NIJE IMAO SNAGE DA DOJI, DOBILA SAM MASTITIS 3. DANA: Priča mame Jelene iz NS – Suze su same išle, a evo kako sam uspela

Iskustva našim mama su nešto što nas posebno raduje. Vrlo često na našu adresu stižu priče o porođajima, onim lepim i manje lepim, ženama koje su preživele pravo akušersko nasilje zbog kog su i one i bebe mogle da izgube život, ali i ohrabrujuće priče o dojenju. Sve su zlata vredne, i svi volimo da ih pročitamo, da se ohrabrimo i da vidimo da nismo same i da sve prolazimo kroz isto.

Ova uporna mama, rešena da svom sinu pruži najbolje što ima, i što nam je priroda omogućila, otkrila nam je i kako je protekla njena trudnoća, ali i porođaj.

"Trudnoća mi je bila školska, ali moj mališan je odlučio da krene tri nedelje ranije u svet. Porodila sam se hitnim carskim rezom. Bilo je mučno, ali kada sam njega videla i te moje male okice, sve me je u trenutku prošlo. Bio je sitan, 2.720 grama, na granici sa nedonoščadima. Nije bio sa mnom, bio je u poluinfektivnoj nezi, sa povišenim CRP-om. Trećeg dana od porođaja dobila sam upalu grudi.Odjednom je nadošlo mleko između dva podoja, a grudi su mi bile bukvalno kao kamen. Babica me je masirala i izmlazivala, a to je tako bolno iskustvo. Suze su mi same išle, ali bila sam rešena da izdržim jer sam želela da dojim. U početku kada ga donesu, moj sin nije mogao da uhvati bradavicu pa bi babica namestila i njega i mene. Teško je išlo, koristila sam silikonske bradavice, ali on nije imao snage da vuče. Povukao bi par puta i zaspao bi.Dešavalo se i da ne povuče, samo da zaspi pored mene... A ja sam imala haos u glavi od misli da je on gladan, da moje mleko ne valja ili da ga nema dovoljno", govori nam mama Jelena.

Onda je odlučila da u pomoć pozove pumpicu za izmlazavanje kako bi videla koliko mleka može da izvuče, i kako bi babice to mleko davale njenoj bebi koja nije imala dovoljno snage da povuče. U startu je to bilo jedva 20 mililitara, ali se svakog sledećeg puta povećavalo. Već narednog dana uspela je da izvuče 40 mililitara, pto je delovalo zadovoljavajuće. I pored toga, davala je bebi da sisa kad god ga donesu.

Nakon par dana izašli su kući. Naravno, Jelena je bila presrećna jer je cela porodica zajedno. A onda, kreće muka sa dojenjem koju je uspela da savlada.

"Čujem plač, trčim u sobu da ga podojim. Sednem da jedem, čujem plač i opet trčim sa sve ranom od carskog reza. Na svakih sat do sat i po, evo ga. I tako prvih mesec dana, a možda i malo duže. Posiki, smiri se, spustim ga u krevetac i sve u krug. Bila sam zbunjena, uplašena, nisam znala šta me je snašlo, a mnogo sam čitala o dojenju kako bih se spremila, čak sam išla i u školicu za trudnice da saznam što više. Na kraju sam pitala mamu kada ću ja da spavam, da se okupam, niko mi nije rekao da ću biti čupava i masna... Kada ću da skuvam nešto, da jedem, nisam sve ovako zamišljala. On doji, podrigne i zaspi, a ja odem da se izmlazam i na ručnu i na električnu pumpicu, pa dok nešto krenem da uradim, prođe sat vremena i dođe vreme da ponovo dojim", govori nam Jelena, i otkriva da je uspevala sve da savlada, ali da bez podrške najbližih možda ne bi uspela.

"Nikako nisam odustajala, ma koliko da je bilo teško. Kada krenu grčići, onda sam ga držala na grudima i to ga je smirivalo. Uvek sam nekako uspevala da nađem način da ga smirim kada ga je nešto mučilo, a nije glad. Pratite svoju bebu, vi i ona znate šta je najbolje za vas. Grudi su i hrana i uteha! Edukujte se! Ako beba napreduje, imate dovoljno mleka. Nije vam mleko slabo, iako su mi u mnogim situacijama to govorili i savetovali da pređem na dohranu. Beba uzme koliko joj je potrebno, to je prirodan proces i znaju one iako su tako male. Samo nudite i nemojte da odustajete. Dojila sam na zahtev bebe, i sve muke su prošle. Kasnije, kada prođe tri sata samo bi mleko krenulo da curi, a beba bi se vrlo brzo budila da jede. Uspostavili smo ritam, a ja sam imala mleka, ne za njega, već i za tri bebe. Sve dođe na svoje. Ojačao je, pa je jeo na tri sata, a onda i ređe".

Jelena je poslala i jasnu poruku, pa otkrila da sina doji iako ima 2 godine i 4 meseca, te da i sada nailazi na kritke okoline, samo ovog puta malo drugačije.

"Hoću da kažem svakoj mami da ne treba da odustaje, da treba da da sve od sebe jer je to najlepše iskustvo koje žena može da doživi. Nema ništa lepše od toga kada doji pa me pogleda i nasmeje se, pa nastavi. Moj sin sada ima 2 godine i 4 meseca, i dalje ga dojim. Puno priča za svoj uzrast, ide u vrtić, skinuli smo pelene... Jede sve odavno, i to školski. Moje mleko ga ništa ne remeti, ni u jednoj fazi razvoja. Grudi su nam i dalje jaka veza koju ne mogu da mu ukinem još uvek, a ne znam ni kada ću moći. Možda on odluči. Nailazim na kritike da mu je dosta, da tu nema više ništa, da mučim i njega i sebe, a niko ne zna da kaže zbog čega tačno treba da prestanem da dojim. Posebno se ne slažem sa komentarima da sina treba da ostavim kod mame na par dana kako bi se odvikao. Pa nemam snage da bude i bez mene i bez sike, da mu priuštim takav stres! Možda je preterano, ali to je naša stvar. Za prestanak dojenja ćemo se nas dvoje dogovoriti. Nemojte da dozvolite da bilo ko utiče na vas nego slušajte sebe i pratite svoju bebu. Radite kako vi smatrate da je ispravno! To je prava stvar! Dojenje je maženje, uteha, osveženje, ljubav, zdravlje, intimnost, saradnja, pomirenje, uteha kada zubi izbijaju, blagodet za majku i bebu", zaključila je mama Jelena.

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.

(Yumama)