Anis

Jedna od najstarijih poznatih začinskih biljaka od prastarih vremena se koristi kao začin i lek. Nakon teške hrane Rimljani su jeli slatkiše od anisa kako bi podstakli probavu, a u Italiji se smatralo da ublažava padavicu. Budući da je antiseptik, čaj se pije protiv prehlade, kašlja i bronhijalnih tegoba. Koristi se i za zaustavljanje štucanja tako da se semenke popiju s vodom. Anis ima intenzivnu aromu pa ga treba dozirati umereno kako ne bi zamaskirao ukus ostalih namirnica. Odličan je dodatak pecivima, keksu, kolačima i poslasticama – ali i umacima i čorbama od ribe.

Kleka

Prema narodnim predanjima širom Evrope kleka ima mistično delovanje. Smatralo se da ko poseče kleku traži nesreću, a da grančica na šeširu štiti od povreda. Kleka je omiljena u Skandinaviji, gde je kombinuju sa mesom, paštetama i ribljim jelima. Kleka ima antibakterijsko delovanje i štiti od tegoba urinarnog trakta.

Đumbir

Od davnine se koristi u kineskom lečenju, a nekada je na stolu imao jednak status kao so i biber. Jedan je od temeljnih začina azijskih kuhinja. Mleveni koren se dodaje medenjacima, kolačima, keksu i sirupima, a nezobilazan je i u marinadama, čorbama i ribljim jelima. Đumbir se koristi protiv želučanih tegoba, za detoksikaciju organizma i protiv prehlade.

Žalfija

Za začin se koristi svež ili osušen list koji se usitnjava ili ceo ubacuje u jela. Najbolje se slaže s krepkim i masnijim jelima poput pečenja. Odlična je u nadevima, umacima i marinadama, ali treba je oprezno dozirati kako ne bi dominirala jelom. Italijani je obožavaju i dodaju u popularna jela kao što su saltimboka, oso buko ili minestrone. Pomaže u probavljanju masne i slatke hrane, deluje antiseptički i protivgljivično.

Nastavak teksta pročitajte na portalu Stil.