Jedan od najređih tipova blizanaca na svetu su mono-mono blizanci, a evo kako je jedna mama prošla kroz ovakvu trudnoću za koju se zna da može da bude rizična za mamu i za bebu - ovo je njena ispovest:

"Od kada znam za sebe, oduvek sam želela decu. A kada smo moj suprug i ja videli željene dve crtice na testu za trudnoću, našoj sreći nije bilo granica. Moj muž je zaista želeo ćerku. Sanjao je kako će se on i ona uveče igrati, ići u kupovinu i birati ljupke haljine za princeze.

Na prvi ultrazvuk sam došla sama jer moj muž nije mogao da odustane od posla. Doktor je dugo gledao u monitor, pomerao senzor s jedne na drugu stranu i ništa nije rekao. Ovih pet minuta činilo mi se kao večnost, s obzirom da tu nije bilo dodatnog monitora. Nakon sprovođenja studije, doktor je rekao da je sve u redu - očekivali smo blizance. I na ekranu je pokazao dve male tačke sa pulsirajućim srcima.

Malo je reći da sam bila šokirana. Kada sam izašla iz ordinacije, suze radosnice i sreće su mi se kotrljale niz lice. Kada sam se malo smirila, pozvala sam muža i saopštila mu vest. I on je bio zadivljen. Uveče je moj muž stigao sa posla ranije nego obično, a prvo mu je pitanje bilo o dnevnim vestima. Muž i dalje nije verovao, ali ultrazvučna slika je sve stavila na svoje mesto. Odlučili smo da svojoj porodici ništa ne govorimo što je duže moguće. Nisam želela nikakve nepotrebne rasprave ili komentare svekrve o teškoćama koje nas čekaju. I sami smo shvatili da su sve poteškoće tek pred nama.

Na prvom skriningu, doktorka je ponovo veoma dugo pregledala bebe i na kraju studije je rekla da se vrati za par dana na ponovljeni ultrazvuk. Međutim, nije ništa objasnila. Prilikom sledeće posete, doktor ponovo ništa nije rekao i zakazao termin za nedelju dana.

Reči ne mogu opisati koliko sam bila uplašena. Odmah po izlasku iz prenatalne ambulante pozvala sam muža i sve mu ispričala. On je, čuvši preko telefona da sam zabrinuta, zatražio da napusti posao i otišli ​​smo u najbolji privatni medicinski centar u našem gradu. Nakon što je saslušao našu priču, lekar nas je odveo u ultrazvučnu salu i zamolio nas da malo sačekamo. Bukvalno pet minuta kasnije pozvana sam na sastanak, muž je ostao da sedi u hodniku.

Ispričala sam doktoru sve što se dešavalo u predporođajnoj ambulanti. Pažljivo je saslušao i počeo da sprovodi istraživanje. Prvi put sam videla svoje bebe na dodatnom monitoru. Doktor je komentarisao sve što se dešavalo na ekranu. U nekom trenutku je ućutao i počeo nešto pažljivo da ispituje. Cela studija je trajala oko 30 minuta. Zatim je zatražio da pozove mog muža.

Sa radošću su nam saopštili da sa 90% verovatnoće očekujemo devojčice, a to su monohorionske monoamnionske bliznakinje. Moj muž je bio na sedmom nebu, a ja sam počela da pitam doktora detaljnije. Nije mnogo rekao, ali je rekao da bebe imaju jednu posteljicu i jednu amnionsku kesicu. Ovo je prilično retka vrsta blizanaca. Prema statistikama, na svakih 1.000 blizanaca postoje dva ovog tipa. A rizik od negativnih posledica za decu i majke je veoma visok, pa je neophodno stalno praćenje i ultrazvučno praćenje svake dve nedelje.

Posle zakazanog termina dugo nisam mogao da dođem sebi. Na putu kući čitao sam mnogo o ovoj vrsti blizanaca. Na medicinskim forumima su pisali da kod mono-mono blizanaca postoji veliki rizik od zapleta pupčane vrpce, kašnjenja u razvoju jednog od fetusa, pa čak i smrti.

Na ponovljenom ultrazvuku u antenatalnoj ambulanti, pogledalo me je nekoliko specijalista odjednom: šef ambulante i doktor koji vodi moju trudnoću. Studija je trajala jako dugo, a onda su mi potvrdili da imam mono-mono blizance.

Ovo je bila prva trudnoća u našem gradu, tako da sam dobila veliku pažnju u predporođajnoj ambulanti. Išla sam na preglede svake dve nedelje, a pre toga sam uvek imala ultrazvuk i pretrage. Trudnoća je protekla bez toksikoze i tonusa. Sve je bilo u redu, dok na drugom skriningu (u 20. nedelji) ultrazvukom nije utvrđeno da jedna beba ne dobija dovoljno ishrane i da zaostaje oko nedelju dana za drugom.

Primljena sam u bolnicu. Od tog trenutka počela je nova avantura u našim životima. U bolnici su mi uzeli ogroman broj testova, uradili ultrazvuk fetusa, svih organa, svaki drugi dan prepisali lekove sa vitaminima i magnezijumom. Ostala sam tako 10 dana. Beba je malo porasla, a mene su poslali kući.

Ali manje od dve nedelje nije prošlo pre nego što sam ponovo primljena u bolnicu. Ovog puta me je sustigao užasan rezultat, hemoglobin mi se značajno smanjio. Opet infuzije, injekcije, tablete, 10 dana daleko od kuće na užasno tvrdom krevetu.

Rečima se ne može opisati koliko mi je bilo drago što sam otpušten iz bolnice. Ali otišla sam sa gomilom obaveza. Svaki dan sam morao da popijem šaku tableta i počela sam da idem na kontrole svake nedelje.

Tako je prošao mesec dana, i došlo je vreme za odlazak na porodiljsko odsustvo. Oprostila sam se od kolega naredne tri godine i otišla mirne duše da se spremam za predstojeći porođaj.

Sledeće nedelje su prošle skoro u ležećem položaju: čim sam počela više da hodam, odmah se pojavio snažan bol. A od 30. nedelje imala sam strašne kontrakcije, a jedna beba je još uvek bila nedelju dana iza druge. Ponovo su me smestili u bolnicu i nisu hteli da me puste do porođaja. Ali dogovorila sam se sa upravnikom da budem prebačen u dnevnu bolnicu: jednostavno je bilo nemoguće ostati u bolnici tako dugo.

Kod kuće sam nastavila da mirujem u krevetu i išla sam na procedure svaka dva dana. Tako smo stigli do 36. nedelje. Jedna beba je i dalje kasnila u razvoju. Nikakve injekcije i tablete nisu pomogle, pa su na sledećoj konsultaciji lekari odlučili da u skorije vreme urade carski rez.

Datum carskog reza je određen za 5. februar, ali su moji mališani odlučili drugačije: 2. februara u 4 sata ujutro pukao mi je vodenjak. Odmah sam pozvala svoju doktorku – rekla mi je da odmah idem u porodilište. Tamo su me već čekali. Brzo sam prošla sve neophodne procedure i poslata sam u operacionu salu. Carski rez je trajao oko sat vremena. Bebe su rođene lagane (1900 g i 2100 g), ali apsolutno zdrave. Proveli smo 7 dana u porodilištu, a zatim otišli ​​u regionalnu bolnicu da dobiju na kilaži" - ispričala je sada srećna mama za portal lucky-child.com.

BONUS VIDEO:

Trik za umirivanje uplakane bebe TikTok/miiranndda

(Yumama/T.A.S.)