Kada beba ima povišenu temperaturu

S obzirom da je telesna temperatura dinamička ravnoteža produkcije i odavanja toplote, razumljivo je da normalna temperatura nije konstantna veličina, već raspon vrednosti.

Kako razlikovati febrilnost od pregrejanosti?

Pregrejanost: visoka rektalna temperatura, tople ruke i stopala, kožna temperatura na trbuhu veća od kožne temperature na ruci za dva stepena, rumena koža, zdrav izgled 

Febrilnost: visoka rektalna temperatura, hladne ruke i stopala, kožna temperatura na trbuhu veća od kožne temperature na ruci za tri stepena, bleda koža, bolestan izgled

Šta preduzeti ako beba ima povišenu telesnu temperaturu?

Pregrejane bebe (rektalna temperatura preko 37,5 stepeni) su najčešće pretopljene, ili duže držane u sredini čija je temperatura veća od termoneutralne.  Termoneutralna sredina je onaj raspon temperature i vlage okoline u kome novorođenče, uz normalnu temperaturu tela (37-37,4°C rektalno ili 36-36,9°C u pazuhu) ima najmanju potrošnju kiseonika. Navedene greške u nezi bi trebalo što pre otkloniti, pa ako temperatura brzo padne - nije

potreban nikakav drugi tretman. To znači da bebu - ukoliko je bila pretopljena ili u pregrejanoj prostoriji, treba raskomotiti (u slučaju da je znojava - presvući) i napojiti ili nadojiti. Obavezno smanjiti temperaturu sredine ako je previsoka.

Međutim, ako nije bilo pomenutih uslova, a dete ne izgleda dobro ili temperatura ne padne ni posle sat vremena, mora se razmotriti mogućnost da je beba bolesna.
PageBreak

Šta je najčešći uzrok povišene telesne temperature?

Daleko najčešći uzrok povišene temperature kod beba je infekcija. Pošto novorođenče ne ispoljava jasne simptome kao starija deca i odrasli, infekciju je teško prepoznati. Uglavnom, dete menja dotadašnje ponašanje, a roditelji najčešće izjavljuju da "beba nije dobro". Odbija hranu, pospana je ili razdražljiva, blede ili, čak, sivkaste boje kože.

Treba naglasiti da su kod novorođenčadi najteže infekcije - sepsa i meningitis, obično praćene sniženom ili nestabilnom temperaturom (čas povišena, čas snižena). Pritom dominira loše opšte stanje deteta, koje zahteva neodložan prijem u bolnicu.

Šta raditi sa bebom koja je febrilna?

Naučno je dokazano da organizam u toku infekcije reaguje povišenjem temperature, jer u toplijoj sredini bolje deluju odbrambeni mehanizmi. Stoga povišenu temperaturu ne treba smatrati za neprijatelja, osim ako ne pređe 39 stepeni, kada sama po sebi ugrožava organizam. Najvažnije je otkriti uzrok febrilnosti i delovati na njega. Uostalom, temperatura će sama da padne kada više ne bude potrebna odbrambenom sistemu. U svakom slučaju, treba primeniti opšte mere: laka odeća, povećan unos tečnosti, kupanje u mlakoj vodi (ali samo ako detetu prija). Trljanje alkoholom nije dobro iz više razloga, a kod malih beba može da dođe do upijanja alkohola preko kože i stanja alkoholisanosti. Febrilno dete ima slabiji apetit, pa ga ne treba prisiljavati da jede. Za bebe je najbolje majčino mleko.

Šta su antipiretici?

Antipiretici su lekovi za obaranje povišene temperature. Oni ne deluju na uzrok bolesti, već samo na simptom, utičući na moždani centar za termoregulaciju da snizi telesnu

temperaturu - koja ponovo raste čim njihovo dejstvo prestane. Deci se, u vanbolničkim uslovima, smeju davati samo dva leka: Acetaminofen (Paracetamol, Panadon, Febricet, Miralgin, Eferalgan i drugi - daje se od rođenja, a pored antipiretskog ima i analgetsko dejstvo, to jest ublažava bol) i Ibuprofen (Brufen - daje se od navršenog šestog meseca, a ima antipiretsko, analgetsko i antizapaljensko dejstvo).

Antipiretike, osim u izuzetnim slučajevima, ne treba davati pri temperaturi nižoj od 38 stepeni (aksilarno), odnosno 38,5 stepeni rektalno. Antipiretici iz grupe acetilsalicilne kiseline (Aspirin, Andol, Ambol, Midol, Kardiopirin i slično) se ne daju deci do 16 godina, pa ne bi trebalo ni dojilja da ih uzima. Analgokain (Novalgetol i njegove zamene) je rezervisan samo za bolničke uslove, zbog mogućih ozbiljnijih alergijskih reakcija. Prilikom doziranja leka, treba se strogo pridržavati uputstva.

Kada temperatura može da dovede do frasa?

Neka deca, uzrasta od šest meseci do šest godina, reaguju na povišenu temperaturu frasom (febrilne konvulzije). Fras (koji je obično nasledan) se manifestuje gubitkom svesti i grčevima celog tela, koji su slični padavici (epilepsiji). Zbog dramatične slike, izaziva paniku kod očevidaca. Može da se ponavlja, ali ako ne traje dugo - obično nije opasan. Za sprečavanje napada febrilnih konvulzija u toku povišene temperature postoje efikasne metode. Deci koja su sklona frasu, daju se antipiretici (lekovi za obaranje temperature) čim temperatura pređe granicu normale. Osim ovih, daju se i neki drugi lekovi, koji deluju umirujuće na centralni nervni sistem, što određuje pedijatar neurolog.
PageBreak

Da li je strah od povišene temperature opravdan?

U praksi se veoma često strah od bolesti pretvara u strah od povišene temperature, pa se ishod borbe sa bolešću poistovećuje sa ishodom borbe protiv povišene temperature. Antibiotici nisu lek za obaranje temperature i nikako  ih ne treba davati detetu samoinicijativno. Ukoliko dete koje ima povišenu temperaturu ne izgleda loše, ne treba žuriti lekaru. Kada je u pitanju novorođenče, stvar je malo drugačija. Ako se isključi pregrejanost usled pretopljavanja, bebu treba da pregleda pedijatar, jer je u tom uzrastu svaka febrilnost - infekcija, dok se ne dokaže suprotno.

Kako zaštititi bebu od infekcija?

Infekcije su normalan način sticanja imuniteta, pa je očekivano da se povremeno jave kod, inače, zdrave dece. Što je dete veće, imunitet mu je bolji i oboljevanje je ređe.

Rizik od infekcije je veći u zatvorenim prostorijama nego na otvorenom. Zato su kolektivna okupljanja obično mesto nastanka infekcije. Udisanje hladnog vazduha na usta takođe predstavlja faktor rizika, ali to ne znači da detetu treba preko usta zamotavati šal kada ide zimi napolje, jer on ubrzo postaje mokar od izdahnutog, vlažnog vazduha. Osnovni uslov da dete ne diše na usta jeste da mu je nos prohodan.

Šta ako je majka bolesna od gripa?

Za bebu opasnost vreba još pre rođenja. Žena koja ima povišenu temperaturu: preko 38 stepeni dva dana pre, i sedam dana posle porođaja, sa disajnim ili digestivnim tegobama - treba da bude izolovana. Posle porođaja, njena beba se izoluje od nje, ali može da se hrani izmlazanim majčinim mlekom, ukoliko majka ne dobija terapiju za vreme koje je dojenje kontraindikovano. Mleko pri tome nije potrebno prokuvavati. Kada majka bude više od 48 sati bez povišene temperature i kašlja, i dobrog opšteg stanja, može da doji bebu, ali sa maskom na licu sve dok potpuno ne ozdravi. Posebnu pažnju treba obratiti na majku i ostale ukućane koji su bili u kontaktu sa obolelim od gripa, jer inkubacioni period može da potraje 7-14 dana. Oni bi za to vreme u zatvorenom prostoru trebalo da se kreću sa maskom na licu. Novorođenče može da oboli ako se majka inficirala pred kraj trudnoće ili neposredno posle porođaja, i obično ima tešku kliničku sliku. Što je dete starije, lakše će se izboriti sa gripom, čak i ako nije vakcinisano.

Kako se vakcina protiv gripa ne daje deci mlađoj od šest meseci, izuzetno je važno da roditelji zaštite bebu od većeg broja ljudi u zatvorenoj prostoriji ili prevoznom sredstvu. Ali boravak napolju, po lepom zimskom danu, ne može da joj smeta ako je zdrava.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar