Koje mleko je najbolje posle majčinog? Evo kada bebe smeju da piju punomasno, obrano ili ono sa 2% masti

Obično, pasterizovano, kravlje mleko, u ovom ili onom obliku, dobar je izvor kalcijuma, vitamina D i proteina za decu i odrasle. Američka akademija za pedijatriju (AAP) preporučuje da većina dece pije punomasno mleko do 2. godine, a zatim pređe na 1% ili 2% mlečne masti.

U tom trenutku, kravlje mleko može dopuniti dojenje i trebalo bi da zameni formulu, sve dok dobijaju oko 500ml dnevno. Međutim, nakon prvog rođendana deteta, mnogi roditelji se pitaju kada je pravo vreme da pređu sa običnog, pasterizovanog punomasnog mleka na 2% ili mleko sa niskim sadržajem masti. AAP je preporučivao da sva deca pređu na mleko sa niskim sadržajem masti nakon 2. godine.

Ali te preporuke su se promenile 2008. godine kada je AAP objavio izveštaj pod naslovom „Skrining lipida i kardiovaskularno zdravlje u detinjstvu“. Kao odgovor na izveštaj, AAP je izdao nove smernice za roditelje mališana koji imaju višak kilograma ili gojaznost. U većini slučajeva, međutim, preporučuje se punomasno mleko dok dete ne napuni 2 godine.

AAP sada savetuje roditelje da mleko sa smanjenom masnoćom može biti prikladno za neku decu koja su uzrasta između 12 meseci i 2 godine ako:

• Dete ima višak kilograma ili gojaznost
• Porodičnu istoriu gojaznosti
• Porodičnu istoriju visokog holesterola
• Porodičnu istoriju kardiovaskularnih bolesti

Punomasno mleko

Punomasno mleko je dobra opcija za većinu mališana starijih od 12 meseci koji ne doje ili ne piju formulu. Prema AAP-u, „maloj deci su potrebne kalorije iz masti za rast i razvoj mozga“. Obezbeđivanje da dete dobija adekvatne količine ovih hranljivih materija je posebno važno tokom prve dve godine života.

Jedna od prednosti punomasnog mleka u odnosu na mleko sa niskim sadržajem masti je to što mnogi preferiraju taj pun ukus. Za decu koja ne mogu da se naviknu na ukus nemasnog mleka ili jednostavno odbijaju da ga piju, punomasno mleko može biti jedini način na koji roditelji mogu da ga nateraju da uopšte pije mleko.

Punomasno mleko bi takođe moglo biti bolji izbor ako imate dete koje je izbirljivo. Ako ne dobija dovoljno masti i kalorija iz ostatka svoje ishrane, punomasno mleko može biti način da se dopuni deo ishrane koji mu nedostaje (sve dok višak kilograma i gojaznost nisu problem).

Međutim, ne želite da sve hranljive materije u ishrani deteta potiču iz mleka. Ako niste sigurni kako da uključite mleko u ishranu da biste zadovoljili sve nutritivne potrebe, razgovarajte sa lekarom ili dijetetičarom.

Mleko sa niskim sadržajem masti

Dok AAP ističe prednosti punomasnog mleka za mlađu decu koja nemaju višak kilograma ili gojaznost, organizacija kaže da roditelji mogu da prebace decu na obrano ili nemasno mleko nakon 2. godine.

Možda se pitate da li su razlike između punomasnog mleka i mleka sa niskim sadržajem masti važne ili čak ima li mnogo razlika. Evo poređenja kako se ove razlike u ishrani mogu objasniti - ako vaš petogodišnjak obično pije 3 šolje mleka dnevno, dobija 132 kalorije više dnevno pijući punomasno mleko umesto mleka sa 1% masti.

Kako preći sa punomasnog mleka na ono sa 2% mlečne masti

Da biste pomogli svom detetu da pređe sa punomasnog mleka na ono sa 2%, pokušajte da ga uvodite postepeno. Počnite tako što ćete preći sa punomasnog mleka na 2%, a zatim pređite na mleko sa 1% ili obrano mleko kasnije, ako želite.

Imajte na umu da je istraživanje u toku u vezi sa potrošnjom mlečne masti i njenim odnosom na gojaznost kod dece. Jedan veliki pregled istraživanja objavljen 2019. godine ukazuje na to da mleko sa smanjenom masnoćom za decu možda neće smanjiti rizik od gojaznosti.

Pitajte lekara o tome koje smernice treba da sledite da biste najbolje zadovoljili individualne potrebe vašeg deteta u ishrani.

Sojino, bademovo, pirinčano mleko i druge alternative mleku obično imaju malo masti, ali mogu imati više šećera. Biljne opcije mleka mogu biti dobar izbor za  dete kada dostigne dve godine ako je alergično na kravlje mleko ili ne podnosi laktozu.

BONUS VIDEO