Uvođenje nemlečne hrane može da bude veoma zbunjujuć period za roditelje, posebno sa prvim detetom. Stvari još više pogoršavaju situacije u kojima vam neko kaže "ma to smeš slobodno da mu/joj daš", a neko drugi da to ni slučajno ne dajete detetu.
Dok neki odlučuju da se vode starom metodom uvođenja kašaste hrane bebi, drugi se priklanjaju onoj modernijoj metodi, baby led weaning, koja podrazumeva da dete samo uzima hranu, istražuje i stavlja je u usta. Kod ove metode uvođenja nemlečne ishrane bebi se daju mekane namirnice koje se lako žvaću i gutaju, poput kuvanog voća i povrća.
Ipak, koji god načina uvođenja nemlečne ishrane da izaberete za svoje dete, važno je da znate da postoje neke namirnice koje nikako ne bi trebalo da mu dajete u prvoj godini života, a za The Sun ih je izdvojila dečja nutricionistkinja Šarlot Stirling-Rid.
So
"Bebama nije potrebna so u ishrani, a nuđenje u ranoj fazi moglo bi da dovede do sklonosti prema slanoj hrani, objašnjava nutricionistkinja, napominjući da to nikako nije dobro jer "znamo da dijeta sa visokim sadržajem soli kod odraslih može da dovede do visokog krvnog pritiska".
Šećer
U ranoj fazi života beba razvija preferencije ka određenoj hrani, te upravo iz tog razloga nije dobro davati im odmalena šećer i slatkiše.
Osim toga, davanje šećera i slatkišima bebama povećava rizik od stvaranja karijesa na zubima.
Med
Većina roditelja zna da se nikako ne preporučuje davanje meda bebama mlađim od godinu dana, a razlog za to je što može da sadrži "toksine koji mogu da dovedu do botulizma kod beba - ozbiljne, ali veoma retke bolesti".
Kravlje mleko
Kada su u pitanju napici, trebalo bi da izbegavate davanje kravljeg mleka deci pre godinu dana kao glavni izvor mleka jer ono ne sadrži sve nutrijente koji su potrebni mališanima ovog uzrasta.
"Može da se koristi u malim količinama u kuvanju ili da se meša sa hranom za decu stariju od šest meseci, ali ne kao glavni izvor mleka", objašnjava Stirling-Rid.
Orašasti plodovi
Još jedna hrana koju treba da izbegavate u ishrani beba mlađih od godinu dana su orašasti plodovi jer mogu da predstavljaju opasnost od gušenja.
"Dok su zdrobljeni ili mleveni orašasti plodovi i glatki puter od orašastih plodova bezbedni za davanje deci od oko šest meseci (i zapravo odlična hrana koju treba uključiti u ishranu mališana ako sledite savete o tome kako bezbedno uvesti alergene), cele orašaste plodove treba izbegavati dok vaše dete ne napuni četiri ili pet godina", upozorila je nutricionistkinja.
Nedovoljno kuvano ili sirovo meso ili riba
Verovatno da to niko i ne radi, ali nije zgoreg napomenuti – nutricionistkinja ističe da bebama nipošto ne dajete nedovoljno kuvano ili sirovo meso ili ribu jer mogu da sadrže štetne bakterije koje mogu da izazovu trovanje hranom.
"Uvek se uverite da su meso i riba dobro kuvani pre nego što ih ponudite svojoj bebi", dodala je Šarlot.
Jaja
Isti savet važi i za rovito ili nedovoljno kuvano jaje, zbog opasnosti od salmonele.
Uvek se pobrinite da su jaja koja dajete deci dobro termički obrađena, i to nakon što ste utvrdili da nema alergiju na jaja tako što ste mu uvodili ovu namirnicu u malim količinama.
Nepasterizovani mlečni proizvodi
Nutricionistkinja savetuje i da bebi mlađoj od godinu dana ne dajete nepasterizovane mlečne proizvode jer mogu da sadrže štetne bakterije poput listerije.
Sokovi
Stručnjakinja ističe da bebama nije potreban nikakav drugi napitak za hidrataciju osim vode i mleka.
"Ako dajete bebi voćne sokove, verovatno će to dovesti do toga da dete ne unese dovoljno tečnosti i nutrijenata iz mleka, a dugoročno bi to moglo da rezultira i odbijanjem vode".
Suvo grožđe
Pored toga što sadrže dosta šećera te samim tim nisu dobar izbor namirnica za decu, mogu da predstavljaju i rizik od gušenja, upozorava nutricionistkinja.
"Izbegavajte da ih dajete same bebama i maloj deci, a umesto toga ih dobro natopite vodom ili ih iseckajte i dajte uz hranu poput cerealija, kašica i slično", poručuje Stirling-Rid.
BONUS VIDEO:
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.