ŠTA JE TORTIKOLIS I KAKO SE PREPOZNAJE? Posle 3. meseca se drugačije leči, a ako se zanemari može da ostavi posledice

Tortikolis ili "krivi vrat" je jedan od najčešćih probema, pored iščašenja kukova i deformiteta stopala kod beba sa kojima se roditelji susreću još u porodilištu.

To je skraćeni mišić (sternocleidomastoideus) na jednoj strani vrata što za posledicu ima naginjanja glave na istu stranu i okretanja lica na suprotnu. U zavisnosti od toga koji deo mišića je više u kontrakturi, glava će biti više nagnuta na jednu stranu sa ograničenim pokretom naginjanja na drugu ili će lice biti dominantno okrenuto na drugu, odnosno neće moći da okreće glavu i gleda na stranu.

Zašto nastaje tortikolis i koji su mu simptomi?

Uzroci nastanka Tortikolisa nisu u potpunosti razjašnjeni ali se smatra da nastaje kao posledica položaja glave u poslednjim mesecima trudnoće kada se govori o urođenom deformitetu pa se zato dijagnostikuje na rođenju i roditelji se upućuju odmah kod fizijatra na pregled i terapiju.

Drugi razlog nastanka Torticolisa je porođajna trauma. Do prekomernog istezanja mišića vrata može da dođe ako bebina glava prebrzo izađe, ili presporo pa je neophodno njeno izvlačenje i vrlo često kada se prvo rađa karlica pa tek onda glava. Tada dolazi do pucanja mišićnih vlakana zbog prevelikog istezanja mišića vrata što se ne vidi odmah. Posledica je hematom (oteklina) unutar mišića koji se stvori uglavnom u drugo ili trećoj nedelji bebinog života i može da se vidi i opipa na vratu. Očekuje se da se hematom povuče do šestog meseca.

Nakon trećeg meseca, uočljiva je i asimetrija lica, a nekada i tela na zahvaćenoj strani. Kasnije se vidi i asimetrija zadnjeg dela glave (plagiocefalija). Zaravnjenje je posledica pritiska o podlogu dok beba leži na leđima jer je glava uvek u istom položaja zbog ograničene pokretljivosti vrata. Plagiocefalija se prevenira i leči korišćenjem posebnh jastuka koji smanjuju pritisak glavom kada je beba na leđima.

Kako se leči tortikolis?

Mišićni Torticollis se leči fizikalnom terapijom, što znači vežbama, pozicioniranjem glave, a u slučaju defotmiteta koji je nastao na samom porođaju toplotnim procedurama (parafin) i elektroforezom lekova (kalijum-jodid). U slučaju većih kontraktura (ograničenja), mišić se zagreva parafinom ili nekom drugom toplom oblogom i tako priprema za pasivno istezanje da bi se postigao pun obim pokreta. Elektroforeza kalijum-jodida, unošenje leka putem struje se primenjuje kada postoji oteklina na vratu koja ograničava pokretljivost.

Nakon ovih procedura obavezno idu vežbe i to pasivne kada terapeut ili roditelj isteže skraćeni mišić tako što naginje glavu na suprotnu stranu. Ova vežba može da se izvodi u dva položaja, kada je beba na leđima ili na boku, što zavisi pre svega od uzrasta. U prvim mesecima jednostavnije je da leži na leđima, ali kasnije kada počne samostalno da se okreće da bi ste mogli istovremeno da fiksirate rame i nagnete glavu do drugog ramena, možete to iz položaja na boku.

Druga pasivna vežba je okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraćeni mišić i to možete uspešno da sprovedete u položaju na stomaku, tako što jednom rukom fiksirate rame a drugom spustite glavu tako da brada ide ka ramenu. Ovo je položaj u kome beba može i da spava što znači da se sve vreme skraćeni mišić isteže a da detetu ne predstavlja neprijatnost.

Pored pasivnog istezanja neophodno je beba aktivno jača mišiće vrata uz našu pomoć tako što je pri podizanju i spuštanju uvek stimulišemo na aktivno držanje glave mišićima suprotne strane. Drugi način je u položaj na boku na strani na kojoj je deformitet da bi aktivirala mišiće druge strane vrata.

Da bi korekcija bila uspešna pored pasivnog istezanja i aktivnog jačanja moramo da postignemo i dobar položaj glave (pozicioniranje). U ležećem položaju na leđima dok beba spava, ali i kada je budna dok je u krevecu ili kolicima postavljamo presavijene peškire sa obe strane glave.

Kako roditelji mogu da pomognu kod kuće?

Kada spava na strani gde je tortikolis presavijenu pelenu ili manji peškir stavimo ispod glave tako da vrat bude slobodan. Kada je na drugom boku peškir stavimo ispod karlice. U položaju na stomaku kao i u vežbi stavimo je da leži na obrazu zdrave strane. Kada joj se obraćamo, pričamo, hranimo, dodajemo igračku, traba da budemo nasuprot ispred njenog lica da bi gledala pravo u nas.

Šta ako se tortikolis primeti kod dece posle 3. meseca?

U situacijama kada beba starija od 3 meseca ne može da drži glavu pravilno u uspravnom položaju daje se Thomasova kragna (mekani okovratnik koji se izrađuje individualno za svaku bebu) koji sprečava bočno naginjanje. U najtežim slučajevima kada fizikalna terapija ne da očekivane rezultate pribegava se operaciji.

Kada kontraktura ne može da se savlada i skraćenje mišića utiče na normalno funkcionisanje deteta pribegava se operaciji. Nakon intervencije se nosi okovratnik od gipsa do zarastanja mišićnih vlakana koja se zasećaju na određenom mestu (tenotomija) da bi se mišić opustio i dete se vraća uobičajenim aktivnostima. Najbolje da se ovo uradi između prve I četvrte godine života.

Posledice nelečenog tortikolisa

Torticolis svakako treba izlečiti do kraja jer on za posledicu pored estetske (asimetrija lica), može da ima deformitet kičmenog stuba (skolioza), problem sa vidom (potrebne su određene korekcije) i nepravilan razvoj vilice (deca moraju da nose korektivne proteze).

Kako da znam da je lečenje uspešno?

Ako se uspostavi puna pokretljivost glave, što znači da dete može da nagne glavu i da okrene lice bradom prema ramenu isto na obe strane i ako je glava pravo u produžetku kičmenog stuba kada dete prohoda, može se smatrati da je korekcija uspešna i da neće biti pomenutih posledica.

Snežana Milanović diplomirani fizioterapeut
Terapeut senzorne integracije za bebe