- Test na BHSB radi se između 35. i 37. nedelje trudnoće.
- U pitanju je test na beta-hemolitički streptokok grupe B koji može da bude veoma opasan ako se tokom porođaja prenese na bebu.
Pred kraj trudnoće, ginekolozi upućuju svaku trudnicu na bris na beta-hemolitički streptokok grupe B (BHSB). Iako zvuči komplikovano, reč je o jednostavnom i bezbolnom testu koji može da spasi život novorođenčeta.
Beta-hemolitički streptokok grupe B, poznat pod skraćenicom BHSB, bakterija je koja prirodno živi u probavnom i genitalnom sistemu mnogih zdravih ljudi. Procenjuje se da je između deset i 30 odsto potpuno zdravih trudnica nosilac ove bakterije, a da toga uopšte nisu svesne jer ona ne uzrokuje nikakve simptome. Važno je naglasiti da prisutnost BHSB-a nije posledica loše higijene, niti se radi o polno prenosivoj bolesti. Reč je o normalnom stanovniku našeg mikrobioma, čija se prisutnost može menjati; bakterija se može pojaviti i nestati iz tela bez ikakvog pravila, zbog čega raniji negativni nalazi u životu žene ne znače da ona nije nosilac u trudnoći.
Ozbiljna pretnja za novorođenčad
Iako je za odrasle osobe potpuno bezopasan, BHSB predstavlja ozbiljnu pretnju za novorođenčad. Tokom va*inalnog porođaja može doći do takozvanog vertikalnog prenosa, pri čemu se bakterija s majke prenosi na dete. Budući da novorođenčad nema razvijen imuni sistem koji bi se mogao da se bori protiv infekcije, izloženost ovoj bakteriji može da ima teške posledice. U malom broju slučajeva, ali sa potencijalno fatalnim ishodom, BHSB kod beba može da uzrokuje po život opasna stanja poput sepse, odnosno trovanja krvi, upale pluća ili meningitisa, opasne upale moždanih ovojnica. Većina dece koja dođu u kontakt s bakterijom neće razviti infekciju, ali rizik od teških komplikacija razlog je zbog kojeg se testiranje shvata izuzetno ozbiljno.
Testiranje se provodi u kasnoj trudnoći, najčešće između 35. i 37. nedelje. Ovaj vremenski okvir nije slučajan, istraživanja su pokazala da rezultati brisa uzetog unutar pet nedelja od termina porođaja najpouzdanije predviđaju hoće li majka biti nosilac bakterije u trenutku samog porođaja.
Sama procedura je izuzetno jednostavna, brza i potpuno bezbolna. Ginekolog uzima bris tankim štapićem s područja donjeg dela va*ine i rektuma, bez upotrebe spekuluma, a ceo postupak traje manje od minuta.
Ako je nalaz brisa pozitivan, to ne znači da je trudnica bolesna, već samo da je "kolonizovana" ili nosilac bakterije. U tom slučaju, aktivira se jasan i vrlo efikasan protokol prevencije. Trudnica će tokom porođaja primiti intravensku antibiotsku profilaksu, najčešće penicilin. Primena antibiotika neposredno pre i tokom porođaja drastično smanjuje količinu bakterija u porođajnom kanalu i time gotovo u potpunosti eliminiše rizik od prenosa na dete. Efikasnost ove metode je zapanjujuća; bez antibiotske zaštite, rizik da će dete kolonizovane majke razviti tešku infekciju je otprilike jedan prema 200, dok se uz primenu antibiotika taj rizik smanjuje na jedan prema četiri hiljade.
Zašto je test postao standardna praksa?
Univerzalni test svih trudnica nije uvek bio praksa, ali njegovo uvođenje devedesetih godina prošlog veka dovelo je do dramatičnog pada ranih neonatalnih infekcija uzrokovanih BHSB-om. Pre sistemskog testiranja, ova je bakterija bila vodeći uzrok teških bolesti i smrtnosti kod novorođenčadi. U zemljama koje su usvojile strategiju univerzalnog testiranja, incidencija rane BHSB bolesti smanjila se za više od 80 odsto. S druge strane, zemlje koje primenjuju pristup zasnovan na faktorima rizika, gde se antibiotici daju samo trudnicama koje razviju temperaturu ili imaju druge rizične faktore, beleže znatno veće stope infekcije kod novorođenčadi. Ovi podaci jasno pokazuju da je masovni skrining najučinkovitija javnozdravstvena mera za zaštitu najranjivijih.
Postoje li izuzeci i posebni slučajevi?
Postoje situacije u kojima se bris u kasnoj trudnoći ne mora ni raditi jer se trudnica automatski smatra kandidatom za antibiotsku zaštitu. To se odnosi na žene kojima je BHSB pronađen u uzorku urina bilo kada tokom trudnoće, što se smatra znakom jake kolonizacije. Isto tako, žene koje su u prethodnoj trudnoći rodile dete koje je obolelo od BHSB infekcije, obavezno primaju antibiotik pri svakom sledećem porođaju.
Poseban slučaj je i planirani carski rez. Ako se porođaj obavlja carskim rezom pre početka trudova i pucanja vodenjaka, beba ne prolazi kroz porođajni kanal i nije izložena bakteriji, stoga antibiotska profilaksa za BHSB nije potrebna. Uprkos tome, test se svejedno sprovodi jer trudovi ili pucanje vodenjaka mogu da nastupe i pre zakazanog termina operacije, čime se situacija menja i rizik ponovo postaje aktualan.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate o roditeljstvu:
BONUS VIDEO:
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/Yumama
