„Kada sam se porodila, svi su želeli da me obraduju. Dolazili su na babinesa tepsijom pite, pogačom, pečenim piletom i raznim drugim đakonijama. Mislila sam da je to deo naše tradicije i da bi bilo nezahvalno da bilo šta odbijem. Tek kasnije sam shvatila da mi je u tom trenutku zapravo trebalo nešto potpuno drugo, kuvani, lagani obrok."
Ovako svoje iskustvo prepričava jedna porodilja, kojoj su dani nakon porođaja, umesto da budu jednostavniji uz pomoć porodice i prijatelja, doneli i dodatne probleme.
Na babine se tradicionalno ne dolazi praznih ruku
U srpskoj tradiciji postoji običaj da se na babine donese hrana za porodilju i ukućane. Nekada su žene koje dolaze u posetu donosile ono što je bilo spremljeno u njihovom domu, pogaču, pitu, pečeno pile, kolače ili druga jela, često složena u tepsiju ili veću posudu. Ideja iza ovog običaja bila je jednostavna: žena koja se tek porodila ne treba da razmišlja o kuvanju, već da se odmara i brine o bebi. Ali savremeni način života doneo je i drugačije potrebe porodilja.
„Meni je tada trebalo nešto što mogu da pojedem na kašiku“
„Sećam se da su mi prva dva dana svi donosili gotovo istu stvar, pitu, pogaču, pile, kolače. Sve je bilo ukusno i znam da su ljudi imali najbolju nameru. Ali ja sam bila iscrpljena, nisam spavala, dojila sam i jedva sam stizala da odem do toaleta, a kamoli da razmišljam šta ću jesti“, priča porodilja.
Poseban problem, kaže, bio je zatvor posle porođaja, koja se nakon porođaja kod mnogih žena može javiti zbog promena u organizmu, manjka tečnosti, manje kretanja, promena u ishrani, a kod nekih žena i zbog lekova ili preparata gvožđa.
„Umesto supe, čorbe, kuvanog povrća ili nekog laganog jela, ispred mene su stalno bile pita, pogača i meso. Nisam želela da uvredim ljude i jela sam ono što su donosili.“ A onda je, kaže, primetila još jedan problem.
U galeriji ispod pogledajte kako izgleda telo jedne mame posle 8 porođaja!
„Nisam ni stigla da se oporavim od porođaja, a već sam imala osećaj da se samo gojim. Nisam imala vremena za šetnju, nisam spavala, bila sam stalno gladna, a hrana koju sam dobijala bila je uglavnom teška i kalorična. Nije mi trebala još jedna tepsija pite, trebalo mi je da neko skuva supu.“
Porodilji često više znači lonac supe nego puna tepsija
Njena priča otvorila je pitanje koje se retko postavlja kada se govori o babinama: da li je tradicionalni poklon zaista ono što je porodilji potrebno?
U prvim nedeljama nakon porođaja ženi je potreban odmor, dovoljno tečnosti i redovni, hranljivi obroci. Ako doji, potrebe za energijom i tečnošću mogu biti dodatno povećane.
Zato bi umesto velike količine masne, pržene ili veoma slatke hrane mnogo praktičniji poklon mogao biti lonac supe ili čorbe, kuvano meso, povrće, varivo, pirinač, ovsena kaša ili drugo jednostavno jelo koje može da se podgreje i pojede bez mnogo pripreme.
Posebno je korisno misliti na namirnice koje sadrže vlakna i dovoljno tečnosti, jer zatvor može biti čest problem nakon porođaja.
„Nisam tražila ništa posebno“
„Nisam očekivala da mi neko sprema posebnu dijetalnu hranu. Samo sam želela nešto što mogu da stavim u tanjir, podgrejem i pojedem, a da posle toga ne provedem još pola dana osećajući težinu u stomaku.“ Kako kaže, danas bi svakoj osobi koja ide na babine savetovala da pre odlaska pita porodilju šta joj treba.
„Možda će reći da želi pitu i pogaču. Možda joj baš to prija. Ali možda će reći: 'Ako možeš, skuvaj mi supu i neko varivo.' I mislim da je to mnogo lepši način da poštujemo običaj, da donesemo hranu, ali onu koja je stvarno potrebna.“
Tradicionalne babine tako ne moraju da izgube svoj smisao. Naprotiv, možda je najbolji način da se stari običaj prilagodi današnjim potrebama upravo to da se porodilji ne donese ono što „mora“ da bude na stolu, već ono što će joj zaista olakšati prve dane sa bebom.
BONUS VIDEO:
