BUDITE STRPLJIVI, GLEDAJTE GA U OČI I NE GOVORITE "UDAHNI": Logoped savetuje kako da radite sa detetom koje MUCA

Mmmoožda Vaam je je je te…eee…ško daaa…. poo o o o mislite koooliiiiko… I najjednostavnija rečenica može biti naporna za izgovor onda kada mucate. Probajte da razumete kako je u cipelama onog ko muca, zamislite šta bi vama bilo potrebno da imate taj problem i onda probajte da pružite ono što mislite da bi bilo potrebno.

Sve brži tempo života predstavlja jedan od razloga pojave sve većeg broja osoba koje mucaju. Prezaposlenost roditelja dovodi do toga da se prema deci ne odnose blago i strpljivo, već strogo i autoritativno, postavljajući prevelike zahteve pred njih kako u pogledu govora tako i u pogledu ponašanja.

Koji su kritični periodi za pojavu mucanja?

Između druge i treće godine, kada govor još uvek nije automatizovan i dete nije dovoljno spretno, a ujedno i raspolaže malim fondom reči, može da se desi da deca oklevaju, zastajkuju ili ponavljaju početne slogove u reči. Na uzrastu između četvrte i pete godine, deca postaju znatiželjna za svet oko sebe i postavljaju mnoga pitanja. Nekada se desi da tada roditelji kritikuju svoje dete i opominju ga da "preteruje", što može izazvati osećaj nesigurnosti deteta dok govori.

Zašto je detetu važna ova povratna informacija ljudi iz okoline? Zato što tada dete pokušava da svoju misao pretvori u verbalni iskaz koji je razumljiv za njegovu socijalnu sredinu, a ukoliko je odgovor sredine negativan, može doći do pojave mucanja. Sledeći kritičan period je između šeste i sedme godine kada dete polazi u školu. Tada se pred dete stavljaju novi zadaci i izazovi koji mogu da budu stresni za njega. Odlazak od roditelja i uključivanje u širu socijalnu sredinu mogu da budu jedna od najvećih promena u životu deteta.

Mucanje može da se javi i u drugim periodima detetovog života kada je ono izloženo nekom stresnom događaju. To mogu biti različite situacije kojih se dete plaši (psa, neke osobe, sadržaja na TV-u, u filmu, kada padne...).U tom slučaju bitno je brzo reagovati kako se mucanje ne bi zadržalo. Mucanje može da se javi u i starijem dobu, pubertetu i adolescenciji, ali u ređim slučajevima. Tada je to obično reakcija na neki traumatski događaj. Ovde je važno napomenuti da je tada od ključnog značaja i rad sa psihologom.

Zbog čega se mucanje javlja?

Ovo je složeno pitanje koje ima više odgovora. Postoje različite teorije. Iskustvo nam govori da, ukoliko roditelj muca, velika je verovatnoća da će i dete mucati, jer je roditelj govorno-jezički model. Psihološke teorije tvrde da mucanje moze da nastane zbog uticaja određenih traumatskih doživljaja, svakodnevnih stresnih situacija, nemogućnosti da se iskažu ili prorade emocije vezane za različita životna iskustva. Organske teorije tvrde da mucanje nastaje kao posledica promena u funkcionisanju nervnog sistema, kao i neusklađenost pokreta govornih organa. Razlozi mogu biti brojni, i zato je važno obratiti se stručnjaku čim se posumnja na ovaj problem.

Kako roditelji mogu da pomognu detetu svojim ponašanjem?

Kada se jave prvi simptomi mucanja, kao što smo već napomenuli, bitan je odnos detetove okoline, jer od toga zavisi da li će simptomi da se uobliče u formu mucanja ili će spontano da nestanu. Važno je da roditelji budu strpljivi i da budu dobri slušaoci, da detetu daju dovoljno vremena da kaže šta želi, da ga ne požuruju da izgovori misao, da ga ne prekidaju. Zbog toga što su roditelji govorni model deci, važno je da oni usporenijim govorom daju primer kako treba da govori.

Veoma je važno da dete bude sigurno da ga roditelji slušaju, tako što će mu oni potvrditi na neki način (recimo klimanje glavom, osmehivanje i slično). Potrebno je dete gledati u oči dok govori i ponašati se kao u svakoj drugoj situaciji. Dete treba slušati šta govori, a ne kako govori. Ne treba ga kažnjavati zbog govora i ne govoriti mu da uspori, razmisli kako će da kaže nešto ili da krene ispočetka. "Diši duboko" ili "Udahni" mogu da povećaju napetost i mucanje.

Kako korisno organizovati deteto vreme?

Dete ne treba da gleda filmove i emisije pune straha i nasilja, što može da izazove pojačan intenzitet mucanja. Roditelji treba detetu da čitaju vesele priče, smirenim tonom i laganim tempom, da recituju i pevaju sa njima. Veoma je važno da se ne sažaljeva dete koje muca, ne ispoljavati to ni na koji način, jer će dete brzo da primeti to. Roditelji treba da obezbede detetu prijatnu porodičnu sredinu, bez stresnih situacija i organizovati aktivnosti (odlazak u krevet, buđenje, igranje, obrok itd.) u isto vreme da bi ono znalo kada može da se igra, a kada ima neku obavezu.

Detetu ne treba postavljati zahteve, kao što su dodatne aktivnosti (strani jezik, sport i slično). Ako dete nije svesno svog govornog problema, roditelji ne treba da potenciraju na tome i da mu govore da se opusti i uspori, a ako je dete svesno problema i postavi pitanje o mucanju, roditelji treba da mu objasne i da ga motivišu da ide na tretman kod logopeda.

Šta radi logoped? 

Logoped, na osnovu uzrasta i stepena mucanja, odlučuje da li dete treba da se uključi u tretman ili je dovoljan samo savet roditeljima. Dijagnostikovanje mucanja se zasniva na timskom radu koji obuhvata multidisciplinarnu procenu (logoped, reedukator psihomotorike i psiholog). Kod mucanja, pomoć je moguća, samo su različiti pristupi. U tretmanu se koriste različite metode, kao što su: vežbe pravilnog disanja, vežbe relaksacije, vežbe reedukacije psihomotorike, vežbe govora i slično.

U tretman je potrebno uključiti psihologa koji će pomoći detetu da savlada strahove od govora, kao i povlačenje u sebe usled tog straha. Važan je rad sa roditeljima, vaspitačim, učiteljima, nastavicima i širom okolinom kojoj je potrebno objasniti kako da se ponašaju prema detetu koje muca. Vaspitači, učitelji i nastavnici imaju zadatak da deci objasne da ne treba da se podsmevaju i zadirkuju dete koje muca, kao i da mu daju dovoljno vremena da izgovori svoju misao.

Važan podatak je da 80% dece koja mucaju imaju strah od govora koji se naziva logofobija. Ukoliko dosad niste imali prilike da više pročitate o ovom problemu, predlažemo vam da se informišete, jer edukacija sprečava da donosimo preuranjene zaključke o ljudima kojima je već dovoljno teško da se nose sa ovim problemom.

22. oktobar je datum kada se širom sveta obeležava Dan svesnosti o mucanju. Danas želimo da skrenemo pažnju na važnost da se pri prvom nagoveštaju da postoji ovakav poremećaj govora roditelji obrate logopedu. 

logoped dr Nataša D. Čabarkapa

izvor: yumama