OVE REČI SU 'PRST U OKO' MAJKAMA, ALI NISAM IH SLUŠALA: Plakala sam, vrištala, nisam odustajala i USPELA sam da dojim

Dojenje je tema zbog koje se često vode rasprave. Postoje majke koje su se namučile da bi došle do toga da doje svoju decu, ali i one kojima to ide olako od samog starta. Naravno, postoje i one koje iz zdravstvenih razloga ne mogu da doje bebe, ali i one koje iz sopstvenih razloga jednostavno odbijaju da ponude dojku svom detetu. Naravno, nijedna od njih ne greši, i svaka radi pravu stvar.

"Trudnoća, porodilište, porođaj i napokon ono što svaka mama želi - što pre da zbriše kući sa bebom da se na miru upoznaju i maze. Odbor za doček je tu, kuva se kafa, prva posle nekoliko dana kljucanja štapića i plazme, pa da se na miru sedne (ko može, jelte) i istračari cimerke ili neku nadrndanu sestru. I taman da zaustite, čuje se urlik novopridošlice koja se od prvog dana bori za svoje mesto u porodici. Dodajte na sve to i starije dete koje izgubljeno gleda i počinje da slini za bebom, kad se postavlja ono čuveno pitanje: 'a da nije beba gladna?' Kako znaš? Beba plače? Pa? Ne zna da priča, to je svakako sigurno i ne ume da kaže šta joj smeta", započela je svoju priču mama, a onda otišla korak dalje i objasnila da se susrela sa najtežim rečima koje je sigurno svaka dojilja čula:

"Ne volim te bukvaliste koji od svakog bebinog plača naprave senzaciju gladi. Dete je plivalo i bućkalo se (znači zna i da pliva, hmmmm!) oko devet-deset meseci,a za samo nekoliko sati/dana iskoči iz vode kao zlatna ribica, samo što mi njemu ispunjavamo želje! Doduše, samo nam se tako čini, jer ko nije mogao da ostvari potomstvo, zna da takva očekivanja traju večnost te da je i njima ista ta ribica ispunila želju, čim su ugledali svoje detence. Svetlo, klima, okruženje, odbor za doček...sve su to stvari koje bebu, a bogme i mamu čine nervoznom prvih dana po izlasku, pa svakako glad ne mora biti glavni uzrok plakanja. 'Nemaš dovoljno mleka!' Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!! To je ta 'prst u oko' rečenica koju majke čuju sto puta pa i same poveruju u to na kraju, posle mora suza, frustracija, haosa u glavi."

U prethodnim rečima ove majke sigurno ste se već pronašli, ali željno iščekujete da čujete savete koji su njoj 'upalili' da obezbedi dovoljno mleka za svoje bebe. Evo čime se ona vodila, i uspela je!

"Drage moje mame, ukoliko imate mlečne žlezde i niste imale nikakve operacije grudi gde vam je bilo šta odstranjivano, zdrave ste i prave, IMATE MLEKA U SVOJIM GRUDIMA! Ne odmah koliko treba, ali je to PROCES.Može, ali ne mora da bude bolan, neprijatan, mastitičan, ragadičan, itd. Traje, događa se, mleko se pravi i greje u vašem telu da bi bilo idealne temperature za vaše dete! Stavite bebca na dojku i samim njegovim sikenjem, do mozga dolazi prava informacija da sve ide kako treba, a mozak dok ne prenese, kaže da nastavite sa stavljanjem bebe na dojku. Što više beba vuče i trudi se, više se mleka stvara.

Nisu sve dojke iste. Nisu ni bebe. Neke su halapljive, borbene od prvog dana. Neke su uspavane, trome, gnjave i samo spavaju... Ja imam i jednu i drugu. Zamišljamo da mleko teče kao u "Zidanju Skadra" i ako se to ne desi, ako grudi nisu pretvrde i ništa ne šiklja iz njih, umemo da kažemo kako je sve presušilo. Period uspostavljanja dojenja ume da traje, nekada dve-tri nedelje, nekad dva meseca, kako kod koga. Kod mene je sa prvom bebom trajao oko mesec i po dana, a sa drugom malo kraće. Bilo je to mesec dana plakanja, vrištanja, neizlaženja iz kuće, izmlazanja, nespavanja, i preživela sam! Bez dohranjivanja, ritam se polako uspostavljao i mogla sam da podojim bebu i napolju ako je bilo neophodno. "Praznjikave" dojke svakako lageruju mnogo mleka i sam dodir na njih ume da zbuni žene, jer, eto, ne znam zašto vlada mišljenje da samo kameno-tvrde grudi nešto proizvode. Da, proizvode mastitis i sve bolne probleme, a bebi nije lako ni sa prepunim grudima baš kao ni sa polupraznim", objasnila je ova divna majka, a onda dodala:

"Stavljajte decu na dojku čim vidite signale da su gladna! Moji su uvek nekako vitlali rukicama oko usta kao male mačke i okretali glavu ka dojci. Ako ne vuku, makar se malo pomaze, a maženja nikad dosta, naravno. Ako zaspu, spustite ih u krevetić do prvog buđenja pa opet Jovo nanovo. Ako sisaju, podrignu i zaspu, onda se zahvalite nebesima što imate školsku bebu!Moje iskustvo je bilo učinkovito: svaki plač je bio potencijalni podoj. Pa, nekad sisa, nekad ne, ali sam čin sikenja pa makar i naprazno, radio je isto što radi i pumpica-signalizira mozgu da pravi više mleka. Možda će vam se činiti da je jako gladna, poljuljaćete se i pribeći dohrani, ali probajte da se strpite malo jer ne mora da znači da plače zbog gladi. Kad se malo umori od pokušaja sikenja, zaspaće, a mleko će nadoći za sledeći podoj posle dva do tri sata. Pumpica za izmlazanje je super stvar za svako oslobađanje viška mleka iz dojki da ne bi došlo do upale. Iskreno, nikada nisam uspevala da izmuzem toliko mleka da velikoj bebi (šest i više meseci) bude dovoljno. Uvek mi je bila lakša i draža opcija da ona sama uzme koliko joj je potrebno, podrig i gotovo!"

Mama se osvrnula i na dobro poznate priče o ishrani dojilje. Nema šanse da prođete bez saveta da treba što više da jedete jer dojite bebu, da treba da pijete mleko kako bi se vama više mleka stvaralo i slično. Sve su to bapske priče u koje ne treba verovati, a posebno ne treba dozvoliti da svi ti silni dobronamerni saveti utiču na vašu želju da svoju bebu hranite prirodnim, majčinim mlekom.

"Ne dajte se poljuljati da nešto sa vama nije ok, da niste dovoljno jele (Bože sačuvaj!) pa nemate dovoljno mleka. Treba jesti kao pre, dovoljno i redovno. Rekla bih da je tečnost možda i bitnija. Nemojte biti ni gladne ni žedne a prejedanje grizovima i keksovima ništa ne vredi ako nema sisanja. Beba plače jer joj je to zanimanje prvih mesec dana. Neće dobiti bruh ako zaplače, neće dobiti ni fras ni ostale narodske napade i bolesti. Možda je boli stomak (moje bebe su baš imale grčeve) pa je i to razlog palakanju, a kad se na to nadoveže glad, onda stvarno ne možete znati da li su gladne ili ih boli tiba. U svakom slučaju, PARTNER, MUŽ, DEČKO je prvi red podrške koji mora biti spreman da sa vama izdrži sav bes, frustraciju, tugu i bol oko uspostavljanja dojenja. Sa njim delite baš sve, ovo najviše, jer je on taj koji teši, bodri i mazi sve vas. On bi trebalo da je najsnažniji, a ovde se ne traži pamet nego snaga, kako kažu u 'Lajanju na zvezde'! Vaša mama, baka vaše bebe, jeste jedna i jedinstvena ali ipak vam je zavežljaj iz porodilišta produkt zajedničkog stvaranja sa mužem!"

Ova mama je još jednom za kraj želela da naglasi da ne treba da odustajete, ali da treba da osluškujete svoju bebu i ne marite da li je jela nedavno, već da joj dojenje ponudite uvek.

"Drage moje mame, sadašnje i buduće BEBA STVARA SEBI MLEKO TIME ŠTO SISA KADA TO ZATRAŽI! NIJE UVEK GLADNA KADA ZAPLAČE I NE DAJTE SE UBEDITI DA NEMATE DOVOLJNO MLEKA! Hajde da se stane na put takvim besmislicama i da se ženama pomogne, a da se ne pominje stalno ta užasavajuća statistika kako samo jako mali procenat žena doji bebe. Ovo je moje iskustvo. Nisam lekar, mama sam dva dečaka koja je prošla trnovit put od preteškog početka do dojenja koje je pravo zadovoljstvo. Ne znači da bi ovaj način uspostavljanja dojenja svima odgovarao ali bi mogao da bude jedan od rešenja.

Tako bih rezimirala ovo moje pisanije jer čitam (verovatno kao svaka mama, ali neke to baš odriču) po raznim roditeljskim portalima da su mnoga deca odrasla i bez sisanja, da se nikad nisu razboljevala pored dohrane i da je bolje da mama bude srećna...Naravno da je dobro da mama bude voljna i psihički zdrava ali nije sisanje samo hrana. Ono je MAŽENJE, UTEHA, UTOLJENJE ŽEĐI, OSVEŽENJE, LJUBAV, ZDRAVLJE, INTIMNOST, POMIRENJE, SARADNJA, IZBIJANJE ZUBA, BLAGODET ZA MAJKE I BEBE i valja se svojski potruditi i potražiti pomoć jer postoje sjajne savetnice za dojenje koje će vam doći na noge i pomoći dok ne krene sve kako valja. IZDRŽITE, NE ODUSTAJTE! Ako je beba zdrava i nema problem fizičke prirode da sisa, budite vi te koje će oboma pružiti šansu: sebi da istrajete i napravite dovoljno mleka, a bebi da nauči kako i šta treba da radi da biste joj ostavili najvrednije za život - ZDRAVLJE! Sreća prati hrabre!"

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.

(Yumama)