ŠAMARALI SU ME, URLALI, A ZBOG NJIH SAM MESEC DANA BILA PRIKOVANA ZA KREVET: Danijelina ispovest o porođaju u Betaniji

Akušersko nasilje, nažalost, je nešto sa čime se susreću brojne žene u Srbiji, ali i u svetu. Nekada su se žene vodile činjenicom da se 'sve istrpi zbog deteta' i da na porođaju jednostavno 'tako mora'. Međutim, u poslednje vreme su shvatile da ne mora, i odlučno progovorile o svemu kroz šta prolaze u porodilištu.

Ponovo su je pregledali i shvatili da je i dalje otvorena samo pola prsta. Međutim, ovog puta su odlučili da je zadrže u bolnici jer je i dalje krvarila.

"Celu noć i ceo sutrašnji dan imala sam bolove na 10 minuta, ali se nisam otvara. Sledeću noć su bolovi bili još jači i češći, dolazili su na 5 minuta, ali sam se otvorila samo jedan prst. Govorili su mi da prestanem da se prenemažem, da ne boli toliko jako i da neću skoro da se porodim. Trećeg dana su mi bolovi prestali. Nisam osetila nikakve bolove ali ni bebine pokrete. Priključili su me na CTG, ali mi niko ništa o tome nije rekao. Samo su došli po mene i rekli da idem u porođajnu salu. Tamo su bez ikakve reči i objašnjena odlučili da me prikače na indukciju i da me ostave samu sa još jednom porodiljom. Posle dva i po sata su došli da me provere, bila sam otvorena tri prsta. Probušili su mi vodenjak i ponovo ostavili da ležim. Dozivala sam ih i tražila nešto protiv bolova, ali niko se nije javljao. Posle nekog vremena bolovi su mi se pojačali, dolazili su na minut, a kada su me proverili, bila sam otvorena 5 prstiju."

Zbog velikih bolova, Danijela je tražila neki lek ili epidural, ali su joj rekli da nema anesteziologa koji bi mogao epidural da joj da i da samo može da dobije Trodon. Nakon što je njega popila, bolovi se nisu ništa smanjili, a njena agonija sa medicinskim osobljem tek počinje.

"Pitam ih da pokvasim usta, bacaju mi mokru gazu na grudi sa rečima 'evo, nemoj da bi pila slučajno'. Vrlo brzo osećam napone, zovem ih i govorim da osećam da treba da se napnem, a oni mi kažu: 'ne osećaš, još je rano'. Vrištim na njih da dođe neko da me pregleda. Dolaze, a ja otvorena 9 prstiju i beba kreće. Vode me u salu, uz 2 napona i epiziotomiju rodila sam moju devojčicu. Presecaju pupčanu vrpcu, bacaju mi je na stomak i pregledaju bebu. Ja zatvaram oči, osećam malaksalost ali i šamar koji me razbuđuje. Izbacujem posteljicu, ušivaju me i većaju da li da mi priključe transfuziju. Ne priključe mi ipak ništa, stavljaju mi bebu na grudi i odlaze, a mi ostajemo same tu naredna dva sata. U jednom momentu prilazi mi jedna sestrica i ja je zamolim da mi objasni kako da dojim bebu. Posle 2 sata su me spustili u sobu sa sve bebom i mojom torbom, i tu kreće moja agonija", piše mama Danijela, pa objašnjava šta se to dalje dešavalo:

"Krevet je visok, a ja 160 cm i sa 8 kopči treba da se popnem na njega i da siđem svaki put kada beba treba da jede ili da se presvuče. Tu celu noć nisam mogla da spavam od bolova na šta su mi rekli: 'mora da boli, istrpi', a ne mora ako je sve u redu. Dobijam od sestre instrukcije da ranu treba dobro da istrljam sapunom jer krvari i da ne smem takva da dočekam vizitu. Poslušam je. Bolovi postaju sve jači popodne, uzmem ogledalce da se pogledam dole i primetim podliv veličine lubenice okji se proteže od rane pa sve do butine. Iz rane izlazi nešto žuto kao gnoj i zahtevam da dođe neko da me pogleda. Poslali su stažistkinju jer ona treba da se uči. Ona mi jedan prst stavlja u vaginu, a drugi u analni otvor pun hemoroida, i govori da je sve u redu. To veče sam od bolova pala u nesvest, sa sve bebom u rukama. Uzeli su mi bebu na par sati 'da ja malo dođem sebi'. Peti dan nas bez ikakvog pregleda puštaju kući."

Međutim, njene muke nisu prošle ni kada je došla kući, a zahvaljujući patronažnoj sestri shvatila je da ne treba da čeka ništa već da mora da potraži pomoć.

"Šesti dan od porođaja bolovi su i dalje bili nesnosni. Došla je patronažna sestra i pogledala mi ranu, a onda shvatila da su konci pukli i da se rana raslojila. Odlazim opet u bolnicu, a tamo me dočeka doktorka uz uvrede i urlanje i govori: 'ja ne mogu da gledam u pasulj da li će rana još više da se rasloji', i šalje me kući bez ponovnog ušivanja, da to samo zaraste. Odlazim kod ginekologa koji mi je vodio trudnoću i on mi je uzeo bris sa rane koji je pokazao da imam bakterijsku infekciju koja se najverovatnije pojavila zbog nesterilnih instrumenata. Mesec dana sam provela prikovana za krevet čekajući da rana sama zaraste", naključila je Danijela.

*** Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.

(Yumama)