Prvi kontakt koji ostvarujemo sa svetom oko nas, ne zasniva se na jeziku. Zasniva se na iskustvu u vezi sa onim što vidimo, dodirnemo, čujemo, pomirišemo, okusimo. Svaka od tih informacija, pronađe put od čula do mozga gde se obrađuje i skladišti. Još kao bebe, na neke draži reagujemo burnije, na neke slabije, a neke nas uopšte ne dotiču. Naše biološke predispozicije u velikoj meri diktiraju osetljivost na različite informacije iz okoline. Neko bolje čuje, vidi, neko je spretniji, neko ima istančanije čulo mirisa, ukusa, dodira.

Pročitajte i... Stimulacija bebinih čula


Problem sa našim iskustvima može da nastane ako je ono što primamo iz naše okoline putem čula prejako ili preslabo. Znate onu decu koja bi po pola sata mogla da se vrte u stolici a da im se ne zavrti? Ili decu koja uživaju masirajući se lopticama od gume sa bodljicama? Nekoj deci jednostavno treba malo više draži (malo više zvukova, malo više ljuljanja, malo više golicanja) da bi mogli da se umire, da bi im bilo prijatno, i na kraju - da bi mogli da uče. Kada postoji problem sa prijemom senzornih informacija (informacija koje dobijamo od čula) i integrisanju, usklađivanju tih informacija možemo govoriti o poremećaju senzorne integracije.

Pročitajte i... Razvoj govora kod dece: Neophodne aktivnosti do treće godine


Ponekada roditelji previde ovakav problem, a trebalo bi mnogo pažnje obratiti upravo tim naizgled jednostavnim stvarima. Telom i kroz telo saznajemo, stičemo najranija iskustva, mnogo pre pojave jezika. Telo nam je važan medijator u komunikaciji. Još dok je dete u majčinom stomaku, beba oseća telesnu napregnutost majke i reaguje na nju. Zato u najranijoj dobi deci prijaju i smiruju ih sve draži koje podsećaju na najranija iskustva dok su još bili u majčinom stomaku (pokreti koji podsećaju na pomeranje plodove vode, šum vode, ritmični otkucaji srca...). Preko našeg tela, odnosno tonusa (mišićne napregnutosti, tenzije u telu) komuniciramo telesno i govorno. Da bi došlo do verbalne komunikacije (komunikacije govorom) potrebno je da se najpre razvije neverbalna. Neverbalna velikim delom počiva upravo na iskustvima koje dobijamo kroz telo, svojim čulima.


Iz tog razloga, kada dete još uvek nije progovorilo, preporučuje se tretman reedukacije psihomotorike gde se koristi telo, odnosno pokret za saznavanje o sebi, drugome, vremenu, ritmu i prostoru koji nas okružuje. Obnavljaju se iskustva preko pokreta i deluje se na stimulaciju razvoja uz praćenje prirodnog puta saznavanja. Uz probleme sa govorom, neretko se javljaju združeno i poremećaj senzorne integracije i nedostatak ranih iskustava vezanih za telo. Zato je u tretmanu dobro koristiti i senzornu integraciju i reedukaciju psihomotorike.

Pročitajte i... Dispraksija: Kako pomoći nespretnom detetu



Evo par ideja za vežbe koje možete raditi sa detetom, a koje uključuju rad na senzornoj integraciji (povezivanju informacija iz čula) i radu na psihomotorici.


1. Stavite dete na ljuljašku koja ima naslon ili u vidu mreže okruglog ili elipsastog oblika u koju dete može udobno da sedne i podigne noge na nju. Lagano ga zaljuljajte, intenzitetom koji prija detetu. Posle par minuta objasnite da ćete mu dodavati loptu, a da ono treba da je uhvati i baci vama. Igru sprovoditi dok prija detetu (Na ovaj način pruža se vestibularna stimulacija (stimulacija čula ravnoteže), uz zahtev za prilagođavanje tonusa gornjih ekstremiteta (ruku) uz odmeravanje jačine potrebne za  bacanje lopte). Uz to, pričajte detetu. Koristite naloge „Baci!“ i  „Hvataj!“


2. Stavite dete da sedne za sto. Sedite za sto naspram deteta. Zajedno lupajte o sto rukama uz određen ritam naizmenično koristeći obe ruke (Ovakva vežba stimuliše propriocepciju, njome se vežba ritam, kao i naizmeničnost u pokretima). Verbalizujte udarce: bam, bam, bam ili tap, tap, tap.


Pročitajte i... Prevencija govorno-jezičkih poremećaja: Kako stimulisati dete da progovori?


3. Naizmenično levom i desnom rukom ređajte plastične štipaljke za veš na konopac ili traku (Ovom vežbom pruža se proprioceptivna stimulacija pritiskanjem štipaljke, kako bi je dete otvorilo i stavilo na kanap, koordinacija oko – ruka). Uz vežbu osvešćujte: leva ruka, desna ruka, jedna štipaljka, druga, treća. Komunicirajte i verbalno.


4. Dati detetu da nosi teži predmet i da sa njim hoda po zadatoj putanji – poligonu i da pritom ne ispusti predmet (Dajući detetu da nosi teži predmet pružate propriocepctivnu stimulaciju rukama, a zadatak da prati putanju podstiče organizovanost psihomotorike). Zajedno možete brojati korake.


5. Uzeti dublju plastičnu kutiju dovoljne veličine da dete može da uroni šake i napuniti je zrnima kukuruza, pirinčem ili prosom. U kutiju uroniti manji predmet (veličina predmeta zavisi od uzrasta deteta, što je dete veće sitniji je predmet), bockalice, perlice različitih veličina, manje kocke. Tražite od deteta da pronađe sakriven predmet. Ukoliko dete ne razume šta tražite od njega, pokažite mu (Na ovaj način, detetu se pruža taktilna stimulacija, a od njega se zahteva da koordiniše oko i  ruke kako bi pronašlo predmet).


Kroz ovakve aktivnosti dete će se radovati, saznavati i družiti sa vama. Pokušajte da zajedno uživate u njima. Čulna iskustva su nam neophodna za pravilan razvoj.


*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete strucnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.