"ZBOG OVIH NEŽELJENIH SAVETA PALA SAM U POSTPOROĐAJNU DEPRESIJU": Priča mame iz Srbije o tome kako se spasla od svega

Porođaj i dolazak bebe u kuću je samo po sebi stresno posebno za majku. Prevelika briga, težak oporavak i pokušaj da sve radite kako treba je veliki teret koji je noramalan, međutim ako nemate podršku okoline koja će vam pomoći da prebodite prve dane onda zaista možete da zapadnete u depresiju.

Ono što sam čula, zaista me je ubilo u pojam i osećala sam se još više loše:

"Nemoj samo da ležiš, sada si najviše potrebna svojoj bebi"
"Moraš ceo dan da držiš bebu na grudima, da bi ti krenulo mleko"
"Nemoj da kupaš bebu dok joj ne ispadne pupak"
"Bebin veš nemoj nikako da sušiš kada padne mrak"
"Ne smeš da izlaziš napolje 40 dana"
"Pusti doktore šta pričaju, slušaj naš starije sa više iskustva"

Ovo su samo neki od saveta koje je dobila prvog dana, a onda su svi počeli da se "otimaju" za bebu, da je drže, ljube, presvlače i stalno su je zapitkivali kada će da je doji. Sve ovo je slomilo ženu.

Skrivala sam se kada je trebalo da nahranim ćerku

"Zaista sam želela da dojim, ali od prevelikog stresa količina mleka mi je bila sve manja. Beba je prve dve nedelje sporo dobijala na težini, zbog čega sam joj pored mog uvela i adaptirano mleko.Čim bi neko video da je hranim na flašicu, odmah su krenule lavina pitanja zašto ne dojim, zašto nemam mleka i što je najgore mene su krivili zbog toga. To me je ubijalo, grizla me savest i sebe sam počela da posmatram kao lošu majku", rekla je i dodala:

"Krila sam se svaki put kada sam htela da nahranim ćerku, nekada bih je pustila da plače jer nisma htela da slušam svaki put kritike što je hranim na flašicu. Sada se zbog toga osećam grozno"

U svemu tome podršku je ipak imala od supruga, koji je tešio i često je znao da odbrusi ostalima da se ne mešaju jer njih dvoje odlučuju o svemu uz savete pedijatra i patronažne sestre. Ali pojednini "dušebrižnici" nisu želeli da odustaju, čekali su trenutak kada sam sama da mi opet drže predavanja.

"Bilo mi je sve gore, stalno sam se opterećivala onim što mi govore da sam se sve više povlačila u sebe i sve manje brinula o bebi kojoj sam toliko bila potrebna. Iako je muž bio tu pored mene, živimo u takvoj sredini da ukoliko ne slušaš starije žene ti ih zapravo vređaš i nepoštuješ", nastavila je svoju priču.

Na kraju sam pukla

"Postala sam sve agresivnija, najviše sam svoj bes iskaljivala na muža, a bebu više nisam želela da vidim jer samo stalno mislila kako sve radim pogrešno. Kada sam počela da razmišljam da pobegnem od svega, nakon redovne kontrole kod ginekologa kada nisam izdržala i sve sam mu ispričala, shvatila sam da zapravo patim od postporođajne depresije. Srećom na vreme sam krenula da je lečim i polako sam počela da dolazim k sebi", ispričala je mama.

Muž je bio moj spasitelj

"Kada je shvatio koliko je sve ozbiljno, zabranio je bilo kome da dolazi i po cenu svađe sa svima. Nama je bilo najvažnije da se ja što pre izlečim. Uzeo je neplaćen odmor, bio je uz mene, radio je sve oko bebe i tako smo polako sticali jednu normalnu i zdravu rutinu koja nam je bila potrebna od početka", zaključila je mama i rekla za kraj:

"Sve je ovo moglo da se izbegne da ne živimo u jednom zadrtom okruženju gde mora da se poštuje mišljenje starijeg i ne sme nikako da se uradi ništa drugačije. Kada smo se iščupali od svega i ja sam počela da se osećam bolje".

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.

(Yumama)