Izvor:Novosti.rs


Iz RZZO-a najavljeno je proširivanje nacionalnog programa vantelesne oplodnje (VTO).  Od kraja 2006. godine, kada je počeo nacionalni program, urađeno je ukupno 4.500 VTO i rođeno više od 1.000 beba!  Međutim, kako saznaju "Novosti", neće biti pomeranja starosne granice, niti izmene kriterijuma, kao ni povećanja broja "besplatnih" pokušaja da se dođe do potomstva.

Listi čekanja za VTO trenutno nema, a iz GAK "Narodni front" je već najavljeno da može da se radi više vantelesnih nego do sada.

Stručnjaci ističu da svaki sedmi par ima problem sa sterilitetom. Nažalost, on se često kasno otkrije, kada se već izgube godine u očekivanju prirodnog začeća, a sa starenjem se značajno smanjuju šanse za oplodnju.


Niš: Iz programa 100 beba Više od 100 beba rođeno je zahvaljujući Programu vantelesne oplodnje u Kliničkog centru Niš. - Među četiri centra u Srbiji mi smo na visokom drugom mestu - ističe za „Novosti“ dr Dejan Mitić, načelnik Odseka za sterilitet i vantelesnu oplodnju pri Ginekološko-akušerskoj klinici KC Niš.

Srbija se, iako suočena sa belom kugom, među poslednjima u regionu odlučila na finansiranje VTO iz kase osiguranja. Čekajući da sakupe oko 3.000 evra, koliko je potrebno za VTO kod privatnika, mnogi su kada je počela VTO o trošku osiguranja bili „prestari“ za nacionalni program koji je prvo odobren ženama do 38, a sada do 40. godine.


- Prošle godine obavljeno je ukupno 1.380 vantelesnih oplodnji o trošku osiguranja u državnim i privatnim klinikama - kaže Zoran Jovanović, pomoćnik direktora R Z Z O zadužen za medicinske poslove. - Kako su prema podacima državnih zdravstvenih ustanova njihovi godišnji kapaciteti oko 1.300 procedura VTO, trenutno nema potrebe za angažovanjem privatnih klinika, a polovinom ove godine istekao je i ugovor sa

Konzorcijumom šest privatnih klinika, u kojima se do tada obavljala VTO o trošku osiguranja. RZZO ostvaruje uštedu od 2.500.000 dinara na osmomesečnom nivou, kada se VTO izvodi samo u državnim zdravstvenim ustanovama.

Iz zdravstvene kase se finansiraju dva pokušaja VTO, a program se trenutno obavlja u četiri državne ustanove: KC Srbije, KC Niš, KC Vojvodine i GAK "Narodni front".

Žena prvo treba da se obrati svom ginekologu, a kad sakupi svu medicinsku dokumentaciju i nalaze prijavljuje se RŽO, odakle se usmerava na komisiju za VTO, koja odlučuje o uključivanju parova u proces vantelesne oplodnje.

Lekari upozoravaju parove da ne gube vreme: stručnu pomoć treba zatražiti ako do začeća ne dođe za godinu dana, a na ispitivanja moraju oba partnera. VTO se radi ako nema mogućnosti da dođe do prirodnog začeća, a ne uspeva ni inseminacija, daleko jeftinija i jednostavnija metoda nego što je VTO.