Samo oni koji imaju decu, bilo svoju ili u svom okruženju, znaju koliko mališani mogu da budu glasni. Čini se kao da se jačina njihovih glasića dodatno pojačava svaki put kada su mama i tata umorni ili nervozni, a male "galamdžije" glasne su i kada su uzbuđeni, traže pažnju, uznemirni su ili prosto razgovaraju međusobno jedni sa drugima.
Ako ste primetili koliko su deca glasna, verovatno ste se barem jednom zapitali i zašto je to tako – postoji nekoliko razloga.
Upoznaju sebe
Deca se ne rađaju sa osećajem sopstva, kaže pedijatar dr Artur Lavin, koji je i predsednik Komiteta američke akademije pedijatrije za psihološke aspekte zdravlja dece i porodice. "Deca moraju da izgrade osnovu za to ko su kroz vršnjačke odnose", kaže Lavin.
U uzrastu od oko četiri do šest godina, kaže on, deca razvijaju svest o drugima i mogu to da osete kod drugih. Tada počinju da se prilagođavaju svojim osećanjima, mislima i postupcima i prepoznaju kako ih drugi vide, uključujući i emocionalnu regulaciju u igru.
"U tom trenutku ona deca koja imaju tendenciju da viču mogu da shvate da to nije društveno prihvatljivo", kaže Lavin.
Sasvim neočekivano, Lavin kaže da kako deca prelaze osam godina, kada pubertet i pritisak vršnjaka stupe u igru, mališani mogu drastično da snize glas, želeći da se uklope u društvo.
"Obično tinejdžeri ne žele da budu naročito upadljivi ili da privlače pažnju na sebe, pa će zapravo stišati glas", kaže Lavin.
Uzbuđeni su
Dr Džeri Bubrik, psiholog u Centru za anksiozne poremećaje u Child Mind institutu kaže da slično psu koji maše repom kada je uzbuđen, deca prirodno postaju glasnija kako njihovo uzbuđenje raste.
"Često, kada su deca mlađa, ne znaju kako da ’ukrote’ svoju glasnoću", kaže Bubrik. "Dakle, roditelj može primetiti da je dete glasno, ali ono to i ne primećuje, samo zna da je uzbuđeno", prenosi chicagoparent.com.
Problemi sa sluhom
U nekim slučajevima, čak i kada se na rođenju utvrdi da beba ima normalan sluh, ponekad može da s desi da kasnije u detinjstvu nastupi oštećenje sluha usled neke bolesti. Vikanje deteta u kombinaciji sa neodazivanjem kada ga pozovete može da bude znak da sluh nije u redu. Ukoliko posumnjate na probleme sa sluhom kod deteta, najbolje je da se odmah javite stručnjaku radi procene.
Šta da radite ako dete stalno viče
Ukoliko ste isključili probleme sa sluhom, Bubrik savetuje da pitate dete koliko misli da je glasno na skali od jedan do deset.
"Ako dete oceni glasnoću sa, recimo, pet, pokušajte da ga pitate da smanji na tri", predlaže on.
Na javnim mestima, savetuje roditeljima da dogovore neke neverbalne signale sa detetom kojim će mu dati do znanja da treba da stiša ton – to može da bude nežan dodir, tapkanje po ramenu, stavljanje kažiprsta na usta (gest za tišinu).
"Vikanje uvek sve pogoršava", kaže Bubrik, koji ističe da roditelji koji vikanjem pokušavaju da utišaju decu mališanima šalju pomešane signale. Umesto toga, njegov savet je da pohvalite dete kada govori prihvatljivim tonom.
"To će pomoći deci u procesu učenja onoga što je prikladno", poručuje Bubrik.
BONUS VIDEO:
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.