Jedan broj dece prohoda pre prvog rođendana, većina između 12. i 18. meseca, a poneko i kasnije. Uzrast do koga se toleriše pojava samostalnog hoda je 21. mesec.

Razvoj hoda: Kako do prvog koraka

Pored toga što je roditeljima najvažnije "da dete prohoda", dobro je da to bude postepeno, savladavanjem svih faza razvoja hoda. To znači da detetu treba pomoći da ovlada najpre hodanjem na širokoj površini oslonca sa podignutim rukama, sa 1-2 koraka, pa sedanjem na pod i ponovnim ustajanjem.

U ovom periodu dete i dalje često i rado puzi ali sada ne samo da bi došlo do nekog cilja već iz potrebe da se provlači ispod stola, stolice i da tu provede neko vreme samo. Ako nameštaj u kući to ne omogućava, dobro je da dete ima tunel igračku za to ili mu improvizujte sa jastucima. Možete da upotrebite veliku kartonsku kutiju ili nešto slično.

Da bi se došlo do 7-8 koraka sa spuštenim rukama i manjom površinom oslonca, potrebno je nekoliko nedelja ili meseci i jako mnogo pokušaja dok se ne ovlada koordinacijom neophodnom za hodanje u uspravnom položaju. Prvi put dete liči na odrasle kada počne da hoda i da najveći deo dana u budnom stanju provodi u uspravnom položaju.

Motoričke i govorne sposobnosti u drugoj godini

Nakon navršene prve godine počinje svoje potrebe da izražava glasovno i da reči koje zna ponavlja i često ih koristi. 

Sa 13 meseci  se igra sitnim igračkama i stavlja manju kocku u veću. Iako dosta toga otkrije spontano, dobro je da detetu pokažemo kako se nešto radi. 

Pokušava povlačeći olovkom po papiru "da piše" sa 14 meseci.  

Sa 15 meseci manipulacija kašikom omogućava pokušaje samostalnog uzimanja hrane što je još jedan korak koji vodi u svet odraslih.
Dete se sada sve češće igra predmetima za svakodnevnu upotrebu ili istovetnim igračkama (kutije, kantice, kolica, stolica, jastuci). Igračke vrlo često koristi tako što udara jednom o drugu i proizvodi zvuk.

Razvoj bebe: Kako izabrati igračku odgovarajućeg oblika i veličine

Ovo je period kada aktivnost  mora da ima rezultat pa baca loptu i gleda kako se kotrlja ili vuče čarapu dok je ne skine.

Sa 16 meseci uspeva da različite oblike stavi u odgovarajući ram i da povezuje reči i gest (govoreći daj pruža ruku).

U 17. mesecu dete pokušava da trči u krug. Ovo je još jedan korak u sazrevanju deteta. Važno je obezbediti dovoljno slobodnog prostora za to i skloniti sve u šta dete može da udari dok ovo radi.

Bezbedan prostor za bebu

Do 18. meseca dete stepenice uglavnom savladava puzeći, a sada počinje da hoda uz pridržavanje za ogradu jednom rukom ili uz nečiju pomoć. Silazi niz stepenice kada napuni dve godine.

U ovom periodu dete ima potrebu da premešta stvari, nosi sve što može da podigne, rasprema igračke. Takođe, ono može da složi pet kockica po vertikali  i da govori "mama daj".

Počinje da okreće listove slikovnice u 19. mesecu.PageBreak


Foto: Shutterstock

Sa 20 meseci dete je u stanju da bez pridržavanja čučne, dohvati igračku, podigne se i nastavi da hoda, ali još uvek je nesigurno u savladavanju prepreka pa često pada. Kako je ovo period kada dete imitira odrasle, na ovo možemo da ga podstaknemo istovremeno radeći sa njim uz pokazivanje kako je malo kada čučne i veliko kada ustane.

Počinje da traži hranu i piće rečima "daj vode, daj mleko" i u isto vreme razume naloge i izvršava ih (donesi loptu, donesi flašicu).

U 21. mesecu počinje da se penje najčešće na stolicu ili krevet i silazi veoma spretno. Za ovu aktivnost dobra priprema je penjanje na neku nižu klupu i silaženje (mogu da posluže jastuci i sunđeri sa fotelja ili penjanje uz lestve.

Dete se u ovom periodu rado igra loptom, šutira jednom nogom i uspeva pri tom da održi ravnotežu. U isto vreme počinje i da se dobacuje loptom pa je dobro da  ima više lopti različitih veličina koje će omogućiti veliki broj  aktivnosti (šutiranje, bacanje jednom rukom, bacanje sa dve ruke, nošenje velike lopte, podizanje lopte iznad glave).

Do drugog rođendana u svim do sada savladanim motornim aktivnostima dete je sve uspešnije.

Kako da dete bude sigurno na nogama?Na kvalitet hoda možemo da utičemo stvaranjem posebnih uslova i postavljanjem određenih zahteva koje dete treba da ispuni. Dete treba da ovlada hodom po različitim površinama (parket u stanu, trotoar na ulici, po tepihu, travi, pesku, po mekanim jastucima ili sunđeru, kroz vodu, u kadi, na moru, kroz barice vode, sneg. Treba da savlada hod na uzbrdici i nizbrdici (u stanu na kosoj dasci). Sve ovo uz držanje za jednu ruku i bez držanja, sa igračkom u ruci i igračkama u obe ruke. Da bi imalo dobru orjentaciju treba da savlada posebne zahteve, hodanje po pravoj liniji, između dve linije, između dva predmeta, hodanje iz obruča u obruč, preko prepreka (niskih i do 20 cm visine).

 Hod postaje automatizovan sa svim elemntima hoda odraslih, manje se zamara prelazeći duža rastojanja. 

Sve je spretnije u korišćenju kašike, okretanju prekidača tako da počinje beskonačno paljenje i gašenje svetla i velika opasnost od mogućeg uključenja šporeta.

Dete dostiže visinu da može da dohvati ključ i sposobnost da ga okrene pa posebnu pažnju treba obratiti na mogućnost da izađe iz stana i "krene u svet". 

Za podsticanje razvoja fine motorike koriste se vežbe sakupljanja sitnih predmeta, ubacivanje u posudu, igre testom, gužvanje papira, presipanje peska i sl. ove aktivnosti su i od izuzetnog značaja za razvoj govora pa ih treba svakako podsticati iako roditeljima ovo nekad izgleda besmisleno i pri tom stvara nered. 

Sa pojavom samostalnog hoda dete stiče veliki stepen samostalnosti i pomoć roditelja i odraslih nije neophodna pri obavljanju velikog broja aktivnosti. Međutim to ne znači da dete može dalje da savladava nove zahteve samo i bez podsticaja. Potrebno je obezbediti neophodne uslove (prostor, rekviziti, lično učešće kao demonstratora i partnera u igri) da bi se razvoj odvijao uravnoteženo i sprečila pojava deformiteta.

Vežbe za razvoj fine motorike kod dece