Postoji škola u Srbiji koja diše u istom ritmu sa prirodom i prenosi znanje o njoj, i tako već 120 godina. U toj školi se obrazuju mladi ljudi koji žele da brinu o našoj ugroženoj prirodi i, što je još važnije, da se toj misiji posvete i profesionalno. Svesni su značaja koje okruženje ima za nas i žele da doprinesu da ono bude što zdravije i zelenije.

Mladen Vukmirović, profesor srednje Šumarske škole u Kraljevu, kaže za Kurir da, nažalost, još uvek veliki broj ljudi nije svestan koliko je šumarstvo kao privredna grana značajno za budućnost, ne samo naše države nego i globalno.

- Šumski ekosistemi imaju izuzetno značajnu ulogu u dugoročnom skladištenju ugljenika. Najveće količine ugljenika skladište se u vidu drveta i ostale biomase tokom razvoja stabala. Nestankom šuma ugljenik se vraća u atmosferu kao ugljen-dioksid, gas koji doprinosi efektu staklene bašte. Ova pojava ima potencijal da izmeni klimu na globalnom nivou. Šumski ekosistemi imaju izuzetno značajnu ulogu u dugoročnom skladištenju ugljenika - ističe naš sagovornik.


Foto: Privatna arhiva

Profesor Vukmirović dodaje da su šume obnovljivi resurs, koji nam omogućava kvalitetan život, posebno u budućnosti, pod uslovom da budemo stručni i racionalni kod gazdovanja šumama.

- Održivo korišćenje podrazumeva upravljanje i korišćenje šuma i šumskog zemljišta na takav načini u takvom stepenu da se očuva biodiverzitet, kao i produktivnost, obnavljanje, vitalnost i potencijal šuma. Mi se u Šumarskoj školi trudimo da naše učenike kvalitetno obrazujemo i osposobimo za buduće zanimanje, unoseći u nastavne programe sva stručna saznanja i uvažavajući sve savremene ekološke principe, dajući primarni značaj indirektnim koristima od šuma, pa tek onda onima od drvne mase - navodi Vukmirović.

On ističe da „posebnu pažnju poklanjaju značaju pošumljavanja i ispunjavanju zadataka prostornog plana Republike Srbije, koji predviđa podizanje šumovitosti sa dosadašnjih 29 na 40 odsto.

- Da bi se plan ostvario, potreban je pored velikih finansijskih sredstava i kvalitetan stručni kadar koji će znati kako da proizvede sadni materijal i kako taj materijal stručno da zasadi da bi procenat primanja bio što veći, a time i uspeh pošumljavanja. Takođe, pošumljavanjem nije posao završen, jer slede nega i zaštita novopošumljenih površina, a to nije moguće bez stručnih i ozbiljnih kadrova - ističe naš sagovornik.

Važno je pravilno upravljanje šumama

Interesovanje za upis obrazovnih profila koje nudi ova škola konstantno je, a profesor Vukmirović smatra da se to delom može objasniti tradicijom, budući da jedan broj učenika dolazi iz porodica gde neko u porodici radi u šumarstvu.

- Zahvaljujući tome i dalje imamo učenike iz svih delova Srbije. Jedan broj učenika su zaljubljenici u prirodu još iz osnovne škole i oni taj interes nastavljaju upisujući se kod nas u školu. Primetili smo da poslednjih godina teže popunjavamo planirane kvote upisa, pa smo se odlučili da putem prezentacija i informisanja učenika po osnovnim školama pojašnjavamo čime se struka bavi i koliko je važno i potrebno pravilno upravljati šumskim i drugim prirodnim bogatstvima. Ova praksa je dala rezultate, tako da smo ove godine upisali dovoljan broj učenika - navodi profesor Vukmirović, dodajući da je „struktura predmeta raznolika, te da se, pored bioloških i ekoloških sadržaja vezanih za biljke i životinje, koje u osnovi čine šumu, šumarstvo, lovstvo, pejzažne arhitekture i obrade drveta, dosta bave i tehničkim disciplinama zbog mašina i uređaja koji se koriste u savremenom šumarskom poslovanju“.

Profesori ove škole, koja tradicionalno sarađuje sa Šumarskim fakultetom u Beogradu, a najveći deo terenske nastave izvodi u Nastavnoj bazi fakulteta na Goču, trude se da budućim srednjoškolcima približe sve tajne ove profesije.

Edukacija na stručan i pouzdan način

- Predstavljajući našu školu nastojimo da stručnim i pouzdanim informacijama opovrgnemo netačne teze ekologa o neopravdanoj seči šuma i prekomernom iskorišćavanju šumskog fonda. Time se zanemaruju aktivnosti oko podizanja novih šuma, gajenja postojećih, čuvanja šuma od bespravne seče, nesavesnog odlaganja otpada u šumi, zaštite šuma od bolesti, gradacije insekata i požara. Posebno ističemo principe na kojima se zasniva održivo gazdovanje šumama, vodeći računa o najsloženijem ekosistemu - šumi, kao i nenarušavanju odnosa koji u toj šumi postoje - kaže profesor Vukmirović.

Kada je zaštita prirode u pitanju, dodaje, objašnjavamo principe izdvajanja i čuvanja šumskih rezervata i ostalih zaštićenih područja radi očuvanja i unapređenja biodiverziteta, koji je u šumama najveći.

TRADICIJA DUGA 120 GODINA  

Najvažnije je bilo školovanje šumara nižeg ranga


Foto: Kurir

Šumarska škola u Kraljevu najstarija je srednja šumarska škola u Srbiji.

- Počeci školovanja kadrova u Srbiji datiraju još od polovine 19. veka. To školovanje nije bilo u kontinuitetu zbog različitih istorijskih dešavanja i političkih situacija, međutim, jedno je sigurno - kad god su šume bile dovedene u kritičnu situaciju, tek tada bi se počelo ozbiljnije razmišljati o njihovoj zaštiti i unapređenju, a to se moglo izvesti samo sa obrazovanim i stručnim kadrovima. Činjenica je da za rad na terenu u obavljanju stručnih poslova, pored inženjerskog kadra, koji se u to vreme školovao u inostranstvu, bilo je neophodno imati i stručne ljude nižeg ranga, koji će svojim znanjem i ugledom moći neposredno na terenu čuvati šume i izvršavati planove podizanja, gajenja i korišćenja šuma - priča profesor Vukmirović.

On navodi da je 1891. godine donesen prvi Zakon o šumama u Srbiji, zahvaljujući kome je omogućeno rešavanje mnogih važnih, do tada nerešenih pitanja šumarstva u Srbiji.

- Jedan od najvažnijih zadataka bilo je školovanje šumarskih kadrova nižeg ranga, pa je 1899. godine osnovana Šumarska škola u Kraljevu. Ona je više puta prekidala rad i počinjala iznova, selila po različitim gradovima u Srbiji, da bi konačno 1960. godine useljenjem u novu zgradu u Kraljevu nastavila rad u kontinuitetu, obrazujući kadrove u šumarstvu i obradi drveta do današnjih dana. Nakon Drugog svetskog rata obrazovanje šumarskih tehničara u Jugoslaviji organizovano je u po jednoj školi za svaku republiku. Za Srbiju je to bila Šumarska škola u Kraljevu - ističe naš sagovornik.

Da našu zajednicu učinimo boljim mestom za život

Kompanija dm: Odgovoran kolektiv je kolektiv budućnosti 


Foto: Dm

U ovoj kompaniji znaju da zaposlenima treba dati mogućnost da na najbolji način budu deo svog okruženja

Društvena odgovornost je vrlina koja se uči - u porodici, školi, društvu, ali i na radnom mestu, jer baš tamo provodimo najveći deo produktivnog dela dana. Neophodno je razvijati svesnost, ali i dati mogućnost zaposlenima da na najbolji način budu deo svog okruženja - poručuju iz kompanije dm drogerie markt, koja je jedan od partnera na projektu Zasadi drvo. Ova kompanija je primer poslodavca koji svojim zaposlenima kontinuirano pruža priliku da učestvuju u inicijativama čiji je cilj da našu zajednicu učine boljim mestom za život. Naime, dm važi za jednog od najpoželjnijih poslodavaca u našoj zemlji, a rad u ovoj kompaniji neretko prevazilazi očekivanja zaposlenih.

- U prošlogodišnjoj akciji sadnje, u okviru koje je posađena čak 51.000 sadnica u jednom danu na nekoliko lokacija u Srbiji, učestvovao je veliki broj naših zaposlenih. Trenutak u kojem smo pružili zajednički doprinos planeti Zemlji za nas je od neprocenjivog značaja. Vođeni tim dragocenim iskustvom, sa velikim entuzijazmom iščekujemo pošumljavanje 100 lokaliteta širom zemlje. Verujemo da je svaka profesija profesija budućnosti u stepenu u kom doprinosi kvalitetu okruženja u kom živimo i njegovom održivom razvoju, i zato se izuzetno trudimo da kako kod svojih kupaca, tako i zaposlenih podstaknemo baš ovu vrstu lične i društvene svesti - istakla je Maja Petrović Kolaković, menadžer razvoja ljudskih resursa u kompaniji dm.