"Moj svekar Frenk je upoznao našu ćerku Abigejl dan nakon njenog rođenja. Bila sam potpuno iscrpljena posle dužeg hitnog carskog reza, sedela sam na krevetu i gledala kako muž ljulja naše dete u naručju. Taj divni trenutak prekinuo je moj svekar kada mi je rekao: „Bila si lenja da guraš, a?“ U početku sam to pokušala da shvatim kao šalu, ali nisam mogla. Znala sam da iza tog smeha i “šale” zapravo stoji potpuna surova iskrenost. On je uvek takav. Bila sam previše iscrpljena da bih bilo šta odgovorila, posebno kada je reč o nečemu za šta znam da je potpuna suprotnost istini.
Nažalost, to nije bio jedini put da je odlučio da primeni tako starinski prevaziđeni princip vaspitanja dece. Kada su on i svekrva nekoliko nedelja kasnije došli u posetu, hteo je da stavi do znanja svima, da samo mi žene treba da menjamo pelene, hranimo, kupamo dete. Njegov sin to ne bi trebalo da radi, a pogotovo ne da on pomaže. Svaki put kada bi Stjuart, moj muž, pokušao da uradi nešto u vezi sa našim detetom, on bi insistirao da ja ili moja svekrva dođemo i uradimo to umesto njega. Ovakvo njegovo ponašanje se nastavlja godinama, čak i kada smo imali još dece. Frankovi tradicionalni stavovi o roditeljstvu često uznemiravaju i samu decu, kada im kaže, na primer, da dečaci ne treba da plaču. Došlo je do toga da moja deca više ne žele da posećuju baku zbog njegovog prisustva. Čak pokušavaju da izbegnu sva porodična okupljanja jer će on biti tamo. Iskreno, ovo utiče na nas oboje, mene i Stjuarta, zaista mnogo. Žao mi je što bira takav način i odnos sa unucima, umesto da se okrene ljubavi i prijatnom porodičnom odnosu."
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.