Prethodna istraživanja nisu uspela da utvrde tačan izvor bakterija pronađenih u majčinu mleku iako su neki rezultati upućivali na to da bi one mogle biti povezane s mikrobiomima u crevu, mikrobiomima sa kože grudi ili čak s usta novorođene bebe. Međutim, druga studija koja je sprovedena pra dve godine došlo je do neverovatnog otkrića.

Prema sažetku studije, naučnici su analizirali podatke 771 trudnice. Počeli su prikupljanjem podataka o njihovoj ishrani i navikama uzimanja dodatnih vitamina tokom trudnoće.  U periodu od dva do šest meseci nakon porođaja, naučnici su od tih istih žena prikupili uzorke mleka i analizirali njegovu mikrobiološku raznolikost.

Pokazalo se da način ishrane nema tako jak uticaj na sastav majčinog mleka, kao što to imaju vitamini koje koriste trudnice. Čak 88 odsto žena koje su učestvovale u istraživanju priznalo je da uzima prenatalne suplemente. Mleko žena, koje su u trudnoći redovno konzumirale riblje ulje ili folnu kiselinu, pokazivalo je niži nivo mikrobiološke raznolikosti. Samo četiri odsto trudnica koristilo je vitamin C i njihovo je mleko imalo veću raznolikost. Konkretno, njihovo je mleko imalo veću količinu bakterije iz roda Veillonella, dok je koncentracije bakterija iz rodova Finegoldia i Stenotrophomonas bila nešto niža.

Dojenje i majčino mleko pod mikroskopom
Shutterstock, Printskrin, Facebook/Jansen Howard Sastav majčinog mleka

Majčino mleko sadrži nekoliko hiljade bakterijskih vrsta važnih za bebin razvoj. Bakterije pronađene u majčinom mleku pomažu bebinim crevima, što najviše utiče u stvaranju jačeg, reaktivnijega imunološkog sastava i metabolizma. Ovo je posebno važno za bebe rođene carskim rezom budući da je dokazano da je mleko mama, koje su rodile carskim rezom, drugačije i ne tako bogato mikroorganizmima kao mleko mama koje su imale prirodni porod. Iz tog razloga se ženama savetuje da, ako mogu, isključivo doje do navršenih šest meseci bebina života, a može i duže.

(Yumama)