Zašto dete od dve, tri, četiri godine ne govori? Logoped otkriva najčešće razloge - neki se lako ispravljaju

Razvoj govora kod dece je složena stvar na koju utiče mnogo toga. Ipak, postoje neki okviri kada se očekuje da dete progovori i to je za devojčice oko prve godine, a za dečake sa oko godinu i po dana. Naravno, mogu da postoje odstupanja jer treba uzeti u obzir individualni razvoj i karakteristike deteta, ali se smatra da bi svi mališani trebalo da progovore najkasnije do druge godine.

• Autizam– simptomi mogu da se vide već posle prve godine, dete ne uspostavlja kontakt očima, čak ni sa roditeljima.
• Mentalno zaostajanje
• Gubitak sluha – može se primetiti gotovo odmah po rođenju ili u prvih nekoliko meseci jer dete ne reaguje ni na kakve zvuke iz okoline.
• Rinolalija - nepravilan protok vazdušne struje i javlja se kod rascepa nepca ili usne, usled čega se razvija nazalni govor.
• Afonija (poremećaj glasnih žica) – može da se primeti odmah po rođenju, beba nema glasa čak ni kada plače. Često se javlja kod cerebralne paralize.
• Opšta nerazvijenost govora – dijagnza se najčešće postavlja između druge i treće godine. Dete nema komunikaciju sa drugim mališanima ili odrasta u dvojezičnoj porodici.
• Kašnjenje u psihoverbalnom razvoju – dijagnoza se obično postavlja između druge i treće godine, a urzoci su najčešće da mališanu nije dovoljno pričano ili sa njim nije razgovarano na pravilan način; iz različitih razloga dete ne želi ili se plaši da priča (posledica prezaštićivanja ili nekih socijalnih ili psiholoških problema u porodici).
• Afazija – dijagnoza se obično postavlja posle treće godine, a govor je izgubljen kao posledica povrede mozga ili neke bolesti. Dete je izgovaralo neke fraze i odjednom je prestalo.
• Anartrija, disartrija, apraksija – primećuje se posle druge godine, dete ne može da izgovori zvuke. Ponekad ova deca imaju problem da se nasmeše, da duvaju ili da žvaću čvrstu hranu. Ovaj poremećaj se često javlja u kombinaciji sa cerebralnom paralizom.
• Motorna alalija – primećuje se u uzrastu od oko dve i po godine, dete sve razume, ali ne može da govori, ne seća se, ne može da ponovi reči. Odaje utisak pametnog, emotivnog deteta koje možete da razumete i bez reči, često korisi gestikulaciju kako bi objasnilo nešto.
• Senzorna alalija – u uzrastu od oko dve i po godine dete govori nekim svojim, nerazumljivim jezikom. Umesto da odgovara na pitanja, često ih ponavlja (eholalija), ne razume šta mu se govori i često reaguje samo na majku.

Logoped ističe da je uzrok izostanka govora kod dece često kombinacija više stvari, te da u tim slučajevima može da bude potrebno i više vremena i rada da bi dete progovorilo.

BONUS VIDEO: