Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

DETE IMA DVE GODINE, SVE RAZUME ALI SLABO GOVORI: Logoped otkriva kako da ih podstaknemo i koji pregled je obavezan

Autor Radmila Ilić

Logoped Nataša D. Čabarkapa otkrila je sve o razvoju govora kod dvogodišnjaka, ali i kako da podstaknemo 'male lenjivce' koji sve razumeju ali neće da pričaju.

 Dete, devojčica, igračka Izvor: Shutterstock

Razvoj govora se kod svakog deteta drugačije razvija, ali postoje neki okviri koje logopedi i ostali medicinski stručnjaci očekuju. Međutim, sve češće se roditelji žale da deca od dve godine govore samo nekoliko reči, ali da sve razumeju. Da li je u pitanju neki problem zbog kog treba da se konsultuju stručnjaci i kako roditelji mogu da pomognu svojoj deci, pitale smo logopeda Natašu D. Čabarkapu, a ona nam je sve detaljno objasnila.

Kada govorimo o kašnjenju u govoru često navodimo da se roditelji nisu dovoljno bavili svojim detetom, da je kriv TV, preterano igranje igrica na telefonu, da su ga čuvale bebisiterke, koristio dugo cuclu i da još nije skinuo pelene... A šta ako je sve to u redu? Kada su roditelji ispunili svoj zadatak i dali sve od sebe, a dete još uvek nije progovorilo, nema pokazni gest, ne usmerava pogled ka svom ocu ili majci, kada ne razume šta ga pitate ili pak razume a ne odgovara.

Nataša nam je otkrila jedan primer iz prakse - dečak koji ima dve godine, ne govori a savršeno razume sve, prosto je gest i mimiku usavršio do perfekcije. Šta tada treba da uradimo i na koji način da se bavimo takvim detetom?

"Ako smo proverili sluh, koji je obavezna dijagnostička provera, i otklonili sve druge "ometivače" tada stvaramo podlogu da najadekvatnije stimulišemo dete tako da ono nema nikakve dodatne prepreke koje bi potencijalno usporile napredak. Ono što mi kao stručnjaci, koji se bave govorno-jezičkim razvojem deteta, možemo da posavetujemo roditelje je da ono što radimo na tretmanu, kako ja znam da kažem "veštačko" izazivanje govora i jezika, primene spontano. Važno je naglasiti da roditelji ne treba da budu terapeuti svome detetu, da ne forsiraju tretmanski rad, već da prodube sve što se radi na logopedskim tretmanima tako što će to spontano primenjivati kući kroz igru", rekla nam je Nataša, a onda objasnila na konkretnim primerima šta roditelji treba ili ne treba da urade:

"Da bismo detetu omogućili da se adekvatno razvija važno je da mu omogućimo da upozna svet oko sebe, da bude radoznalo, da trči, padne, igra se sa drugom decom, sluša govor, da nas gleda, dodiruje, istražuje... Ako ste kroz šetnju, kroz igru, kupanje, čitanje i pokazivanje usvojili pokazni gest, tj neverbalnu komunikaciju, sada je potrebno tu komunikaciju proširiti na verbalnu, tj na upotrebu reči. Kao što ste jednu prostu, siromašnu, igru, npr vožnju automobila po podu, obogatili time da ste napravili putanju, pa dodali tunele i uzbrdice, semafore, još automobila... tako i govor deteta treba nadograditi. Vaše dete vas razume i uspeva da vam pokretom objasni ono što želi, ali izostaje reč. Problem je baš to što je dete naučilo da tako može da komunicira, da ako pokaže na vodu da će je mama ili tata dodati, da ako ode do frižidera znači da je gladan, da ako uzme svoje cipelice mama će znati da želi u šetnju, u park... Takve roditelje zovem roditelji "produžena ruka", jer ispunjavaju svojim princezama i prinčevima sve želje koje oni pokažu prstom ili ih odvuku do željenog predmeta. Ali na uzrastu od dve godine od deteta se očekuje da to može i verbalno da iskaže".

 Logoped, dete
Dečak kod logopeda
Izvor: Shutterstock

Kako da naučimo dete da traži šta želi, a ne da pokazuje prstom?

"Polako moramo da pokažemo detetu da sada nije dovoljno da samo pokaže šta želi, nego da od njega očekujemo da nam govorom traži, imenuje, da oponaša... Kažem polako jer promena u zahtevima koje sada postavljamo detetu može da izazove negativne reakcije ukoliko je nagla i nije dozirana. Zato je važno da ako ne možete sami da se izborite sa postavljanjem granica između vas i vašeg deteta tj iz mekanog, slabog i preosećajnog roditelja promenite smer i počnete da postavljate nova pravila svom detetu. Ukoliko to ne možete obratite se logopedu jer će on sa ulaskom vašeg deteta u tretman "srušiti" sve loše modele koje ste napavili a koji ga koče u progovaranju. A ako se vratimo na početak teksta to su ti ometači koji usporavaju da dete progovori", objasnila nam je Nataša.

Ona je skrenula pažnju i na to što deca često traže da im istu reč ponovite i po deset puta. Iako to neki roditelji smatraju bespotrebnim, veoma je važno za razvoj govora, a evo šta se tada dešava kod vašeg deteta:

"Sigurno ste primetili da nekada u igri dete određeni pojmovi ili reči dodatno zanimaju i drže im pažnju, žele da ih čuju iznova i iznova. Tada vaše dete aktivno sluša, pokušava da poveže reč sa predmetem o kom se govori, sluša glasove i pamti kako bi pokušalo da izimitira i ponovi za vama", objasnila nam je Nataša.

 Logoped, doktor, dete
Devojčica kod logopeda
Izvor: Shutterstock

Kako najbolje mogu da podstaknem dete da priča?

Dete uči brzo, ali mu je potreban i podsticaj, a logoped nam otkriva na koji način roditelji mogu da naprave ispravan podsticaj za svoje dete.

"Dete će od vas najviše naučiti. Pričajte o onome što radite, opisujte šta dodirujete, šta jedete, pijete, govorite i očekujte da i dete vama odgovori. Ta pauza nakon postavljenog pitanja i očekivanje odgovora od deteta je važna jer dete treba da uvidi da je komunikacija dvosmerna i da se od njega očekuje odgovor. Ovo će nekad umoriti dete pa je važno da ga ponovo usmerite na aktivnost koja mu je zanimljiva. Igrajte se govorom kako bi detetu bilo zanimljivo. Nekada dajte i odgovor ili deo odgovora ("Oooo, vidi, to je…") umesto deteta kako biste ga motivisali. Kako to treba da izgleda? Pitate dete npr "Šta je to?", napravite pauzu u govoru, pa odgovorite umesto deteta prostom rečenicom "To je kuca", "Kuca laje av-av" ili "To je voda", pitajte dete kako tražiš od mame, "Kaži daj, mama; daj vodu"... Na taj način dajete detetu model šta se od njega očekuje da kaže u datoj situaciji.
Ovakav vid komunikacije treba da vam pređe u naviku i da se svakodnevno bavite svojim detetom, kroz igru, dok ruča, kada se kupa, dok mu čitate... Ne inicirajući komunikaciju dete postaje pasivno, samo sebi dovoljno, "u svom svetu". Zato pokažite svom detetu moć govora, naučite ga da sa vama deli svoje želje i potrebe govorom tj. verbalnim putem", zaključila je Nataša.

(Yumama/ Dr sci Nataša D. Čabarkapa, logoped)

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica