porođaju - izostaje pojava bola, i na taj način postižemo obezboljavanje kontrakcija.

Ne zadržavajte vazduh

Žene koje su se bavile sportom, ili imaju iskustvo u vežbanju,

mogu to da iskoriste u porođaju. Sama činjenica da je porođaj fizički napor (neki ga porede sa potrošnjom energije pri trčanju maratona), dovoljno govori koliko je važno da snabdevenost kiseonikom bude optimalna, kako ne bi došlo do otežanog i produženog porođaja.

Najvažnije je ne zadržavati vazduh dok traje kontrakcija, kako ne bi došlo do prekida u snabdevanju bebe kiseonikom. To bi vremenom moglo da dovede do popuštanja srčanih tonova i eventualne odluke lekara da hitno završi porođaj nekom od intervencija. Međutim, čak i kada tonovi trenutno popuste, pripremljene trudnice odlično znaju da pojačanim disanjem mogu da ih poprave.

Disanje za vreme kontrakcija

Tokom kontrakcije treba disati sve vreme - ritmom i dubinom koju ona nameće. Kada počne porođaj, disanje je nešto sporije i produbljeno, što će doprineti i boljoj relaksaciji. Vremenom, kada kontrakcije postanu duže, češće i jače - disanje treba da bude ubrzano, jer raste potrošnja kiseonika, i površno - da se spreči kontakt materice sa dijafragmom, što bi dovelo do osećaja bola. Ovaj način disanja, sa povremenim produbljenim izdisajima, omogućava suzdržavanje od napinjanja u fazi kada to još uvek nije dozvoljeno, jer grlić nije potpuno otvoren.

U pauzama, uz relaksaciju u prvom delu porođaja, disanje treba da bude normalno, a kasnije produbljeno - kako bi se nadoknadio potrošeni kiseonik. PageBreak

"Vežbajte" disanje

Ako uvežbavate disanje sami kod kuće smestite se udobno, izdahnite vazduh na usta, udahnite duboko na nos, i tako naizmenično, u istom ritmu. Nastojte da udisaj i izdisaj zajedno traju oko 15 sekundi. Kada ovo uvežbate, pređite na ubrzano i površno disanje - kada izdišete i udišete vazduh samo na usta. Za razliku od prethodnog tipa disanja, koje je prirodno, ovaj tip zahteva dobru uvežbanost. Pokušajte da dišete površno po jedan minut, sa pauzama od dva minuta. Kada savladate tehniku disanja u položaju na leđima, vežbajte i na boku, jer ćete se u tom položaju suzdržavati od napona, koji se mešaju sa kontrakcijama u fazi porođaja koja prethodi rađanju bebe.

Pored povećanog priliva kiseonika, angažovano disanje utiče na jaku aktivaciju moždane kore (proces koji se odvija u mozgu). Na taj način ne dozvoljava prolazak bolnih senzacija do svesnog dela mozga. Svesno ne možemo da registrujemo dva bola u isto vreme. Ako nas jako boli zub, ne osećamo da nas boli i glava. Kada prestane bol u zubu, tek onda osećamo glavobolju.

Pokrenite svoje prirodne potencijale

Iskustvo sa sportskim ili nekim drugim povredama, kada ste imali jak motiv da završite utakmicu, takmičenje, ili neku aktivnost koja vam je tada bila veoma važna, pa niste ni osećali bolove, već kasnije - kada je sve prošlo, mogu vam biti od velike pomoći u porođaju.

Umesto da iz kontrakcije u kontrakciju očekujete kako će sve više da vas boli, da mislite kako ne možete da izdržite, ili da se prepustite svemu bez svesnog učešća - iskoristite sve svoje prirodne potencijale, jer ih sigurno imate. Jedino ih treba pokrenuti.

Zamislite, što slikovitije možete, da se sa svakom kontrakcijom vaš grlić sve više otvara, kako se beba spušta, i vaš porođaj prirodno završava. Ako ne možete da dočarate sliku porođaja, zamišljajte lepe trenutke koje ste imali u životu. Setite se svega što vam je na neki način donelo prijatna osećanja, ili zamišljajte trenutke koje ćete provoditi sa svojom bebom.

Moguće je poroditi se bez bola

Porođaj ne boli, jer je to fiziološki proces u organizmu, kao i svi drugi procesi, ali to ne znači da nećete ništa da osetite. Ono što se oseća, jesu materične kontrakcije, bez kojih ne može da se odvija i završi prirodan porođaj. Bol može da izostane, jer je on proizvod naše svesnosti, našeg očekivanja i nespremnosti da prihvatimo činjenicu da možemo da se porodimo bez patnje i bola.

Da je to moguće, govori u prilog - nažalost mali broj žena, koje su se porađale prirodno a bez bolova. Iako živimo u vreme informacija, informisanost trudnica o fiziologiji  porođaja i mehanizmima za obezboljavanje - a da to nisu lekovi, carski rez ili epiduralna anestezija, još uvek je nedovoljna. 

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut