Sve je veći broj gojazne dece, a ako je suditi po novim istraživanjima, predispozicije za to stiču se još u maminom stomaku.
O tome koliko je gojaznost zastupljena govori i podatak da je Svetska zdravstvena organizacija još 1997. godine proglasila globalnu epidemiju gojaznosti navodeći da su stope gojaznosti trostruko veće u odnosu na 1975. godinu.
Ono što je misterija svih ovih godina je zašto je to tako, iako svakako da na povećanu stopu gojaznosti utiču i brojne životne navike poput ishrane i sedenternog načina života (smanjena fizička aktivnost, veliki deo dana sedimo, svuda idemo automobilom...). Ali, to nije sve, barem je tako pokazala nova studija.
Istraživači sa Univerziteta u Edinburgu analizirali su podatke više od 17.000 ljudi rođenih iste nedelje u martu 1958. godine, obraćajući posebnu pažnju na njihovu težinu u dobi od 16. i 42. godine – najviše gojaznih u Velikoj Britaniji je upravo te starosti.
Ono što su otkrili je da su deca sklonija tome da u ovom uzrastu budu gojazna ukoliko su i njihove majke bile gojazne ili su pušači, prenosi nypost.com.
Ova saznanja sugerišu da faktori prisutni u ranom životu mogu da imaju dugotrajne efekte na težinu osobe, iz čega se zaključuje da individualno ponašanje nije jedino što je dovelo do epidemije gojaznosti.
"Naše istraživanje pokazuje da efekat majčinog uticaja traje do 42. godine i da je zapanjujuće da su ti prediktori bili jednako moćni (i preovlađujući) u eri pre nego što je počela trenutna pandemija gojaznosti", napisali su autori.
Dodali su da je potrebno više studija kako bi se ispitalo kako faktori zajednice i društva mogu da utiču na gojaznost - i kako to može biti način za prevenciju gojaznosti u budućnosti.
Ova studija je u skladu sa prethodnim istraživanjima koja pokazuju da je ponašanje majke snažan prediktor gojaznosti u detinjstvu.
Studija iz 2019. pokazala je da deca majki koje su bile gojazne tokom trudnoće imaju 264% povećanu verovatnoću da i sama razviju gojaznost. A studija iz 2014. ukazuje na vezu između pušenja kod majke - više nego pušenja kod oca - i rizika od gojaznosti u detinjstvu.
Istraživanja sugerišu da izbor koje majka pravi i njen način života – kao što su loša ishrana tokom trudnoće, gestacijski dijabetes, hranjenje adaptiranim mlekom, rano uvođenje čvrste hrane, sedentarni način života, loši obrasci spavanja i visok nivo stresa – mogu značajno da povećaju rizik od gojaznosti njenog deteta.
BONUS VIDEO:
Spavanje na leđima u trudnoći može da bude opasno: Evo posle koje nedelje se ne preporučuje
7 stvari koje utiču na bebin izgled: Neke namirnice podstiču rast kose, a uticaj imaju i ovi napici
Ovo su najlepša retka imena za devojčice: Za mnoga niste čuli, a oduševiće vas
Može li beba u stomaku da čuje? Ovo pitanje zanima sve buduće mame, a odgovor će vas iznenaditi
Ovo je najtužnije srpsko ime: Roditelji ga i danas daju deci, a ne znaju za bolno značenje