Šta mame treba da znaju kada beba stigne: Marko Obradović nam je objasnio sve o dojenju, i tate su važne

Nekada su novopečene mame bile iznenađene kada bi čule za Marka Obradovića, savetnika za dojenje. Ipak, on je svojim trudom i radom sa mamama sada već prepoznatljivo ime, a brojne žene koje su imale priliku da dobiju savete od njega, imaju samo reči hvale.

Poslednjih godina se sve više priča o pripremi za za porođaj i dojenje, a Marko nam je otkrio šta je najvažnije.

"Najbolja priprema se postiže konstantnim istraživanjem i posećivanjem škola za trudnice koje nude razne programe edukacije žena. U našem vremenu tehnologija je ipak dosta približila znanje i omogućila ljudima da pročitaju i vide sve ono što ih očekuje. Zato je trudnoća idealno vreme za pripremu budućih roditelja, a tu posebno naglašavam očeve", smatra on, dodajući da je najvažnije da trudnice u porodilište ponesu "spremnost i svesnost".

"Porodilište je mesto gde trudnoća prestaje i gde se stomaci pretvaraju u bebe, a žene u majke", dodaje.

Većina žena zna da je dojenje najbolji izbor za bebu, i mnoge od njih i planiraju da tako hrane svoju bebu. Da li postoje neke tehnike, metode koje mogu da pripreme ženu za laktaciju? Kako mogu da se preduprede mastitisi, ragade?

"Postoje predavanja o dojenju na kojima žene mogu da nauče osnove dojenja - šta je dojenje, kada počinje i koliko često se obavlja, šta je poželjno tokom perioda dojenja a šta nije, koji su problemi i njihova rešenja. Kada je reč o tehnici dojenja, ona se ipak najbolje uči kada se beba rodi jer dosta toga zavisi i od same bebe".

Kada već pominjemo da dosta toga zavisi i od bebe, da li postoje bebe koje ne znaju da sisaju? Kako mame mogu da im pomognu da uspostave kontakt, pravilan hvat, da jedu dovoljno?

"Bebe se rađaju sa refleksom sisanja i generalno su opremljene svim što je potrebno za dojenje. Postoje određene anatomske karakteristike bebe koje mogu da otežaju dojenje, ali sa pravilnim tehnikama i postupcima većina tih situacija se može prevazići. U većini situacija koje se završe krahom dojenja krivci su nedovoljna pripremljenost žene i neadekvatna podrška okoline (uključujući i struku). Najbolji način za prevenciju problema je edukacija buduće mame i njene okoline".

Postoje razna pomagala za dojenje kao što su veštačke bradavice, pumpice, a savetnik za dojenje Marko Obradović nam je objasnio da li su korisne kako se koriste.

"Ova pomagala mogu da budu veoma korisna ako se pravilno upotrebljavaju kada za njima postoji potreba. Silikonske bradavice se primarno koriste za zaštitu oštećenih bradavica i ukoliko se kratkoročno koriste mogu zaista biti od pomoći. Činjenica da olakšavaju bebi sisanje ne znači da bi ih samo zbog toga trebalo koristiti. Prilikom odabira bi trebalo voditi računa o veličini i obliku. Pumpice se koriste za izvlačenje mleka iz dojki. Trebalo bi ih koristiti kada iz nekog razloga dojenje nije moguće obaviti (razdvojenost od bebe) ili kada se dojke sisanjem ne prazne dovoljno (trebalo bi biti oprezan jer to može značiti da beba nepravilno sisa). Ne bi ih trebalo koristiti dugoročno jer mogu dovesti do hiperlaktacije (preterane proizvodnje mleka) niti bi ih trebalo koristiti redovno da bi se dojke praznile "do kraja". Prilikom odabira bi trebalo voditi računa o vrsti (ručna ili električna) i praktičnosti".

Iako naglašava da je priprema važna za uspešno dojenje, Marko kaže da je ironija u tome što se najčešće te žene suoče sa problemima u dojenju.

"Po nekom nepisanom pravilu ironije života najveće probleme obično imaju žene koje se na vreme pripreme i koje sa dosta entuzijazma očekuju dojenje. Naravno, upornost je ta koja napravi razliku između uspeha i neuspeha. Kod žena koje do trenutka porođaja nisu odlučile da li žele da doje ili ne se mnogo teže prevazilaze problemi zbog samog pristupa 'probaću pa ako ide-ide'. Pomoć se svima nudi, ali realno mogu pomoći samo onom ko pomoć želi i ko je spreman da bude uporan i istrajan".

Dojenje je lepo i veoma zdravo za bebu, ali nije uvek lako – štaviše, ponekad je bolno. Savetnik nam je objasnio da li žena treba da prestane da doji kada ima ragade na grudima ili treba da bude uporna uprkos bolu.

"Funkcionalna bol je normalna pri dojenju - kada dolazi do nadolaženja mleka ili prvih desetak sekundi podoja u početku dojenja ako su bradavice iritirane. Bol koja traje tokom čitavog podoja i koja dovodi do fizičkog oštećenja bradavica ne bi trebalo trpeti već potražiti uzrok nepravilnog hvata i otkloniti ga. Pored neprijatnosti koju bol stvara, ragade nose opasnost da budu ulazno mesto infekcije iz koje će se razviti mastitis i zato bi ih trebalo ozbiljno shvatiti i nikada ne zanemarivati".

Za kraj smo ga pitali i kada je vreme za dohranu i kada mame zaista treba da odustanu od dojenja.

"Ja sam neko ko je izuzezno 'težak' po pitanju dohranjivanja dece. Smatram da ne bi trebalo dohranjivati bebu dok se ne pokuša sa rešavanjem problema dojenja ili pod pretpostavkom da mama nema dovoljno mleka (u najvećem broju situacija je problem nepravilna tehnika dojenja ili korišćenje varalica). Pre svega bi trebalo razumeti da je dohranjivanje zapravo dodavanje hrane pored primarnog načina hranjenja - dojenja. Nažalost termin dohrana se potpuno poistovetio sa adaptiranom formulom i stoji kao potpuni opozit dojenju. Zapravo je najbolja dohrana majčino mleko. Način dohranjivanja je ključan u tome da li će dohrana potisnuti dojenje ili ne - flašica često preuzima primat i dovodi do odbijanja dojke. Uvek bi prednost trebalo dati špricu i kašičici. Mnogo još činjenica i stvari bi trebalo napomenuti, ali bi svakako trebalo svakom slučaju pristupiti pojedinačno i tek nakon detaljnog uvida u sistem hranjenja bebe odlučiti da li bi trebalo posavetovati dohranjivanje ili ne", zaključio je Obradović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO: