ŽENE U SRBIJI ŽELE DA DOJE, ALI IH OVE STVARI UNIŠTAVAJU: Savetnik za dojenje otkrio na šta porodilje treba da se spreme

Pedijatrijski tehničar Marko Obradović koji ima već nekih 12 godina iskustva, jedan je od miljenika novih mama u porodilištu "Dr Dragiša Mišović". One sa nestrpljenjem čekaju njegovu smenu kako bi im dao svoje zlatne savete u vezi sa dojenjem.

"A čak i ako sam to čuo - tih par puta što sam čuo, zaista je par puta bilo iz neznanja, a par puta usled loših iskustava od prethodnog puta. Uglavnom sve žene žele da doje, međutim ono što manjka jeste predstava šta zapravo dojenje znači", kaže Obradović.

Objašnjava da je dojenje disciplina koja zahteva posvećeni pristup žene prema detetu, a da su tehnike dojenja - poput toga kako postaviti bebu da sisa i u kom položaju - nešto što se usavršava.

"To nije za sve isto, nije univerzalno, a to je nešto što može da omogući, olakša, ili i sa druge stane da onemogući i oteža dojenje", kaže Marko Obradović.

Međutim, napominje da se na tome nedovoljno radi.

"I sa strane žena koje se nedovoljno možda interesuju da se edukuju o tome, a opet i sa strane nas koji se time bavimo, ne postoji tih nekih edukativnih momenata gde se i mi zapravo podučavamo kako pravilno treba pristupiti ženi koja želi da doji svoje dete i kako zapravo i rečima i postupcima pokazati i ukazati ženi kako da doji", kaže Marko.

Zašto mama odustaje od dojenja

Objašnjava da žene najčešće odustaju od dojenja zbog bolnih podoja, tegoba sa postavljanjem deteta na dojku, ali i zbog stereotipa na koje nailaze - "nemaš ti dovoljno mleka, nije ti mleko kvalitetno, dete ti nije napredovalo u težini".

"Kada žene čuju neke stvari koje ih potpuno, moram tako da se izrazim, unište, poraze, i negde zbog tog straha da je život njihovog deteta ugrožen - one napuste dojenje, što je izuzetno pogrešna stvar iz ugla onog ko je to podstakao ali i iz ugla žene koja je to prihvatila, dozvolila", kaže savetnik.

Navodi i da postoje kontradiktorni saveti o tome kako žena treba da doji (neko kaže jedna dojka, jedan podoj; neko drugi - 10 minuta jedna pa 10 minuta druga strana), ali da je suština videti koji od tih saveta u praksi "radi posao".

"Džaba je meni da savetujem žene da doje jednu dojku po podoju ako dete majke sisa jednu dojku pet ili sedam minuta i kreće da plače nakon toga. Traži da sisa i dalje a odbija tu dojku i prosto premeštanjem na drugu dojku mi dobijamo ono što želimo... Koji god savet od tih da pomogne, taj je pravi za tu ženu", rekao je Marko.

Marko ističe da 99,9 odsto žena ima mleko odmah čim se porodi, a dalje razvijanje laktacije zavisi od pristupa dojenju - koliko često doji, kako doji i slično.

Napominje i da ne postoji formula kojom se može utvrditi da je mamino mleko slabo ili nekvalitetno.

Šta kada beba "ne napreduje dovoljno"

Napominje da ga mame zovu za pomoć ili odmah nakon izlaska iz porodilišta - ukoliko tamo ne dobiju dobru edukaciju ili ne savladaju sve što je potrebno, ili kasnije - kada su podoji bolni ili kada dete ne napreduje dovoljno i pedijatar na prvoj kontroli savetuje da se u ishranu uključi adaptirana formula.

Takvi saveti, ističe, mogu mnogo da demotivišu ženu.

"Činjenica je da su nekad saveti koje žene dobijaju potpuno kotraproduktivni dojenju, čak iako ih dobiju i od lekara. Mislim da ako je žena zainteresovana za dojenje treba da potraži drugo mišljenje - da li mišljenje lekara, da li mišljenje nekog poput mene, da li možda samo da zatraži podršku od svog supruga", kaže Marko.

Da li mama muči bebu

Međutim, napominje da nekada i "sitnice" određuju da li će se situacija sa dojenjem okrenuti u negativnom smeru.

"Često se dešava da nepostojanje podrške unutar kuće ume ženu bitno da odvoji od dojenja, ili negde da je potisne, da je tera da ona pomisli da radi pogrešnu stvar i da svoje dete muči time što doji, što je potpuno pogrešno", kaže Marko.

Takođe, dodaje, postoje situacije u kojima anatomija žene (konfiguracija dojke i bradavice) utiču na to da bebino sisanje bude bolno, a postoje slučajevi i kada beba odbija dojku.

Ističe da je suština svega u edukaciji, te da će žena koja se na vreme pripremi za situacije u kojima može da se nađe - onda znati i kako da se postavi i koga da pita za pomoć.

Šta je ono osnovno što mama koja želi doji treba da zna?

"Treba da zna da se sa dojenjem počinje odmah, čim se beba rodi. Da se deca doje na svaki zahtev, kad god zatraže da sisaju. Treba da znaju da detetu ne treba da ograničavaju vreme trajanja podoja, da učestalost podoja isto zavisi od bebe. Da treba da prate parametre napredovanja deteta, odnosno činjenicu da ako dete unosi hranu, treba i da izbacuje nešto.

Dakle, treba pratiti broj mokrih i prljavih pelena kako bi negde bila sigurna da dete unosi dovoljnu količinu hrane jer tu se uvodi novi parametar, a to nije 'da li žena ima dovoljnu količinu mleka' nego 'da li dete uzima dovoljno hrane' a to će se posmatrati prema broju mokrih i prljavih pelena. Ako se sa te strane žena dobro pripremi i vidi praktičnu, ne bi trebalo da ima problema", rekao je Marko.

I žene sa implantima doje posvećeno

Marko naglašava da postoje i žene kojima ne prija dojenje i da je u takvim situacijama apsurdno terati je da radi nešto na šta nije spremna.

Govoreći o estetskom momentu kao faktoru koji ženu odvraća od dojenja, naveo je da ima pojedinaca koji bi svojim primerom mogli da potvrde tu stigmu, ali da zna i za niz primera koji bi to mogli da opovrgnu.

"Znam za čitav niz primera gde žene, ako ćemo da pričamo sa te estetske strane, imaju i implante i brinu o određenom standardu lepote, čiji je posao takav kakav je, javan, pa opet se odlučuju da doje potpuno i nesmetano i posvećeno svoju decu", ističe Marko.

(Yumama/RTS)