Zašto su devojčice pričalice, a dečaci kasnije progovore? Odgovori leže u samoj prirodi razvoja mozga

„Po pravilu, sa godinu dana dete treba da izgovori od 10 do 15 reči, sa godinu i po dana 50-75 reči. U tom trenutku roditelji primećuju razliku. Prema brojnim istraživanjima, broj reči za devojčice u ovom uzrastu iznosi 60–70 reči, dok je za dečake 30–40 reči. Ali ako ih je još manje, to je razlog za zabrinutost.

Teško im je da obavljaju monoton posao, tako da ne treba da opterećujete dete složenim monotonim aktivnostima, bolje ih je podeliti na male delove i učiniti ih uzbudljivijim. Devojčicama je lakše da rade nekoliko stvari odjednom;

Glavni govorni centar, koji se nalazi u levoj hemisferi, brže sazreva kod devojčica.

Devojčice imaju razvijeniju sposobnost artikulacije i imitacije bolje kopiraju svoje roditelje i svoj stil govora.

Devojčicama je lakše da razumeju emocionalni govor sa različitim intonacijama u glasu, govor ispunjen pridevima. Što se tiče dečaka, njima su potrebni jednostavna uputstva sa jasnim sadržajem. Ideju treba izneti kratko i jasno, bez nepotrebnih informacija. Mi, roditelji, često nastojimo da veoma detaljno objasnimo šta treba, a šta ne.

Deca različito doživljavaju informacije. Dečaci moraju da shvate zašto treba nešto da urade. Važno je da im primerom pokažete šta da rade, a šta ne. Devojčicama je dovoljno da se jednom kaže šta se od njih traži.

• Mozak dečaka je više fokusiran na prostorne odnose, a njihovo razmišljanje je nestandardno.
• Pokazuju visoke rezultate u testovima brzine i tačnosti - mozak im omogućava da brzo završe zadatke.
• U razgovoru pokušavaju da prenesu poentu.

Kod devojčica preovladava verbalna inteligencija – sposobnost da slova spoje u reči, a reči u rečenice, njihovo razmišljanje je istog tipa. Trenutak kontakta im nije važan kao tema razgovora, stoga su uspešne u aktivnostima vezanim za komunikacije.

Faktori koji mogu usporiti razvoj govora, bez obzira na pol

• Visoko rizične trudnoće i porođaj sa komplikacijama, kao što su hipoksija, anemija, infekcije utiču na formiranje mozga deteta. Što je plod manji, posledice su veće.
• Detetu je potrebno aktivno učešće roditelja u njegovom životu. Razgovor, emocionalno potvrđivanje, kompetentno pričanje razvijaju govor.
• Neprijatna situacija u porodici, u kojoj se dete povlači u sebe. Beskrajni sukobi, despotizam i zabrane samoizražavanja koče razvoj deteta.
• Po pravilu, deci iz ugroženih porodica, gde nisu dobili odgovarajuću negu i pažnju, teško je da sustignu vršnjake koji su odrasli u prijatnim uslovima.
• Preterana zaštita i ugađanje dečjim hirovima. Ako dete vidi da njegovi roditelji rade apsolutno sve što želi, čim zatrepće ili upre prstom, onda potreba da verbalno izrazi zahtev bledi.
• Deca često idu istim razvojnim putem kao mama i tata. Dakle, odrasli, ako ne znate, pitajte svoje mame u koje vreme ste počeli da pričate.
• Tokom dužeg boravka u bolnici, svi organi deteta su maksimalno podešeni na preživljavanje i održavanje adekvatnog života, ali ne i na razvoj govora.

BONUS VIDEO