Nauka ide napred, ali mnogetrudnice i dalje imaju strahove. Ma koliko neki optimisti tvrdili da su trudnoća i porođaj sasvim prirodne stvari za ženski organizam i da nema razloga za brigu, očigledno je da se većina trudnica plaši. Posebno one koje rađaju prvi put.

Strahovi mogu biti potpuno opravdani – racionalni i neopravdani – iracionalni. Mnoge trudnice se plaše da će nešto krenuti po zlu, a onda kada dođe do porođaja javljaju se strahovi da će porođaj biti težak, da se dete ne rodi nezdravo, a na kraju se plaše smrti, svoje i detetove.

Zašto se trudnice plaše: sa fiziološke tačke gledišta

Čekanje bebe je stresno za telo, a njega nastupa potpuno novo, drugo stanje tokom 9 meseci. Tokom trudnoće, buduća majka ima mnogo razloga za brigu. I što je bliži ključni trenutak, stepen anksioznosti raste. Nivo hormona i cirkulatorni sistem se menjaju, povećava se opterećenje unutrašnjih organa i kičme, a snabdevanje mozga kiseonikom se smanjuje.

Strahovi tokom trudnoće obično se intenziviraju u dve faze. U prvom tromesečju, anksioznost se javlja jer vas dobre vesti teraju da razmišljate o predstojećim promenama. Tada se žena navikava na novu ulogu i smiruje se. Ali kako se porođaj približava, anksioznost ponovo počinje da raste.

Na početku trudnoće aktivira se posebna zona u mozgu - takozvana trudnička dominanta, signal iz koje povećava proizvodnju progesterona. Ovaj hormon ima opuštajući efekat ne samo na mišiće, već i na centralni nervni sistem, štiteći buduću majku od stresa. Međutim, bliže porođaju, nivo progesterona počinje da se smanjuje, ustupajući mesto oksitocinu i estrogenima: tako se formira dominanta porođaja. Ovaj fokus se takođe nalazi u mozgu, ali je njegova svrha drugačija: priprema telo za predstojeći test, izazivajući kaskadu neophodnih fizioloških promena. Anksioznost uoči porođaja se povećava jer opada nivo "umirujućeg" progesterona.

Strahovi mogu biti uzrokovani raznim razlozima, ali najčešći razlozi za mentalnu anksioznost su univerzalni i poznati skoro svakoj budućoj majci.

Trudnicama se ne preporučuje da budu duže nervozne i uznemirene, jer posledice hroničnog stresa mogu dovesti do posledica. Stres može uticati ne samo na njeno zdravlje, već i na stanje i razvoj bebe. Strahovi tokom trudnoće su sasvim prirodni, ali nikada ne treba dozvoliti da oni predvladaju i da cela trudnoća prođe u strahu.

Evo kojih 6 strahova ima skoro svaka trudnica:

Prirodni strahovi: „Šta ako?..“

1. "Neću preživeti ovaj bol!"
Sami strahovi se fokusiraju na proces porođaja i nadolazeće fizičke senzacije. Čuvši dovoljno priča o tome kako je sve to "užasno" i "nepodnošljivo", nehotice se zapitaju: da li će moći da izdrže takav bol? Buduće majke koje čekaju prvo dete su veoma uplašene nepoznatim. Kursevi pripreme za porođaj pomažu u rešavanju ovog problema. Tokom nastave, žene ne samo da dobijaju odgovore na svoja goruća pitanja (kada ići u porodilište, kako teče porođaj, koliko dugo traje, itd.), već i stiču specifične veštine: uče da pravilno dišu, zauzimaju udobne položaje i znaju kako da urade samomasažu. Sve ove tehnike postaju automatske uz stalno pojačanje i povećavaju samopouzdanje.

2. "Veoma se plašim da se porodim. Ne znam kako da se nosim sa ovim užasom."

Takođe, i objašnjavaju se fiziološke i psihološke aspekte bola. A kada se glavni mit razotkrije, strah gubi svoju osnovu. Bol koji se javlja tokom porođaja je veoma specifičan. Prvo, ne može se nazvati patološkim, jer ne nastaje kao rezultat traume i nikada ne dovodi do toga. Naprotiv, to je posledica prirodnih i fizioloških procesa i izaziva istezanje mišića (pre svega materice). A iskustvo miliona žena pokazuje da je to moguće izdržati. Ne treba zaboraviti da su glavne bolne senzacije povezane sa prenaprezanjem onih mišića koji nisu uključeni u porođaj. Obično, od straha, žene stisnu šake, refleksno pokreću noge, zatvaraju oči. Tokom kurseva uče se tehnikama koje im omogućavaju da pravilno guraju, koristeći samo neophodne mišiće i opuštajući sve ostale, što automatski smanjuje nelagodnost.

3. "Šta ako se beba rodi bolesna?“
Naravno, čak ni ceo postojeći skup savremenih studija neće dati 100% garanciju apsolutnog zdravlja deteta. Ali majka treba da shvati da medicina već može prepoznati zaista opasne patologije deteta dok je u materici. Ako lekari uveravaju da će, na osnovu testova, sa bebom sve biti u redu, ali im majka ne veruje, možete da razgovara sa psihologom kako biste se oslobodili strahova. Pomoć psihologa može pomoći budućoj majci da se oslobodi anksioznosti ili straha, da se uveri u svoje sposobnosti i da se pripremi za dolazak bebe. Časovi sa psihoterapeutima održavaju se u mnogim centrima za buduće majke - akušer-ginekolog može da deluje i kao "mentalni doktor", jer često samo jedna fraza može da oslobodi od anksioznosti: "Sve je u redu sa vama i bebom".

4. "Šta ako vaš muž postane loš tata?"
Iskustva su pojačana "nerazumevanjem" voljenih. Čekanje da se beba pojavi izaziva mnoga nova pitanja, a buduća majka se sa njima najčešće obraća suprugu. Tokom ovog perioda, ona hitno treba da progovori i bude saslušana, a od svog supruga želi da dobije ne toliko jasne odgovore koliko moralnu podršku i potvrdu svoje spremnosti da postane otac. Ali iznenadne promene raspoloženja izazvane hormonalnim promenama ne pronalaze uvek odgovor kod supružnika: potreba da svaki sat potvrđuje svoju ljubav može se shvatiti kao manifestacija nepoverenja. A ako žena traži podršku u vidu ultimatuma, muškarac to obično smatra hirom. Na sreću, situacija se može popraviti.

Prvo, morate zapamtiti da na svog muža morate gledati ne samo kao na budućeg oca, već i kao na sadašnjeg supružnika, naime očima punim ljubavi. Tada ćete morati da pokažete popustljivost prema njemu. Čovek je po prirodi daleko od onoga što se dešava, i iskreno ne razume kako zaista može da pomogne u trenutnoj situaciji. Pored toga, jačem polu su potrebne specifičnosti i tačan algoritam akcija u svemu. Ako ih nema, čovek može postati uplašen, povučen i uplašen. Dakle, što jasnije supružnik formuliše svoje zahteve ("Želim da ideš sa mnom kod doktora", "Zaveži mi pertle, jer mi je teško da se sagnem"), odgovor će biti efikasniji. U idealnom slučaju, bolje je pohađati kurseve zajedno: kada oba partnera imaju jednaku količinu informacija, mnogo je lakše dogovoriti se.

5. "Ne smeš da plačeš, beba će patiti!"
Mnoge žene brinu o tome kako njihova anksioznost utiče na njihovu bebu. Anksioznost se još više povećava ako se u životu buduće majke tokom trudnoće dešavaju tužni ili neprijatni događaji. Postoji široko rasprostranjeno uverenje da je u ovom periodu bolje obuzdati negativne emocije. Međutim, odnos je suprotan. Stručnjaci za psihosomatsku medicinu su primetili: ako negativna osećanja ne nađu izlaz, unutrašnji organi postaju njihova meta. Tokom trudnoće, beba prima udarac. Zato je u teškoj situaciji bolje dati slobodu svojim emocijama i iskreno ih doživjeti. Štaviše, pogrešno je smatrati ih negativnim. U nekim okolnostima je prirodno da se radujemo, dok je u drugim sasvim prikladno da plačemo, budemo tužni i uznemireni.

6. "Šta ako doktor nije dobar?"
Nepoverenje prema lekarima je još jedan dobar razlog za zabrinutost. Ali potrebno je shvatiti da oni nisu neprijatelji, već saveznici i da su na istoj strani barikada sa budućom majkom. I doktori nisu ništa manje zainteresovani da osiguraju da se beba rodi zdrava. Da biste se spremili za porođaj, bolje je gledati na stvari realno, a ne smišljati fantastične scenarije. Takođe, nema smisla da se unapred plašite komplikacija. Akušeri i ginekolozi su obučeni za pružanje hitne pomoći i na njih se možete osloniti po ovom pitanju. A da biste se konačno oslobodili straha da lekar neće moći ili neće hteti da pomogne po potrebi, trebalo bi unapred da vodite računa o izboru odgovarajućeg kandidata i porodilišta.

(Yumama)

BONUS VIDEO:

Mama koja ima 25 godina trudna je bez prestanka od 2014 TikTok/thechavezfamilyy