5 znakova da previše pritiskate dete: Neće vam reći, ali ove promene u ponašanju to pokazuju

Roditelji žele najbolje za svoju decu, u to nema sumnje, ali ponekad u toj želji preteraju, pa pred mališane stavljaju velika očekivanja i pritisak, a da toga možda nisu ni svesni.

Ako dete počne da zaboravlja na trening, žali se da ga boli stomak pre plesa, časa pevanja ili neke druge aktivnosti na koju ide, ili stalno odlaže stvari za kasnije, to možda nisu samo znaci lenjosti. Često su upravo to znaci koji pokazuju da je mališan preopterećen.

Klinički psiholog Liza Damur savetuje roditeljima da najpre razmisle o tome zašto dete ide određenu aktivnost, odnosno da li je to želja mališana ili mame i tate.

Šta da radite

Ako kod deteta zapravo ne postoji interesovanje za određenu aktivnost, već ono samo na ovaj način želi da ispuni želje i očekivanja roditelja, možda treba da razmislite o tome da mališanu date više izbora i slobode. Razgovarajte sa njim o tome da li je umorno i da li želi da nastavi sa tom aktivnošću, i podržite njegov izbor čak i ako biste voleli drugačije.

2. Nema vremena za oporavak i odmor

Deca danas od malih nogu žive brzim tempom: škola, puno domaćih zadataka, razni treninzi, privatni časovi... Ali važno je da imate na umu da ni najsposobnije dete ne može biti koncentrisano i spremno 24 sata dnevno. Treba mu vremena za odmor - i to ne samo noću.

Deci i tinejdžerima je potrebno između devet i 11 sati kvalitetnog sna dnevno, u suprotnom im opada motivacija, narušava im se imunitet, povećava anksioznost.

Dečji psiholog Mišel Borba objašnjava: "Kada stres nestane, telo postaje iscrpljeno: vreme za odmor trpi, a sa njim pažnja i motivacija", prenosi deti.mail.ru.

Šta da radite

Svako dete ima svoje načine za odmor i oporavak – nekome je potrebno da crta, a nekome da se juri sa drugarima. Važno je da posmatrate svoje dete i obratite pažnju da li ima prilike za pauzu od obaveza koja mu je potrebna i kako se oseća posle toga. Posmatrajte posle kojih aktivnosti je dete življe i energičnije, šta mu to "puni baterije" i pobrinite se da se tim aktivnostima redovno bavi.

3. Dete obavlja obaveze, ali se ne uključuje u njih

Ako mališan ide na trening illi neku drugu aktivnost "po automatizmu", bez interesovanja i želje za napretkom, vreme je da se preispita pristup toj aktivnosti. Pravu strast uvek prati upornost i želja za rastom, a ravnodušnost može da ukaže da je dete premoreno.

Šta da radite

Razgovarajte sa svojim detetom iskreno i otvoreno, pokazujući da vam je stalo do njegovih želja i interesovanja. Pitajte ga da li ga aktivnost kojom se trenutno bavi zanima i šta bi volelo da proba umesto toga.
Dozvolite im da isprobaju nove stvari jer se kroz interesovanje rađa prava strast, savetuju psiholozi.

4. Ono što se dešava je važnije vama nego njemu

Ponekad roditelji, iz najveće ljubavi i dobre želje, počnu da brinu više o ocenama ili uspehu deteta nego o samom mališanu. Ipak, važno je da mame i tate podržavaju decu, a ne da ih prisiljavaju na nešto. Psiholozi savetuju da ne pritiskate dete ukoliko se vaši ciljevi i želje ne poklapaju sa njegovim, već da razgovarate – možda postoje neki razlozi koje niste ni slutili.

Šta da radite

Ukoliko se roditelji preterano fokusiraju na uspehe deteta, ono počinje da misli da je voljeno samo zbog dobrih ocena ili nekih drugih uspeha, što nikako nije dobro. Umesto oštrih reči poput "zašto nisi dobio bolju ocenu iz matematike" ili "zašto nisi bio bolji na treningu" upitajte ga šta mu je teško, šta mu predstavlja problem i kako možete da mu pomognete da to prevaziđe. I ne zaboravite, decu ne treba da hvalite samo za rezultate, već i za trud.

5. Želja i zadovoljstvo su nestali

Dete možda ne voli svaki minut učenja ili treninga, i to je u redu. Ali ako je radost potpuno nestala, a učestvovanje u nekada omiljenoj aktivnosti sada izaziva nervozu, apatiju, vredi da još jednom razmislite o tome. Psiholozi savetuju da obratite pažnju ne samo na rezultate, već i na raspoloženje deteta. Da li je srećno što ide na trening ili svaki put ide kao na neki težak posao?

Šta da radite

Najpre, ne zaboravite da detinjstvo nije samo priprema za odrasli život, već i vreme radosti, igre i slobode. Dozvolite mališanu da ima dane kada ne radi ništa, važno je da ima vremena da se opusti kod kuće ili ode u park sa drugarima.

Deca možda neće reći "teško mi je", ali će to svakako pokazati svojim ponašanjem. Posao roditelja je da budu tu, primete, saslušaju i pomognu mališanima da pronađu ravnotežu između razvoja i odmora. Uostalom, srećno dete nije ono koje sve radi savršeno, već ono koje se oseća voljeno i shvaćeno.

BONUS VIDEO: