PORODILA SAM SE ZA 10 MINUTA, BEBA JE PREVARILA I DOKTORKU: Prvorotka Ana o svom iskustvu na kom bi joj mnogi pozavideli

Obično kažu da se prvorotke duže i teže porađaju, međutim jedna mama otkrila je da je svoju bebu donela na svet toliko jednostavno, da će vam se činiti kao da slušate priču iz nekih romantičnih filmova.

Ana je otišla svojoj kući kako bi se polako spremila za ono što je očekuje sutra ujutru. Poželela je da se sredi, još jednom prekontroliše da li joj je sve spakovano za bolnicu i tog dana uživa maksimalno jer od sutra već ništa neće biti isto. Međutim, beba je želela da im poremeti planove.

"Pošto mi je pregled bio vrlo rano ujutru, došla sam kući i odmah se izrnula na krevet da odmorim. Morile su me misli kako će to sutra izgledati, nije jednostavno kada znate da idete na porođaj. Međutim, dok sam ležala počela sam da osećam blage bolove. Ni slutila nisam da se porođaj bliži i da moja beba želi da prevari i mene i doktorku. Bolovi nisu bili jaki, nalik menstrualnim, i ja sam razmišljala da je to normalno ali da sutra ujutru idem da se porodim i da pre toga nema šanse jer, videla bi doktorka na pregledu pre samo nekoliko sati, da će nešto da se promeni."

Naravno, nekad ni doktori ne mogu da predvide stvari, a bebe su mala čuda koja odmah počnu da naređuju i pokazuju svoje želje. Mama Ana je potrpuno zbunjena bila sama kod kuće, kao i svaka žena ustala i krenula da rasprema stan jer beba stiže, sve treba da bude pod konac. Međutim, njeni bolovi su se povećavali, kontrakcije su bile sve učestalije, ali ona i dalje nije pretpostavila šta se dešava.

"Moj muž je stigao sa posla, požalila sam se na bol ali oboje smo bili opušteni jer znamo da me ujutru vozi u bolnicu, po dogovoru sa doktorkom. Odlučili smo da posetimo obližnji restoran kako bismo ručali. Tog dana izabrala sam da pojedem gulaš, baš mi se jela neka jaka hrana. Međutim, i dok sam sedela u restoranu moji bolovi su bili izraženi, i tačno na određeno vreme. Po izlasku iz restorana počela je kiša, a ja sam potrčala do stana sa sve stomakom i bolovima", govori Ana, a onda otkriva da je po dolasku u stan sve počelo da se menja.

"Kako sam ušla u stan moji bolovi su se pojačavali, pokušavala sam da složim neki veš koji je stajao ali nisam mogla da stojim. Sela sam, ali sam shvatila da mi ni to ne prija. Legla sam, kontrakcije su bile sve češće. Toliko su postale jake da u tim trenucima nisam mogla da izržim, grizla sam pokrivač koji je stajao pored. A onda je krenuo stomak da se prazni, sve ono što sam pojela tog dana izbacila sam u toaletu. Suprug je shvatio da se nešto dešava, pomogao mi da se obučem i obujem i povezao u bolnicu."

Kada je Ana stigla u bolnicu sestra na prijemu ju je odmah pitala da li je prvorotka i rekla joj da sačeka, smatrajući da prvorotke nekad malo ranije dođu i imaju vremena za čekanje.

"Previjala sam se od bolova ispred ordinacije, a kako je Korona virus bio u punom jeku, suprug nije mogao da bude pored mene, čekao me je ispred bolnice a ja sam sama pokušavala da nađem položaj koji mi odgovara. Tih par minuta čekanja na pregled trajalo je kao večnost. Konačno su me prozvali na pregled, a onda šok i za doktore i za mene. Tog trenutka ja sam bila otvorena 9 centimetara, moja beba samo što nije stigla. Odmah su mi dali pidžamu i prevezli me liftom u porodilište. Pregledali su me kratko ultrazvukom kako bi videli stanje bebe i plodove vode, a onda poslali u salu. Nisam prošla nikakvu standardnu pripremu, nisam dobila epidural jer za njega nije bilo vremena, ubrzavali su me da što pre stignem do porođajnog stola rečima 'Požuri, porodićeš se na hodniku'. Iza mene ostajao je krvav trag, a kada sam stigla do stola i počela da se penjem, u tom trenutku pukao je vodenjak i osetila sam neko olakšanje", govori Ana koja je svoju doktorku pozvala kada su joj rekli da je primaju u bolnicu, i ako nije bila u smeni brzinom svetlosti se stvorila u sali.

"Kada sam ugledala svoju doktorku bilo mi je još lakše. Babica i doktorka su me uputili šta treba da radim, napela sam se jednom, bilo je bolno ali izdrživo. Drugo napinjanje bilo je vrlo teško, rekla sam im 'Ja ovo ne mogu', a onda sam čula doktorku koja govori 'Hajde još jednom, vidimo bebinu glavu', i u tom trenutku dobila sam ogromnu snagu. Iz trećeg napona moja devojčica je stigla. Odneli su je da je srede, a meni je doktorka ušivala epiziotomiju. Čim su je sredili privili su je na moje grudi i mogu vam priznati da u životu lepši osećaj nisam osetila, ali i dalje nisam bila svesna da je to moje dete, da sam se konačno porodila jer se sve brzinski izdešavalo", govori nam Ana i dodaje:

"Doktorka je pozvala supruga koji je i dalje čekao ispred bolnice, kako bi mu čestita što je postao otac, da mu kaže da je sve u najboljem redu i sa mnom i sa bebom. Devojčica je dobila ocenu 10 na rođenju, a doktorka je rekla da sam ja dobila desetku za odličnu prvorotku. Ipak, ja sam sigurna bez nje ne bih možda ovako lako izgurala jer poverenje u doktora i njen pristup od velike je važnosti za majku koja rađa. Ono što je fascinantno jeste da sam u bolnicu primljena u 20.43, a da se moja devojčica rodila u 20.53. Svim majkama, posebno prvorotkama poželela bih da imaju porođaj kao moj, da shvate da rađenje deteta jeste bolno ali da bolovi traju toliko dok ne začuješ prvi plač svoje bebe. Tada počinje novi život koji je, danas posle dve godine, mogu da kažem da je mnogo lepši nego onaj pre deteta", zaključila je ova srećna mama.

Mama Ana

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

(Yumama)