Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

KAKO DA POMOGNETE DETETU DA PROGOVORI: Logoped izdvaja 4 faze pre prve reči, a ovo je alarm da tražite pomoć stručnjaka

Logoped Nataša D. Čabarkapa izdvaja sve što vas interesuje o progovaranju, kako da pomognete detetu i kada je vreme da se javite stručnjaku.

Kada dete treba da progovori i kako da mu pomognete Izvor: Shutterstock

Progovaranje je vrlo složen proces na koji treba obratiti punu pažnju. Prva reč koju dete upotrebljava sa smislom, obično se javlja oko 12. meseca. U logopedskom rečniku ta prva reč sa smislom se zove funkcionalna reč.

Zašto nam je važno da naglasimo funkcionalnu reč? Zato što dete pre nego što se javi prva prava, tj funkcionalna, reč prolazi kroz različite govorne faze. Ove faze, odnosno gukanje, brbljanje, a posebno udvajanje slogova, može da podseća na neke reči (ba-ba, ma-ma, ta-ta...). Ali, ako nije upotrebljeno sa smislom, onda ne možemo reći da se javila prva reč.

Možda će vas zanimati

Da bi dete progovorilo, potrebno je da ovlada raznim veštinama i stekne neophodno iskustvo. To iskustvo posmatramo kroz motoriku, saznanja (iskustveni deo), razumevanje i emocije. Kod deteta mora da postoji određena motorna zrelost govornih organa (sposobnost deteta da usnama, jezikom i nepcima izvodi odgovarajuće pokrete, uz prikladno disanje). Iskustvena strana govora se odnosi na dečiju izloženost govoru, na opažanje zvukova i melodije i ritma govora, slušanje reči, rečenica i dijaloga i posmatranje sagovornika (mimike, gestova, facijalne ekspresije, smena sagovornika u dijalogu). Da bi dete prikladno upotrebilo reč u svom izražavanju, neophodno je da je pre toga razume, odnosno da se ona nalazi u njegovom pasivnom rečniku.

Emocije u potpunosti prožimaju čin govora: dete govori onda kada je motivisano da nešto saopšti, češće govori ako oseća da je sigurno i bezbedno, oseća emocije drugih kroz melodiju govora i svoje saopštava na taj način.

Kada bi dete trebalo da progovori?

Kao što smo rekli na početku, dete prolazi kroz određene govorne faze. Pre prve preči se javlja pokazni gest koji je preteča govora. Prva reč se javlja oko 12. meseca, a pre pojave prve reči dete prolazi kroz sledeće govorne faze: 

  • Faza gukanja (javlja se od 2. do 3. meseca)
  • Faza brbljanja (javlja se od 5. do 6. meseca)
  • Faza slogovnog govora (javlja se oko 9. meseca) - ova faza predstavlja početak udvajanja slogova i začetak buduće reči
  • Početak lingvalne faze i pojava prve funkcionalne reči (oko 12. meseca.)

Dete na uzrastu od 12. do 18. meseca imenuje likove i predmete sa slike (imitira onomatopeju životinja), pokazuje delove tela na sebi, ima razumevanje prostih naloga...

Šta su signali da se roditelji obrate logopedu?

Ukoliko dete uzrasta od 18. meseci nije razvilo govor, to je prvi alarm kada bi roditelji trebalo da potraže pomoć stručnjaka. To ne mora nužno da znači da se govor neće ni razviti, ali je prvi momenat kada bi roditelji trebalo da dodatno obrate pažnju na detetov celokupan razvoj, kako bi se utvrdilo o čemu je reč i koji vid stimulacije je potreban detetu. Pošto je govor složena aktivnost koja zahteva da su svi aspekti razvoja u skladu sa uzrastom, važno nam je da proverimo da li postoji kašnjenje u socioemocionalnom aspektu razvoja ali i u psihomotornom, pored govorno - jezičkog razvoja.

Možda će vas zanimati

Kako roditelji mogu da pomognu detetu da progovori?

Često zanemarimo neke od ovih faktora (govor, motoriku, emocije, iskustvo, razumevanje) ili nenamerno pravimo greške koje deci otežavaju progovaranje. Ako izbegnemo ove faktore, šanse da dođe do kašnjenja u razvoju govora su dosta manje. Najčešće greške koje činimo, a koje ometaju dečiji razvoj su: produženo koristimo dudu i cuclu, dajemo pasiranu hranu i kada dete ima sposobnost da samostalno žvaće hranu, tepamo detetu, retko pričamo sa decom u nedostatku vremena, dajemo deci telefone, tablete i deca dosta vremena provode ispred televizora, obraćamo se detetu govorom koji je nerazumljiv za njega, pretpostavljamo da dete zna na šta mislimo, ne održavamo kontakt pogledom, rano ih uključujemo u učenje stranog jezika, odgovaramo na detetove potrebe i pre nego što ono ima priliku da traži.

Savet roditeljima koji imaju dete koje je u fazi progovaranja jeste da što više imenuju, pokazuju (na sebi, detetu, u knjigama, slikovnicama, prostoru), opisuju, čitaju, traže od deteta, podstiču kontakt pogledom, budu sagovornik detetu u komunikaciji. Najjednostavnije rečeno - da posvete pažnju svom detetu i da se bave razvojem i stimulacijom govora. Ukoliko i pored toga postoje poteškoće, naš savet je da se roditelji posavetuju sa stručnjakom koji bi im dao smernice za dalji rad ili kako bi se dete uključilo u potrebne tretmane.

Zbog čega još dete može da kasni u progovaranju?

Postoje razni uzroci koji mogu da dovedu do kašnjenja u detetovom razvoju govora.

1. Nasledni tj. genetska predispozicija. Svaki roditelj nosi u sobi svoj nasledni kod, pa tako je i za govor. Iz anamneze prvo što saznamo je podatak da li je neko od roditelja kasnije progovorio i da li je neko u široj porodici imao problem u ranom govorno-jezičkom razvoju.

2. Sluh je baza za razvoj govora. Dete koje ne čuje ili ima neku prepreku pri slušanju neće razviti govor na vreme.

3. Razni riziko faktori pre trudnoće, u toku trudnoće i nakon porođaja (razni virusi, infekcije majke, lekovi koje majka koristi u toku trudnoće, intrakranijalna krvarenja, povrede prilikom porođaja...).

4. Kašnjenje u ranom psihomotornom razvoju. Pod tim mislimo da dete ne puza na vreme, kasno prohodavanje, sedenje. Roditelji u tom ranom bebinom životu se bave tim problemima, a zanemare verbalni deo tj. govornu stimulaciju onda kada je govor u kritičnom periodu za razvoj.

5. Loše navike koje dugo traju, kao što su: dugo korišćenje cucle ili dude, dojenje do 4-5 godine, dugo nošenje pelena, dugo korišćenje pasirane hrane i neaktivnost mišića orofacijalne regije (što usporava razvoj progovaranja), korišćenje telefona, tableta, TV-a i dugo gledanje crtanih filmova na stranom jeziku.

Da li je alarmantan porast govorno-jezičke patologije?

Ono što nas brine, a istraživanja potvrđuju, jeste da postoji porast govorno - jezičke patologije. Višegodišnja istraživanja koja su rađena od 1953. godine su pokazala da je tada bilo oko 8 posto dece predškolskog i školskog uzrasta sa problemima u govoru, jeziku, ponašanju, učenju i verbalnoj komunikaciji. Od 2008. godine taj procenat se povećao na 63 posto, a po poslednjim istraživanjima od 70 do 80 odsto dece predškolskog i školskog uzrasta ima neki govorno-jezički problem. Zbog ovoga je važno da uočimo odstupanja od uzrasnih normi kada je u pitanju govorno-jezički, psihomotorni i socio-emocionalni razvoj dece da bismo na vreme tretirali poremećaje koji bi mogli uticati na usvajanje školskih znanja. Takođe nam je važno - u ovom periodu kada su deca lišena socijalnog kontakta i kada su morala da provode dosta vremena u kući (često ispred televizora), obratiti posebnu pažnju na dečiji razvoj i moguće posledice okolnosti koje su nas sve zadesile, a pod tim mislimo na pandemiju.

logoped dr Nataša D. Čabarkapa

Pročitajte i

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica