Pothlađenost (hipotermija) i pregrejanost (hipertermija) su opasne za novorođenu bebu, naročito za nedonošče. Ako dugo traju, mogu da ugroze bebin život.
Temperatura kao znak bolesti
Rashlađeno novorođenče (rektalna temperatura ispod 35 stepeni) je neophodno negovati u termoneutralnoj sredini. U bolnici se koristi inkubator, a u kućnim uslovima bebu treba presvući u suvo, umotati u ćebe, po mogućstvu prisloniti uz nju (ne direktno na kožu) termofor sa toplom vodom, i često kontrolisati temperaturu.
Povezane vesti
-
Ishrana bebe |
11.02.2014.
Pravilno merenje temperature kod beba
Pregrejane bebe (rektalna temperatura preko 37,5 stepeni) su najčešće pretopljene, ili duže držane u sredini čija je temperatura veća od termoneutralne. Ove greške u nezi bi trebalo otkloniti i, ukoliko temperatura brzo padne, nije potreban nikakav drugi postupak. Međutim, ako nije bilo pomenutih uslova a dete ne izgleda dobro, ili temperatura ne padne ni posle sat vremena, moraju se razmotriti sledeća stanja:
- Infekcija - sprovesti kompletno ispitivanje na infektivne bolesti.
- Dehidraciona groznica (obično kod ročnog deteta koje je slabo hranjeno i koje je izgubilo više od 10 odsto porođajne mase) - sprovesti rehidraciju oralnim ili intravenskim putem.
- Oštećenje mozga sa povredom hipotalamičkog centra (retko).
Mokraćne infekcije
Neke bebe neprimetno počinju da stagniraju u telesnoj masi i/ili imaju produženu novorođenačku žuticu. Povišena temperatura može, ali ne mora da bude prisutna. U težim slučajevima se javlja i povraćanje, a proliv je uobičajen. Ovo upućuje na mokraćnu infekciju, koja se dokazuje pregledom mokraće (običan i urinokultura).
Infektivni proliv je lako prepoznati po lošim stolicama, a može da bude praćen i povišenom temperaturom, naročito ako je beba teže dehidrirana.
Šta roditelji mogu da rade sa bebom koja ima povišenu temperaturu?
Naučno je dokazano da organizam u toku infekcije reaguje povišenjem temperature, jer u toplijoj sredini bolje deluju odbrambeni mehanizmi. Stoga povišenu temperaturu ne treba smatrati za neprijatelja, osim ako ne pređe 41 stepen, kada sama po sebi ugrožava organizam. Najvažnije je otkriti uzrok i delovati na njega. Temperatura će i sama da spadne kada više ne bude potrebna.
Prva temperatura - roditeljska iskustva
Neka deca, uzrasta od šest meseci do šest godina, reaguju na povišenu temperaturu frasom (febrilne konvulzije). On se manifestuje gubitkom svesti i grčevima celog tela, slično padavici (epilepsiji). Zbog dramatične slike, izaziva paniku kod očevidaca. Fras je obično nasledan. Može da se ponavlja, ali ako ne traje dugo, predstavlja bezopasnu pojavu. Za sprečavanje napada febrilnih konvulzija u toku povišene temperature postoje određene metode.
Deci koja su sklona frasu se daju antipiretici (lekovi za obaranje temperature) čim temperatura pređe granicu normale. Osim toga, daju se i neki drugi lekovi, koji deluju umirujuće na centralni nervni sistem, što određuje pedijatar neurolog. Kod dece koja nisu sklona frasu, antipiretike ne treba davati pri temperaturi nižoj od 38 stepeni (aksilarno), odnosno 38,5 stepeni rektalno. Daju se acetaminofen (Paracetamol, Panadon, Febricet, Miralgin, Eferalgan i dr.), a posle navršenih šest meseci može i Ibuprofen (Brufen). Antipiretici iz grupe acetilsalicilne kiseline (Aspirin, Andol, Ambol, Midol i sl.) se ne daju deci do 16 godina. Analgokain (Novalgetol i njegove zamene) treba izbegavati u vanbolničkim uslovima zbog mogućih, veoma opasnih alergijskih reakcija. Najmanji razmak između dve doze primenjenog antipiretika ne bi trebalo da bude ispod šest do osam časova. Uz ove lekove treba primeniti i opšte mere: laka odeća, povećan unos tečnosti, a kupanje u mlakoj vodi - samo ako detetu prija. Trljanje alkoholom nije dobro iz više razloga, a kod malih beba može doći do resorpcije alkohola preko kože i stanja alkoholisanosti. Febrilno dete ima slabiji apetit, pa ga ne treba prisiljavati da jede. Za bebe je najbolje majčino mleko.
Bebama je potrebna stručna pomoć
Često se u praksi strah od bolesti pretvara u strah od povišene temperature, pa se ishod borbe sa bolešću poistovećuje sa ishodom borbe protiv povišene temperature. Čak iznenađujuće mnogo roditelja u našoj sredini smatra da su antibiotici lekovi za snižavanje temperature, što je pokazatelj ozbiljne zdravstvene neprosvećenosti. Ako dete koje ima povišenu temperaturu ne izgleda loše, ne treba žuriti lekaru.
Kada je u pitanju novorođenče, stvar je malo drugačija. Ukoliko se isključi pregrejanost usled pretopljavanja, bebu treba da pregleda pedijatar, jer je u tom uzrastu svaka febrilnost - infekcija, dok se ne dokaže suprotno. Zbog malih odbrambenih mogućnosti novorođenog deteta, većinu infekcija u ovom uzrastu treba lečiti u bolnici. Po pravilu se daju antibiotici, koji mogu da se isključe ako se dokaže virusno poreklo bolesti. Kako dete bude raslo, rašće i njegov imunitet, pa povišena temperatura ne bi trebalo da preterano zabrinjava roditelje, jer ona predstavlja normalan odbrambeni mehanizam od infekcija.
