Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kad se stavovi baka i mama razilaze...

Ko treba da bira ime za bebu? Treba li po svaku cenu poštovati običaje? Čija mama treba da bude uz porodilju i unučiće? Pobedimo generacijski jaz uz pomoć primera i saveta psihologa.

 Izvor: Foto: Shutterstock


Iskustvo broj 3

Ko treba da se bavi tek rođenom bebom i organizovanjem gostiju?

Duška Peruničić, mama Dušana (4)
- Kada se Dušan rodio, dolazilo je do oprečnih stavova sa starijom generacijom. Prve intervencije mame Stojanke i moje majke Jele odnosile su se na ritam dojenja (obavezno buđenje radi podoja) i bebin položaj u krevetiću. Ja sam Dušana dojila samo kada se probudi i zaplače - na dva, nekad i na četiri sata. U krevetić sam ga stavljala na stranu, dok su obe majke insistirale da leži na stomačiću! Posete su počele odmah, trajale kratko, i nisu nas opterećivale. Kada smo posle par nedelja Predrag i ja pomislili da nam predstoji mir, usledila je inicijativa obe bake da svu našu rodbinu pozovemo na ručak ili večeru i zajedno proslavimo Dušanovo rođenje! Predrag i ja nismo bili time oduševljeni, ali smo ipak ispoštovali želju starijih.

Spomenka Stojiljković, baka
- Nas su u porodilištu učili da je za bebu najbolje da spava na stomaku, i da se doji na dva, najviše tri sata! Mladi, međutim, imaju neka druga pravila! Kod nas u Somboru, stari je običaj da se posle šest nedelja od rođenja obeleže babinje. To podrazumeva svečani ručak ili večeru, na koju se poziva sva rodbina. Nadam se da će i unuk Dušan, kada odraste i postane otac, da sačuva babinje kao običaj.

Psiholog
- Osnivanje nove porodice i rođenje deteta je period kada je veoma važno postaviti granice prema primarnim porodicama. Te granice ne treba da budu ni rigidne. Dobro postavljene granice prema primarnim porodicama doprinose boljem funkcionisanju unutar same porodice. Mladim roditeljima je potrebna pomoć, savet, uputstvo... ali, kada je beba u pitanju, najbolje je osloniti se na lekare i medicinske sestre, jer se medicina brzo razvija, a saznanja koja su poznata i dostupna sada - nisu bila poznata u vreme kada su naše mame i bake bile mlade. Stručnjaci su neutralne osobe i nemaju motive i očekivanja kao što ih imaju nama bliski ljudi, što je u ovom slučaju prednost.

Iskustvo broj 4

Treba li slušati svoj instinkt ili savete rođaka?

Bisera Jukić, mama Fatiha (9), Dina (6), Alija (3) i Džana (2)
- Ni suprug ni ja nemamo roditelje, pa sam odlučila da deci ne dajemo imena nama dragih koje smo rano izgubili. To je običaj u nekim porodicama. Nisam imala iskustva sa odgajanjem prvog deteta, izuzev da moram da sačuvam mleko dok ga ne preuzmemo sa neonatologije u Kragujevcu, gde je zbog prevremenog rođenja provelo mesec dana. U želji da mi pomogne - Nermina, Edibova sestra, insistirala je da bebu povijam čvrsto, od glave do pete, i to povojem! Da bih je ispoštovala kao zaovu, primenila bih njen savet samo dok je tu, a čim nas napusti, oblačila sam mu benkicu, uz široko povijanje. Nermina inače živi u inostranstvu, pa nije ni mogla da vidi da joj na neki način „podvaljujem“, a sve radi opšteg mira u porodici.

Edib Jukić, tata

- Primetio sam da se stavovi moje sestre i Bisere ne podudaraju. Verovao sam u Nerminino iskustvo i zamerao Biseri što ga ne prihvata. Da bebi ne prija čvrst povez, uverio me je Fatihov plač. Prestajao je tek kad mu se oslobode ručice! Bisera se, očigledno, odlično snašla - da se niko ne uvredi, a da detetu bude najbolje.

Psiholog
- Takozvane bele laži su pokušaji da se zadovolje obe strane - da se ne uvredi bliska rođaka koja ima osećaj da je korisna, a opet radi nešto suprotno želji majke. Suštinsko pitanje je šta mama misli da je za dete najbolje. Mlada mama se lepo snašla, ali da je rođaka u kući, majka bi sigurno odlučila da se pozove na savete savremene medicine i ponašanje bebe - što bi, svakako, bilo ispravno.

Iskustvo broj 5

Čija mama treba da bude uz porodilju i unučiće?

Goran Ješić, tata Igora (3) i Ive (3)
- Igorovo i Ivino rođenje je bila velika radost za obe porodice. Žaklina je, međutim, odmah pozvala i prihvatila pomoć samo svoje majke Olge, koja se bukvalno uselila u naš inače mali stan. Na mene zbog posla nije moglo da se računa, pa sam blagonaklono gledao na sve to. Kad sam shvatio da se kontakti sa mojom majkom odvijaju samo telefonom, „pukao mi je film“ i ozbiljno sam zamerio Žaklini. Pravdala se postporođajnom osetljivošću, strepnjom nad decom i strahom da im se ne prenese kakva infekcija, slobodom koju ima samo pred svojom majkom... U svemu je razumem, ali to nesmotreno odlaganje poseta ne opraštam!

Kristina Ješić, baka
- Zavidela sam prija Olgi što je od prvog dana uz naše unuke. Sinu sam govorila da sam prehlađena i da ne bi bilo dobro da ih obilazim, ma koliko da sam želela. Naoružala sam se strpljenjem, trudila da razumem mladu majku, ponekad čudila preteranoj strepnji za decu, i čekala da me snajka lično pozove. Kad sam ih posle mesec dana prvi put videla i zagrlila, plakala sam od radosti i zahvalila priji što ih je sve troje lepo pazila. Goranu je tek tada bilo „puno srce“. Deca idu u vrtić, a mi - bake, naizmenično pomažemo kad god je potrebno.

Psiholog
- Mlada mama je vrlo osetljiva posle porođaja. Slobodnija je sa svojom majkom - i da se naljuti, i da vikne, i da pred njom pokaže sve druge emocije. Ipak, dobro je staviti se na trenutak i u kožu druge bake, pa joj dati slobodu da viđa unuke kad god poželi, a ne da čeka „zvanični“ poziv.


Tekst: Mirjana Ajbl

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica