Kako sam zbog dojenja konačno zavolela svoje telo: Godinama sam ga mrzela, sad sam veoma ponosna

Mama iz Norveške, Trine Jensen Burk, na početku teksta koji je napisala za everymum.ie ističe da u toj zemlji većina majki doji svoje bebe, uglavnom i posle prvog rođendana. Naglašava da je za nju dojenje nešto sasvim prirodno, te da je uvek i mislila da će dojiti svoju decu, ali priznaje da na početku nije sve išlo baš "glatko".

"Iskreno, kako je prolazio koji dan, bila sam sve zapanjenija time šta sve može moje telo. Ne samo da je u njemu rasla divna, zdrava beba koju sam rodila, već je i nakon toga proizvodilo mleko kako bi je nahranilo. Bila sam zapanjena", kaže Trine.

I baš kao što nije očekivala da će na početku dojenja imati poteškoća, priznaje da nije očekivala ni da će joj to zauvek promeniti način na koji doživljava svoje telo.

"To mi je pomoglo da, verovatno prvi put u svom odraslom životu, volim svoje telo. Tokom trudnoće, uprkos tome što sam se hranila zdravo i nastavila sam da vežbam, dobila sam na kilaži više nego što sam očekivala. Za nekoga ko se borio da prihvati svoje telo još od tinejdžerskih dana, to je bilo poražavajuće. Iako sam znala da je savršeno normalno dobiti na kilaži tokom trudoće, osećala sam se kao da je moje telo izvan kontrole i da me izneverava", piše ova mama.

"Godinama sam mrzela svoje telo"

Ova mama, koja je od četvrte godine života trenirala gimnastiku, ističe da je njena negativna veza sa sopstvenim telom počela u pubertetu, tj. kada su joj se grudi i kukovi razvili oko 12, 13. godine, pre nego većini njenih drugarica.

"To se nastavilo i u narednoj deceniji. Naporno sam trenirala, ali i dalje sam imala grudi, kukove i zadnjicu veću nego što sam želela da bude, mrzela sam to. Godinama sam mrzela svoje telo", piše Trine.

U trudnoći se njeno telo "uvećalo", sasvim očekivano, što je ona takođe mrzela, a problem joj je predstavljalo i što se nije ubrzo nakon porođaja vratila u pređašnju formu "iako je delovalo da je to uspelo svima drugima".

"Bila sam teža, nisam mogla da hodam toliko dugo niti toliko brzo kao pre. Kada sam opet počela da vežbam jogu, osećala sam se veliko, trapavo i pogrešno. Stomak mi je visio, butine su mi bile veće, mrzela sam to. Ali, polako, kako sam dojila bebu, sposobnost mog tela da proizvodi mleko i hrani moju devojčicu, donekle je ublažilo taj osećaj.Nisam osećala kao da je moje telo moje, svakako nisam izgledala kako sam želela, ali moje telo je proizvodilo mleko za moju bebu. To je bilo nešto što ne može da se poredi ni sa čim", kaže mama.

Ona dodaje da je malo pomalo, počela da ceni svoje telo zbog toga što radi, te da je postepeno u njemu počela da vidi i lepotu.

"Evo u čemu je stvar – bez obzira na to koliko mi se nije sviđalo moje telo, nisam više mogla u potpunosti da ga mrzim: pravilo je mleko za moju devojčicu.A ona nije marila za to da li mi je stomak mekan i grudi imaju strije. Štaviše, i ja sam prestala da marim za to, čak sam je i dojila u javnosti. Moje telo je radilo nešto prelepo, neverovatnu stvar, i ja sam bila ponosna. Veoma ponosna".

Mama dodaje da je prestala da brine o tome kako izgleda njen stomak u bikiniju ili uskim farmerkama, shvativši da je taj stomak bio omiljeno mesto njene ćerkice za izležavanje. "To je mesto gde se osećala najbezbednije na svetu. A kako bih mogla da mrzim nešto što je mojoj devojčici dalo takav poklon?"

Zapanjena svime što je njeno telo uspelo, ova mama kaže da je prvi put u životu osećala poštovanje prema svom telu.

"Zauvek ću biti zahvalna na iskustvu dojenja sa oboje moje dece – na tome što je uradilo sjajne stvari za njih, ali i za sjajnu stvar za mene – naučilo me je da volim svoje telo. Kakav dar", zaključila je ova mama.

BONUS VIDEO: