- Dijana je majka dvoje dece koja se oba puta porodila u KBC Zvezdara i na oba porođaja je imala istu babicu pored sebe.
- Ona je podelila svoje pozitivno iskustvo kako bi ohrabrila buduće majke.
Porođaj je iskustvo koje pamti svaka žena, nažalost ne baš uvek po lepom. Prethodi mu iščekivanje, strah i nada da će sve dobro da prođe, a zatim i trenuci nezamislive sreće kada prvi put uzmete svoju bebu u ruke.
Trudnice su često izložene različitim zastrašujućim pričama o porođaju, koje im ponekad dodatno podgrevaju strahove, a upravo zbog toga je naša čitateljka Dijana Atanasijević odlučila da podeli svoje pozitivno iskustvo sa porođaja u KBC Zvezdara.
Njenu priču vam prenosimo u celosti.
Verujem da je porođaj kod svake žene za pamćenje, iako je to jedan period iščekivanja, straha, euforije i svih pomešanih osećanja. Nakon osam meseci sam rešila da podelim i svoje drugo iskustvo. O prvom iskustvu sam već pričala, kada sam rodila sina od 4 kilograma bez epiziotomije u periodu kada je glavna tema bila akušersko nasilje, gde su porodilje delile svoja iskustva najčešće vezano za to kako zaposleni nisu imali sluha za njih u najbitnijem trenutku u njihovom i bebinom životu.
Tada sam rešila da svoje poverenje podarim KBC Zvezdara, već živim na toj opštini, najbliže mi je, ali tada nisam imala dovoljno informacija o tom porodilištu.
Prvo me je iznenadilo da su mi odgovorili na mejl, zatim svaka poseta tamo je bila prijatna, tako da se moje poverenje postepeno gradilo. Na samom porođaju tada sam upoznala Marinu Dinić Nešić, babicu koja je u tom trenutku bila meni najveća podrška i oslonac. Iako nisam znala sta će sve uslediti i strahovala sam, ona je bila pribrana, čvrsta, a opet sa puno razumevanja i nežnosti. Umela je da me smiri i potpuno sam joj verovala.
Porodila me je tada doktorka Gobeljić. U tim trenucima kod poslednjeg napona mi je delovalo kao da smo zaista nas tri tim, svima je bilo u interesu da sve prođe odlično, a Marinine reči: 'Nećemo epiziotomiju, uspeće!' i nakon porođaja 'Bravo, stvorena si za ovo, odlično guraš, nastavi' odzvanjali su mi i zaista me hrabrili. Tako da za drugi porođaj sam bez razmisljala izabrala istu ustanovu kojoj sam posvetila maksimalno poverenja.
Nakon nepune tri godine od tog trenutka, na pregledima vidim iste doktore, sa sve osmehom jer ja ih se sećam sa pregleda, a oni iako je prošlo puno porodilja, nisu me naravno prepoznali, ali im je bilo drago da čuju i pozitivne komentare. Doktorka Danka je uspela da se priseti porođaja, jer je bio specifičan datum, odmah posle Nove godine, ispričala mi je kako je ona nakon toga ostala trudna i bila na trudničkom i pordiljskom. Znate, te male stvari, mali razgovori tokom pregleda jesu važni za trudnice u tim trenucima. Od toga da čujete da je sa bebom sve u redu do toga da opet vas neko pogleda u oči, posveti i na jedan minut.
Kako se porođaj bližio srela sam i Marinu, nas dve smo stvorile jedan odnos koji je neopisiv, ne poznajete osobu, a verujete joj više nego nekim ljudima koje poznajete dugo. To samo objašnjava koliko je predana svom poslu i koliko ima sluha za porodilje u datom trenutku, najbitnijem trenutku.
Kada je prošao poslednji CTG i pregled zakazan za 9. mesec, srela sam se sa pitanjem kada ona radi? Kako beba ne planira još, da možda nju čeka. Rekla mi je da radi u subotu, na Mitrovdan. Pogledala sam i videla da mi je to dan termina, samo je rekla: 'Vidimo se u subotu'.
Kada sam došla na dan termina, čekala sam doktora i pregled. Marina je bila sa trudnicom kojoj je opisivala proces samog prođaja, slušala sam je pomno i prisećala se, spremajući se za ponovno iskustvo. Dežurni je bio doktor Radovanović, veoma efikasan i stručan, pregledao me i ispituje me koju sam dokumentaciju ponela. Kada smo prošli taj deo, samo se okrenuo i rekao: 'A gde vam je torba?' Začuđeno ga gledam i kažem: 'Pa ne znam, zašto, ostajem?'. A on odgovara: 'Vi ste pet prstiju otvoreni, ne osećate bolove? Ni kao menstrualne? Dok vaš suprug dođe sa torbom, dok prođe prijem i priprema, vi ćete već biti sedam prstiju otvoreni. Ja sam bila u šoku, ni sa kim se nisam pozdravila, javila, sinu sam obećala da cemo šutirati loptu kada se vratim sa pregleda. Došla sam trolejbusom po kiši, a porađam se.
To je zaista bilo veoma brzo, kako je i doktor Radovanović predvideo. Za dva sata od tog trenutka ja sam držala svoju devojčicu u rukama.
Ispunila mi se želja da budem sa Marinom i na ovom porođaju, nas dve je jos više zbližio ovaj trenutak. Kako je krenulo otvaranje, dobila sam pilates loptu i objasnila mi je šta da radim, zatim mi je pokazala kako još mogu da se namestim kako bi se i beba lepo namestila. Tek nakon pucanja vodenjaka su krenuli bolovi, do tada sam mislila da su možda nešto pogrešili i da će me vratiti kuci.
Na dan termina, statistika kaze da je to pet posto moguce, nisam verovala... Ali kako su krenuli bolovi, postala sam svesna da će beba uskoro izaći. Doktor je tražio stanicu na radiju, kako sam želela u nadi da ću zapamtiti potencijalno i pesmu kada se bude rodila. Marina je stručno procenila gde je beba i koliko će mi napona trebati da beba izađe, kaze: 'Još tri ovakve kontrakcije, gde ćeš gurati iz sve snage nam trebaju i to je to'. Tako je i bilo - drugi put, rođena je moja ćerka sa 3.620 grama bez epiziotomije. Pesme se nisam setila. Ali sećam se da je da je bio radio Nostalgija i da je bila pesma Vlade Divljana - Kako radostan dan kada su našli stanicu i pojačali. A kada mi je Marina dala moju Martu u ruke bio je Eros Ramacoti i cuvena Un altra te.
Imale smo nas dve zlatni sat gde smo uspele i sve tri da se slikamo, kako bih jednog dana deci pokazala ko je ta čuvena Marina o kojoj mama često prica kada je porođaj i njihovo rađanje u pitanju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Pogledajte i najlepše citate o roditeljstvu:
BONUS VIDEO:
