Sve više žena rađa decu u "kasnijim" godinama: Evo šta može da poveća šanse za zdravu trudnoću

• Sve je više žena koje rađaju decu posle 35. godine, što sa sobom nosi i veći rizik od određenih komplikacija.
• Stručnjaci ističu da žene mogu da imaju zdravu trudnoću i posle 35. i navode da pojedine stvari mogu da povećaju šanse da sve prođe dobro. 

"Uglavnom će sve biti u redu, ali postoje stvari kojih treba da budete svesni."

Sve više žena odlučuje se na majčinstvo kasnije u životu. Jedan od izveštaja pokazao je da je 21 odsto svih porođaja u SAD-u 2023. godine bilo kod žena starih 35 i više godina, u odnosu na devet odsto iz 1990. godine. Ova "poodmakla starost majke" povećava rizike i za majku i za bebu.

Starije trudnice češće imaju probleme poput visokog krvnog pritiska i gojaznosti, pa su sklonije razvoju komplikacija u trudnoći. Verovatnije je i da će završiti na carskom rezu i da će roditi blizance ili bebe sa određenim genetskim abnormalnostima.

Ipak, ne treba preterano paničiti. Rizici su po pravilu i dalje niski, samo su viši od proseka. I dok većina starijih majki ima uredne trudnoće, lekari naglašavaju da postoji niz načina da se rizici smanje i spreče problemi pre, tokom i nakon porođaja.

"Žene starije od 35 godina i dalje mogu da imaju zdravu trudnoću i srećnu bebu", poručuje dr Majkl Voren, glavni medicinski i zdravstveni službenik organizacije March of Dimes, nevladine organizacije koja radi na unapređenju zdravlja majki i beba.

Dr Ešli Cink, specijalistkinja za maternalno-fetalnu medicinu na Univerzitetu Teksas Sautvestern, kaže da je optimizacija zdravlja pre trudnoće poput "izgradnje prve kuće za vašu bebu".

To podrazumijeva poštovanje dobro poznatih saveta: uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i izbegavanje rizičnih navika poput pušenja.

"Pobrinite se da su te dobre zdravstvene navike, koje ste gradili tokom života, i dalje na snazi. Ako imate hronične bolesti, pobrinite se da su dobro kontrolisane. Vodite računa da redovno idete na preventivne lekarske preglede", savjetuju stručnjaci.

Što ste zdraviji, to je važnije jer trudnoća može biti naporna skoro poput maratona.

"Količina vaše krvi se povećava; to je teži posao za srce, a i uobičajene neprijatnosti u trudnoći, sve te stvari lakše se podnose ako ste u dobroj fizičkoj kondiciji", kazali su lekari.

Pregled pre planiranja trudnoće može biti od velike pomoći. Tada možete da razgovarate o zdravstvenim problemima, lečite stanja koja mogu da utiču na trudnoću i proverite jeste li vakcinisani u skladu s preporukama. Lekari savetuju i ultrazvuk u prvom trimestru, kojim se meri veličina fetusa, potvrđuje termin porođaja i proverava da li je reč o jednoj ili više beba.

Žene starije od 35 godina često proizvode više hormona koji stimulišu jajnike na stvaranje jajnih ćelija, a češće se koriste i metodama vantelesne oplodnje kako bi ostale trudne. Oboje povećava verovatnoću trudnoće s blizancima ili trojkama, što automatski podiže rizik od komplikacija poput prevremenog porođaja.

Starije žene mogu da razmotre i vađenje krvi za neinvazivni prenatalni skrining, koji može da ukaže na hromozomske abnormalnosti kod fetusa poput Daunovog sindroma ili trizomije 13 i 18. Prema podacima Stanford Medicine Children's Health, rizik za Daunov sindrom je oko jedan prema 1.250 kod žene koja zatrudni sa 25 godina, a raste na oko jedan prema 100 kod žene koja zatrudni sa 40 godina.

Ako skrining pokaže povišen rizik, lekar može preporučiti invazivnije dijagnostičke testove. Među njima su amniocenteza, pri kojoj se uzima manja količina plodove vode iz materice, kao i biopsija horionskih čupica, pri kojoj se uzimaju ćelije iz posteljice.

Cink kaže da starije trudnice mogu pitati i za "ultrazvuk rasta" oko 32. ili 34. sedmice trudnoće.

"On nam pokazuje da li posteljica i dalje dobro obavlja svoj posao", navodi. "Imate li normalnu količinu plodove vode? Imate li uredan rast fetusa?"

Kasni ultrazvučni pregledi u trudnoći mogu otkriti i potencijalne probleme s bebom.

"Znamo da je kod žena koje zatrudne kasnije u životu rizik od urođenih mana veći, posebno srčanih mana", kaže Voren. Povećan je i rizik od mrtvorođenosti, iako je on i dalje vrlo mali.

"Kako se približava termin poroda jako je važno da budete osetljivi na znakove poput fetalnih pokreta. Osećate li i dalje da se beba pomera i šutira", navode lekari.

Postotak beba rođenih carskim rezom raste sa starošću majke i u proseku iznosi 48 odsto živorođene dece kod žena starih 40 i više godina, pokazali su podaci March of Dimes za period 2022–2024. Žene koje rode carskim rezom imaju značajno veći rizik od komplikacija poput infekcije i krvarenja nego one koje se porode prirodnim putem.

Među medicinskim razlozima za carski rez su hronične bolesti koje mogu učiniti prirodni porođaj rizičnim, poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska, navodi March of Dimes. Ostali razlozi su komplikacije tokom porođaja, poput vrlo krupne bebe, što je češće kada trudnica ima gestacijski dijabetes – dijabetes koji se razvija u trudnoći i može uticati na zdravlje i majke i deteta.

Problemi s posteljicom, koji mogu dovesti do opasnog krvarenja pre ili tokom porođaja, takođe su češći kod starijih žena. (Kao i druge komplikacije, ni oni nisu česti. Abrupcija placente, kada se posteljica odvaja od materice, javlja se u oko jedan od 100 trudnoća.)

Dr Mins je oboje svoje dece rodila prirodnim putem, ali je imala probleme s posteljicom. Imala je i gestacijski dijabetes u obe trudnoće. Nakon što je 2023. rodila kćerku, deo posteljice joj je ostao zadržan i morao je biti uklonjen, a lečena je i zbog postporođajnog krvarenja. Sedmicu nakon što je prošle godine rodila sina, doživela je teško krvarenje i morala je ponovo na bolničko lečenje.

"Tako da su moja deca pomalo pokušala da me ubiju", našalila se. "Nakon što sam prebrodila sve te probleme s krvarenjem, bila sam dobro... A moja deca su zdrava tako da sam na tome zahvalna", kazala je dr Mins.

U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate o roditeljstvu:

BONUS VIDEO:

Izvor: klix.ba/Yumama