Svedoci smo da oko nas danas ima dosta dece sa autizmom. Zbog toga, ali i zbog podizanja svesti o ovom poremećaju i simptomima koji ga karakterišu, roditelji ponekad upadnu u "zamku", pa zbog pojave nekog simptoma pogrešno pomisle da njihovo dete ima autizam.
Naravno, ako sumnjate da dete ima autizam, uvek je najbolje da odvedete mališana kod stručnjaka na procenu kako biste bili sigurni šta je posredi, a master defektolog Kristina Galić za Yumamu je otkrila zbog kojeg simptoma roditelji često pogrešno posumnjaju na ovaj poremećaj.
"U poslednje vreme mi se javlja dosta zabrinutih roditelja sasvim male dece (šest meseci, osam meseci) koja mašu ručicama ili lupaju nožicama o pod, zabrinuti da dete ima stereotipije, te da to neminovno ukazuje na autizam. Reakcije celim telom u vidu mahanja ručica ili udaranja nožica o pod su sasvim normalne reakcije za tako malu decu. Štaviše, mnogi simptomi autizma se mogu pronaći u neurotipičnom razvoju dece uz jednu bitnu razliku – uvremenjenost", kaže Galićeva, dodajući da sva deca imaju stereotipije kada su mala.
"To je prirodna reakcija nezrelog centralnog nervnog sistema kada još nije došlo do diferencijacije mišićnih grupa. Što dete bude preciznije u svojim pokretima, primitivni refleksi prisutni kod novorođenčeta i malog odojčeta nestaju, integrišu se u kompleksnije forme svesnih motoričkih obrazaca, te dete na velike emocije prestaje da reaguje celim telom i samim tim percipirane 'stereotipije' nestaju. Sa druge strane, kod dece u spektru ovi repetitivni pokreti su frekventniji, vrlo često prisutni, ne nestaju već naprotiv ostaju. Mogu da menjaju svoju formu, ali se zadržavaju u ponašanju deteta. Takođe, eholalije (dete ponavlja reči za osobom koja mu se obraća) u detetovom govoru jesu deo i neurotipičnog razvoja govora i jezika kada dete uvežbava nove fraze, kombinacije i nove reči, ali one sa govorno-jezičkim sazrevanjem nestaju i već sa tri godine i naviše očekujemo da dete urednog govorno-jezičkog razvoja nema eholalija u govoru. Sa druge strane, deca u spektru zadržavaju eholalije dosta duže, te ponekad one bivaju i deo ponašanja i govora i u odraslom dobu".
Pored nekih simptoma koji "prevare" roditelje da posumnjaju na ovaj poremećaj kod deteta, postoji i lažni ili virtuelni autizam, a defektološkinja nam je objasnila o čemu je reč.
"Preporuka je da roditelji ne izlažu svoju decu ekranima do tri godine života. Mnoga istraživanja ukazuju na štetne efekte ekrana na egzekutivne funkcije male dece (pažnja, planiranje, kontrola impulsa i posledično samoregulacija). Takođe, činjenica je da su deca u spektru prijemčivija za ekrane od dece tipičnog razvoja. Taj vid stimulacije koji im pruža ekran često biva skoro pa jedini način regulacije detetovog emotivnog stanja u tom najranijem uzrastu – što zapravo dete ne uči samoregulaciji već samo gura taj problem pod tepih, odnosno pod ekran. Savet u tim situacijama gde nam dete dođe na pregled i pokazuje simptome koji mogu ukazivati na autizam, a bilo je izloženo ekranima u velikoj meri, jeste da se ekran ugasi, a da se dete uključi u tretman", kaže Kristina Galić, pa dodaje:
"Dete koje nije u spektru autizma će iz tretman i uz gašenje ekrana nastaviti svoj razvoj u pravcu neurotipičnosti, te će se svi navedeni prethodno uočeni simptomi ugasiti, a zameniće ih funkcionalan govor, adekvatan socijalan reciprocitet, kvalitativno adekvatna simbolička igra uz odsustvo stereotipija i rigiditeta. Ukoliko dete nakon gašenja ekrana i uključivanja u tretman napreduje, ali se uočavaju atipičnosti u razvoju koje perzistiraju (rigidnost, insistiranje na istom, repetitivne socijalne interakcije, jednosmerna interakcija, metalalije odnosno odloženo kazivanje inserta iz crtaća, pesmica van konteksta, motorički manirizmi odnosno stereotipije itd.) tada ipak govorimo o poremećaju spektra autizma".
Defektološkinja za kraj dodaje i da do sada "nije dokazano da preterano izlaganje dece ekranima izaziva autizam, ali definitivno ostavlja posledice na razvoj njihovih egzekutivnih funkcija".
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
Dečaci koji nose ovo ime imaju posebnu zaštitu: Krase ih i neke sjajne osobine
Spavanje na leđima u trudnoći može da bude opasno: Evo posle koje nedelje se ne preporučuje
7 stvari koje utiču na bebin izgled: Neke namirnice podstiču rast kose, a uticaj imaju i ovi napici
Ovo su najlepša retka imena za devojčice: Za mnoga niste čuli, a oduševiće vas
Može li beba u stomaku da čuje? Ovo pitanje zanima sve buduće mame, a odgovor će vas iznenaditi