Svaki roditelj prati razvoj svoje bebe i jedva čeka da dođe period prohodavanja. Međutim, neretko se dešava da roditelji iz želje da dete što pre nauči da hoda, postavljaju ga na noge kada nije još zrelo za to. Kako protiče razvoj deteta do prvih koraka, ali i koje su to stvari koje nikako ne treba da radimo, objasnila nam je Snežana Milanović, diplomirani fizioterapeut i terapeut senzorne integracije za bebe.

"Nakon pravilnog i stabilnog sedenja, dobro savladanog puzanja i podizanja u uspravan položaj, dete je spremno za prve samostalne korake. To se najčešće dešava između 12 i 14 meseca, sa određenom tolerancijom jer postoje individualne razlike u motornom razvoju kod dece, što znači da je sve u redu ako dete počne samostalno da hoda pre prvog rođendana, a takođe i ako prohoda do 18. meseca. Jedino je važno da roditelji ne forsiraju dete da hoda da ga vode za ruke ili stavljaju u dubak, hodalice ili slična pomagala", rekla nam je Snežana, i dodala:

"Dete će prohodati kada bude dovoljno sazrelo i uvežbalo sve neophodne elemente samostalnog hoda, uspravljanje iz klečećeg položaja, hodanje uz pridržavanje o nameštaj, najpre u stranu noga do noge, zatim noga ispred noge, održavanje bočne ravnoteže sa prebacivanjem težine, i na kraju ravnotežom napred-nazad."

Kada je reč o korišćenju dupka kao 'pomoćniku' za prohodavanje, godinama se vodi polemika o koristi i štetnosti. Snežana se osvrnula i na to, i objasnila koji su to problemi koje dubak može da izazove.

"Svako dete ima svoj ritam sazrevanja koji treba poštovati i pomoći mu da uspešno savlada razvoj motorike. Zbog nedovoljne upućenosti i nestrpljenja neki roditelji stavljaju dete u dubak da bi što pre naučilo da hoda, što najčešće uspori ovaj proces jer se na taj način ne ovlada ravnotežom koja je neophodna za samostalan hod. Uz to u dupku dete nepravilno hoda oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu i na taj način formira pogrešnu šemu hoda", rekla nam je fizioterapeutkinja.

Dubak, beba
Shutterstock Dete u dupku pravi pogrešnu šemu hoda

Kada možemo da kažemo da je dete prohodalo?

"Kada napravi 8 samostalnih koraka i nastavi da hoda bez držanja može se reći da je dete prohodalo. Tek tada nastupa faza prohodavanja i traje naredna 3 do 4 meseca kada će se način hoda menjati. Dete prvo hoda sa raširenim nogama i rukama podignutim u vazduh jer tako može da održi ravnotežu. Postepeno će smanjivati površinu oslonca i gegajući hod se polako gubi, dete počinje da spušta ruke dole i sve više hoda kao odrasli", objasnila nam je fizioterapeutkinja Milanović.

Beba, prohodavanje, dete
Shutterstock Mama i tata vežbaju sa detetom prohodavanje

Uvežbavanje hoda i greške roditelja

Kada dete uči da hoda susrešće se sa brojnim greškama i padovima, a ono što je od velike važnosti jeste da roditelji obezbede siguran prostor.

"Dok uvežbava hod dete će puno puta pasti i ponovo će ustati i nastaviti da hoda. Roditelji moraju da budu strpljivi, da vode računa o bezbednosti deteta, da pri padu ne udari glavom o neku oštru ivicu ali da mu svakako omogući da uvežbava novo stečenu motoričku veštinu", rekla nam je Snežana, a onda se osvrnula i na greške koje roditelji mogu da naprave kada je dete u periodu prohodavanja.

"Ako dete vodite za ruku pre nego što je dobro savladalo samostalan hod, bitno ćete poremetiti šemu hoda i njegovu stabilnost, što se može videti kod dece koja su nespretna, često padaju, ne umeju da se dočekaju na ruke, sapliću se o sopstvene noge, smešno trče…", rekla nam je fizioterapeutkinja i dodala:

"Prerano postavljanje na noge je beskorisno i može biti opasno. Zbog nedovoljne zrelosti kostiju i mišića može doći do deformiteta kolena, spuštanja svodova stopala a pod težinom tela potkolenice mogu da se iskrive."

Snežana Milanović diplomirani fizioterapeut
Terapeut senzorne integracije za bebe