Civilizacija udara na plodnost

Jedan između osam i 12 muškaraca ima problem sa plodnošću, što je čak osam do deset puta više nego što je to bilo krajem osamdesetih godina prošlog veka. Time se „učešće“ muškarca u bračnoj neplodnosti izjednačilo sa ženama (oko 40 odsto), dok problem kod oba partnera postoji u petini slučajeva.

Profesor dr Sava Mićić, urolog sa Urološke klinike u Beogradu i jedan od vodećih stručnjaka u lečenju muškog steriliteta, ističe da je reč o problemu sa kojim se suočavaju sve razvijene zemlje sveta, i da je savremenom muškarcu, iako ima bolji standard i bolje živi, danas teže da se ostvari kao otac. Ipak, u najvećem broju sučajeva plodnost nije nepovratno izgubljena.

- Neplodnost izazivaju zagađenje životne sredine, teški metali, insekticidi, pesticidi, hrana koja sadrži antibiotike, hormone i teške metale. Razne boje i aditivi u hrani koji se godinama unose u organizam mogu da ostave posledice na rad muških polnih organa. Takođe, jedna petina muškaraca ima takozvane genitalne infekcije „bez tegoba“, koje mogu da poremete kvalitet sperme. Čest uzrok steriliteta su i anomalije polnih organa, koje se na sreću lakše otklanjaju hirurškim putem nego što je to bilo pre, recimo, tri decenije.

Kako ovi faktori dovode do steriliteta?
- Testis od puberteta radi puno, pravi hormone, ćelije, spermatozoide, i podložan je spoljašnim faktorima, toploti i zračenjima. Utvrđeno je da određene materije iz plastike, poput ftalata utiču na semenu tečnost. S druge strane, pre nekih trinaest godina radili smo istraživanje o prisustvu teških metala u semenoj tečnosti kod muškaraca u zagađenijim gradovima. Rezultat je bio iznenađujući: nije bilo velike razlike u kvalitetu semena kod muškaraca iz tada zagađenijeg Pančeva ili Bora, i kod muškaraca iz drugih gradova u Vojvodini ili Šumadiji.

Šta još negativno utiče na plodnost muškaraca?
- Određene profesije su ugroženije: pekari, radnici u toplanama i kraj visokih industrijskih peći, svi oni koji dugo sede kao što su vozači, piloti. Japanci su pre nekoliko godina uradili studiju kojom su pokazali da dugotrajno držanje laptopa na krilu izaziva neplodnost. Takođe, zračenje mobilnih telefona, ako se drže u prednjem džepu pantalona utiču na plodnost. Grejanje i toplota remeti normalni metabolizam testisa tako što umanjuju njihovu proizvodnju i pokretljivost.

Koliko se često muškarci odlučuju da provere svoje sposobnosti za reprodukciju?
- Mnogi su čuli da njihovi prijatelji, ili rođaci imaju problem sa plodnošću, pa se neki nakon pet šest meseci zajedničkog života odlučuju da urade spermogram kako bi utvrdili da li postoje eventualni problemi koji bi ih sprečili da se ostvare kao roditelji. I obično je žena ta koja inicira odlazak partnera kod urologa. Žene su biološki jače, one hoće da reše odmah problem i da sva ispitivanja urade što pre. Pet do deset odsto parova odlučuje se na ovakav korak.

Da li to znači da nemaju hrabrosti da se obrate urologu, pa čak i kad sumnjaju da postoji problem?
- To je specifična psihologija, jer neplodnost „udara“ muškarca tamo gde je najranjiviji, u njegovu sposobnost da napravi decu. Ipak, sada se to promenilo, učinjen je veliki korak u odnosu na pre dvadesetak godina kada je odlazak urologu zbog takvih problema bio dramatičan.

Koja ispitivanja se rade kada se muškarac obrati za pomoć u lečenju neplodnosti?
- Radi se kompletan pregled mokraćnih i genitalnih organa, zatim spermogram, bakteriološki pregledi, ako je potrebno i hormonska i genetska ispitivanja. Spermogram je prvi pokazatelj. Posle ove analize znamo kakve su mogućnosti za oplodnju, koja još ispitivanja treba obaviti.

Kakve sve mogućnosti lečenja postoje?
- Danas su mogućnosti mnogo veće nego ranije. Kombinovanom terapijom vitamina, karnitina, antioksidanata, lekova koji deluju na proces proizvodnje spermatozoida, hirurškim lečenjem, i na kraju korišćenjem metode vantelesne oplodnje bitno su se povećale mogućnosti da se plodnost popravi i ostvari očinstvo.

Koliko traje lečenje?
- Ako su blaži oblici oštećenja plodnosti potrebno je od tri do šest meseci. U težim slučajevima, da bi se popravio kvalitet sperme, ili ako se pacijent priprema za neku od vantelesnih inseminacija, potrebno je od nekoliko meseci do godinu-dve dana. Ali već nakon tri do šest meseci lečenja imamo sliku kako su testisi, ćelije i hormoni odgovorili na terapiju.

Kolika je uspešnost terapije?
- U blažim i srednjim oblicima steriliteta, kada nije mnogo nizak broj spermatozoida, ili kad nije mnogo uništena pokretljivost, uspeh je od 60 do 80 odsto. Nekad čak i u težim slučajevima postižemo bolji uspeh.

Šta se smatra najtežim slučajevima?
- Kad postoji manje od pet miliona spermatozoida u jednom mililitru sperme, kad je pokretljivost ispod pet do deset procenata, a treba da bude dvadeset, trideset ili četrdeset procenata. Zatim kada su oblici spermatozoida loši...

Kako se leče oni muškarci koji nemaju uopšte spermatozoida u semenoj tečnosti?
- Hirurškim putem se može otkloniti zapušenje semevoda ako je to u pitanju. Drugi način je da se iz testisa uzme uzorak, i sa time se do 40 odsto slučajeva može ostvariti trudnoća.

Kakva je uloga karnitina i acetil-karnitina u lečenju neplodnosti?
- To su masne kiseline, sastavni delovi tkiva testisa i oni su bitni za metabolizam. Dodavanjem ovih materija u terapiji pospešuje se metabolizam i poboljšava pokretljivost i oblik spermatozoida, a manje utiče na povećanje njihovog broja.

Da li se smanjenjem loših uticaja spoljnih faktora može popraviti kvalitet spermograma?
- Isključivanjem loših spoljnih faktora najviše se utiče na povećanje broja spermatozoida. Uvođenjem lekova koji provociraju normalni hormonski ciklus testisa, i hipofize, proizvodi se bolji odgovor kod muškarca na proizvodnju spermatozoida.

SVAKI DESETI BEZ DECE
Koliko parova u Srbiji ima problem sa neplodnošću?
- Ranije je svaki petnaesti par imao problem sa začećem a danas svaki deseti par ne može da ima decu. Podaci Evropske asocijacije urologa pokazuju da oko 10 odsto parova u prvoj godini pokušaja ne može da ostvari željenu trudnoću.

CIGARETE I ALKOHOL
Koliko stres utiče na plodnost?
- Akutni, a ne hronični stres može da utiče na smanjenje plodnosti. Gubitak posla, voljene osobe i druge traume mogu da poremete plodnost. Pušenje je veći faktor rizika od hroničnog stresa, dok alkohol manje utiče na plodnost.