Kada je imala 32 godine, ovoj Amerikanki su lekari rekli da je moguće da ima rak dojke, zbog čega je odlučila da se podvrgne dvostrukoj mastektomiji i predupredi mogućnost da oboli od ove opake bolesti.

Nakon pet godina je na svet donela dečaka kom je dala ime Linkoln, a zbog operacije nije bila u stanju da hrani svog mališana prirodnim putem. Mleka, jednostavno, nije bilo.

"U mom slučaju, formula je bila toliko omalovažena da sam imala utisak da stalno moram da se pravdam", rekla je Emili za "Vašington Post" i objasnila da su joj poznanici pojašnjavali da je dojenje poželjnije i da su joj prijatelji na Fejsbuku fotografije koje prikazuju kako bočicom hrani svog sina komentarisali da je njen izbor loš.

Gde god je išla, žene su činile da se oseća posramljeno, zbog čega je osećala da je neophodno da po Internetu traga za rezultatima naučnih istraživanja koji pokazuju da dojenje možda i nije najbolje. Koliko god se trudila, ljudi su bili uporni. "Trebalo bi da dojiš", ponavljali su.


Emili i Linkoln Foto: Facebook

"Dakle, dani brige o mom novorođenčetu su, s jedne strane, bili najlepši dani mog života, ali sam, s druge strane, stalno morala da pričam svoju 'sagu o raku' grupi agresivnih i dobronamernih neznanaca."

Štaviše, ona se suočavala i s prilično neočekivanim komentarima - jedna medicinska sestra joj je, i nakon što je čula njenu priču, rekla:

"Možda će se mleko ipak pojaviti, makar i kroz pazuh."

Emili, zbog svega toga, smatra da je pritisak na majke preveliki i da društvo, potpuno nepozvano, uporno insistira na tome da svaka majka treba da doji svoju bebu. To za rezultat ima nesrećne majke koje žive s osećajem krivice.

"Nijedna grupa ne bi smela da stvori osećaj krivice kod žene zbog neke odluke koju je donela ili da čini da se ona oseća kao loša majka jer nema mleka", zaključila je.