Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Tate i roditeljski instinkt

Kada očevi postaju svesni svoje nove uloge?

 Izvor: Foto: Shutterstock

Neke tate se u početku "povuku", i sve prepuste mamama. Zbog čega se to dešava?

- Da, dešava se da se otac "povuče" u tom prvom periodu. Zašto? Zato što beba brže i jasnije reaguje na majčine signale, navikla je na ritam majčinog srca, reaguje više na ženski umirujući glas a ne toliko na muški. I preko dojenja, majka je neposrednije usmerena na bebu. Naravno, to ne znači da očevi nisu važni, daleko od toga. Ali, oni imaju tu instinktivnu reakciju da u prvim nedeljama prepuste majci brigu oko bebe, da posmatraju i uče, da bi kasnije mogli da "uskoče". To, takođe, proizilazi iz jednog stereotipa o majčinskom instinktu. Svi mi rastemo sa ubeđenjem da majke znaju sve. I očevi to isto misle, kao da su se žene rodile naučene. Porodica i okruženje su

Tate nakon razvodaKako se tate ponašaju prema deci kada se razvedu - u slučaju da mališani imaju manje od dve-tri godine, a pravi (obostrani) odnos se još nije razvio? Da li se u toj situaciji na neki način sputava dalji razvoj njihovih osećanja prema detetu?- Najpre da kažem da nije značajan kvantitet vremena koje provodimo sa detetom, nego kvalitet. Živimo u takvom društvu da i očevi i majke provode malo vremena sa decom. Neki očevi mogu da budu odsutni, iako su prisutni. Ako dođe do razvoda, otac je fizički razdvojen, provodi manje vremena sa detetom, ali je važan kvalitet tog vremena. Svakako, to vreme je mnogo važno i za dete, a očevima daje mogućnost da i dalje imaju uticaj na njega.U situaciji kada je dete jako malo, a roditelji se razvedu, očevi moraju mnogo da ulažu u kvalitet odnosa sa njim. Bez obzira što dete ne živi sa ocem, njihov odnos može da bude dobar i ispunjavajući. Mnogo je važno da se očevi u tim trenucima ne obeshrabre. Sve zavisi od njihove "motivisanosti" da budu očevi.Za svako dete, tokom odrastanja je jako važna "muška figura". Samim tim, značajno je da otac bude što više prisutan u detetovom životu.

oni koji to podstiču. Srećom, već posle nekoliko nedelja, očevi se uključuju u proces negovanja deteta - ustaju noću, menjaju pelene, hrane bebu na flašicu ako majka ne može da doji. Tada se polako uvodi ravnoteža u obavezama.
Otac je često nepravedno zapostavljen u našoj kulturi, jer ima sve psihološke, bihejvioralne, i kakve god hoćete predispozicije da bude podjednako dobar roditelj kao i majka. Jedino što otac ne može, to je da doji.

Tate neretko ističu da su odnos sa detetom razvili tek kada je ono progovorilo. Koliko je važna obostrana komunikacija?

- Na neverbalnom nivou komunikacije u prvoj godini života, dete je više upućeno na majku, pre svega zbog dojenja. Tek kada progovori, kada prohoda, kada ima više socijalnih kontakata, očevi se mnogo češće uključuju. Onog trenutka kada dete progovori, otac se oseća više vrednim, odnosno oseća da njegov vaspitni uticaj postaje jači, a domen delovanja širi. Oseća se kompetentniji u toj sferi. Ta povratna veza je očevima veoma važna, jer tek u starijem uzrastu dece vide da njihov uticaj izaziva jaču reakciju. Zato mnogi muškarci ističu da više uživaju u roditeljstvu kada je dete malo veće.


U kom periodu detetovog odrastanja tate potpuno prihvataju svoju ulogu roditelja?

- Kao što je već rečeno, oni je postanu svesni odmah. Ali, ta ljudska uloga, kada oni zaista osećaju da su očevi - koji imaju svoj opseg delovanja prema detetu, javlja se jače nakon neverbalne faze u razvoju mališana.

Da li se kod nekih tata dolaskom bebe javlja osećaj da su suvišni, što ponekad izaziva i ljubomoru prema detetu?

- Vrlo često. Zapravo, mnogo češće nego što mislimo. To se dešava zato što se muškarci u jednom trenutku osete zapostavljenim, jer nemaju više sve vreme sa svojom partnerkom. Što se tiče šire porodice i okruženja, fokus je na bebi, pa i na majci, tako da se očevi osećaju zapostavljeno ne samo od strane partnerke, već i od strane svih ostalih. Vrlo često nisu ni svesni toga, ali se to manifestuje tako što zanemaruju dete, to jest postaju kritični prema njemu, imaju previsoka očekivanja od deteta, čak ga ponekad i omalovažavaju. Sigurno ste čuli očeve kako kažu: "Ma, mamin sin...". To, uglavnom, potiče iz osećanja "ja sam zapostavljen". Kao da se javlja rivalizam.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica