Boban

O: Tzv. trudničko bolovanje je oblik privremene sprečenosti za rad trudnice na osnovu nalaza relevantnog lekara. Obzirom da ova vrsta bolovanja nije posebno regulisana propisima, primenjuju se odredbe kao i kod bilo koje sprečenosti za rad. Osnovica doprinosa za osiguranike koji ostvaruju naknadu zarade po osnovu privremene sprečenosti za rad iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja kao i za isplatioce naknade, je iznos naknade zarade (član 19. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje). Organ koji isplaćuje naknadu zarade za vreme bolovanja, dužan je da uplaćuje i doprinose (do 30 dana uvek troškove snosi poslodavac; Republički fond za zdravstveno osiguranje od 31. dana bolovanja do njegovog okončanja isplaćuje 65 odsto, a pojedine lokalne samouprave – ne sve, jer ih propisi na to ne obavezuju – preostalih 35odsto).


Kada je reč o specifičnom položaju preduzetnika, preduzetniku pripada pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja nakon 30 dana bolovanja, ako za vreme privremene sprečenosti za rad odjavi obavljanje delatnosti (tzv. privremeni prekid obavljanja delatnosti). Međutim, ako preduzetnik angažuje poslovođu po ugovoru o radu (ili već ima zaposleno po ugovoru o radu jedno ili više lica) pa se obavljanje delatnosti nastavlja i ostvaruje se dohodak  i za vreme trajanja bolesti vlasnika, preduzetniku pripada 50% od naknade zarade koja bi mu pripadala da je odjavio radnju; ukoliko sa poslovođom nema zaključen ugovor o radu (to je moguće isključivo ako je lice u pitanju član domaćinstva preduzetnika, u skladu sa članom 89. Zakona o privrednim društvima) preduzetniku ne pripada naknada zarade, bez obzira na broj zaposlenih.

Doc. dr Mario Reljanović