- Velike letnje vrućine mogu da budu opasne po trudnice, kao i po bebu.
- Trudnice su tokom vrućina u opasnosti od dehidracije i pada krvnog pritiska, rizika od prevremenog porođaja, toplotnog udara, kao i problema sa cirkulacijom.
Letnje vrućine i ekstremni toplotni talasi predstavljaju značajan zdravstveni rizik za celokupnu populaciju, ali trudnice spadaju u posebno osetljivu kategoriju.
Tokom trudnoće, telo prolazi kroz fiziološke promene koje otežavaju prirodnu termoregulaciju, čineći visoke temperature ne samo neprijatnim, već i potencijalno opasnim po majku i bebu.
Povećana telesna masa, ubrzan metabolizam i povećan volumen krvi dodatno opterećuju organizam trudnice. Zbog toga se telo teže hladi znojenjem, pa do pregrevanja (hipertermije) dolazi znatno brže nego inače.
Najveći zdravstveni rizici tokom letnjih vrućina
- Dehidracija i pad krvnog pritiska: Vrućine podstiču pojačano znojenje, što dovodi do gubitka tečnosti i elektrolita. Kod trudnica to može izazvati vrtoglavicu, mučninu i pad krvnog pritiska, čime se smanjuje optimalan protok krvi do posteljice.
- Rizik od prevremenog porođaja: Istraživanja pokazuju da dugotrajna izloženost visokim temperaturama može stimulisati lučenje oksitocina i hormona stresa, što povećava rizik od ranije pojave kontrakcija i prevremenog porođaja.
- Toplotni udar i pregrevanje ploda: Povišena telesna temperatura majke (iznad 38,5 °C) u ranim fazama trudnoće može uticati na razvoj ploda, dok u kasnijim fazama može dovesti do toplotne iscrpljenosti majke.
- Otoci i problemi sa cirkulacijom: Visoke temperature šire krvne sudove, što uzrokuje dodatno zadržavanje tečnosti, najčešće u stopalima, skočnim zglobovima i šakama.
Lekari apeluju na trudnice da primenjuju preventivne mere kako bi smanjile uticaj vrućina na organizam:
Izbegavanje sunca: Ne boraviti na otvorenom u periodu od 10 do 17 časova.
Dovoljan unos tečnosti: Piti najmanje 2 do 2,5 litra vode dnevno, uz izbegavanje zaslađenih napitaka i napitaka koji sadrže kofein.
Pravilna ishrana i odgovarajuća odeća: Konzumirati lagane obroke bogate voćem i povrćem, nositi odeću od prirodnih i prozračnih materijala, kao i šešir ili kačket prilikom boravka napolju.
Rashlađivanje prostora: Boraviti u klimatizovanim prostorijama, vodeći računa da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bude veća od 7 do 8 stepeni.
U slučaju pojave simptoma kao što su jaka vrtoglavica, izražena malaksalost, glavobolja ili rane kontrakcije, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
U galeriji ispod pogledajte i savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: klix.ba/Yumama
