Zbog čega je važno da unosimo dovoljno kalcijuma u trudnoći

Uloga kalcijuma je višestruka. Oko 99 odsto ovog minerala se nalazi u kostima i zubima. Ostatak se nalazi u mišićima, dlakama, noktima, međućelijskoj tečnosti i krvnom serumu. Kalcijum se apsorbuje u crevima (traži kiselu sredinu za dobru bioraspoloživost - brzina i stepen apsorpcije), a za to je neophodan vitamin D. Uključen je u produkciju hormona stresa iz nadbubrežne žlezde. Kada je osoba pod stresom, troši se više kalcijuma. Ukoliko uzimate dovoljno kalcijuma preko hrane, organizam otpušta hormon kalcitonin, koji kalcijum usmerava u kosti. Ako ga ne unosite dovoljno, telo će ga uzimati iz kostiju.

Istraživanja pokazuju da trudnice sa manjkom kalcijuma imaju veći nivo olova u krvi od trudnica koje imaju normalnu količinu kalcijuma. S obzirom da se najveća količina olova nalazi u kostima, povećana količina olova u krvi znači da se kosti demineralizuju. Povećana količina olova se otpušta iz kostiju u drugoj polovini trudnoće, što može da bude opasno i za majku i za bebu, za kardiovaskularni i nervni sistem. Otuda je jasna zaštitna uloga kalcijuma, koja se povećava kako trudnoća odmiče.

Veći unos u trudnoći

Potrebe za kalcijumom su konstantne. Odnosno, preporučena dnevna količina za žene od 19 do 50 godina - bilo da su trudne ili ne, iznosi 1000 miligrama. Naime, estrogen utiče na pojačanu apsorpciju kalcijuma, tako da je u trudnoći prirodno povećano iskorišćavanje tog minerala. Pre trudnoće se apsorbuje oko 27 odsto kalcijuma, u šestom mesecu trudnoće oko 54 odsto, dok se  na kraju trudnoće apsorbuje oko 42 odsto. To je biološki mehanizam, kojim se kompenzuje gubitak kalcijuma do kog dolazi tokom trudnoće. Dovoljne količine vitamina D su takođe nužne za dobru apsorpciju kalcijuma.

Lomljive kosti

Kada trudnica ne uzima dovoljno kalcijuma iz hrane, organizam uzima kalcijum iz kostiju. Vremenom, ovaj gubitak može da oslabi kosti i izazove osteoporozu, koja čini kosti lakše lomljivim.

Kod žena koje ne uzimaju dovoljno kalcijuma za vreme trudnoće, postoji veća mogućnost od pojave komplikacija vezanih za preeklampsiju - poremećaj koji se javlja kod svake sedme trudnice, a manifestuje se pojavom visokog krvnog pritiska, oticanjem ruku i nogu i prisustvom belančevina u urinu. Ukoliko se ne leči, preeklampsija može da izazove ozbiljne komplikacije. Poremećaj je najčešći poslednjih nekoliko nedelja trudnoće i jedino rešenje je prevremeni porođaj. Rizični faktori su gojaznost, istorija iste bolesti u pređašnjoj trudnoći, višestruka trudnoća... Češća je kod žena ispod dvadeset i iznad 35 godina.  

Opasna preeklampsija

Preeklampsija smanjuje normalan dotok krvi plodu, ponekad rezultirajući manjom telesnom težinom novorođenčeta i/ili preranim porođajem. Ponekad može da uzrokuje vrlo ozbiljnu komplikaciju usled preranog odvajanja posteljice od zida materice. Ostale komplikacije mogu da izazovu poremećaj funkcije jetre i probleme sa zgrušavanjem krvi, a mogu da se završe i fatalno.

Istraživanja sugerišu da nedostatak određenih nutrijenata može, delimično, da bude krivac za pojavu preeklampsije. Konkretno, neadekvatan unos kalcijuma može da poveća rizik. Iako uzimanje dodatnih količina kalcijuma ne smanjuje znatno rizik od preeklampsije, trudnice koje ga uzimaju u dovoljnoj količini mogu da izbegnu teže komplikacije izazvane njenom pojavom.

Ni previše ni premalo

Ishrana je ključni činilac pri unosu kalcijuma, jer ga tako organizam najbolje prihvata. Ako se tim putem dovoljno unosi, nije potrebna upotreba saplemenata (dodataka ovog minerala).

Postoje brojni faktori koji utiču na pravilnu apsorpciju kalcijuma.

Ukoliko ishrana ne sadrži dovoljno kompletnih proteina, telo neće moći da ga apsorbuje. Vitamin D, takođe, stimuliše izgradnju proteina koji vezuju kalcijum u digestivnom sistemu. Pored toga, telo ne može da apsorbuje kalcijum ako nema dovoljno magnezijuma i fosfora (dva dela kalcijuma, po jedan magnezijuma i fosfora). Previše magnezijuma u ishrani će uticati na "izlazak" kalcijuma iz kostiju, čineći ih mekšim. S obzirom da se kalcijum i magnezijum raznose po celom organizmu pomoću albumina (protein krvne plazme), ova dva elementa se "takmiče" oko vezivanja za albumin. Ako je nesrazmerno više kalcijuma, bubrezi ne mogu da filtriraju magnezijum, a kalcijum se vezuje za oksalnu kiselinu i formira bubrežne kamence.

Najbolji izvori kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi

Najbogatiji kalcijumom su: obrano mleko (2,5 decilitra sadrži 302 miligrama kalcijuma) i jogurt (2,5 decilitra - 414 miligrama), ali i jaki sirevi (dve šoljice mekog sira - 300 miligrama, 30 grama sira Grijer - 283 miligrama). Nemasni mlečni proizvodi, ili sa niskim postotkom masti - daju istu količinu kalcijuma kao i punomasni, uz manji unos kalorija.

Odličan izvor kalcijuma je i tofu (sir od soje), sardine (100 grama - 443 miligrama ovog minerala), konzervisani losos (90 grama - 211 miligrama), badem (100 grama - 233 miligrama), lešnik (100 grama - 209 miligrama), ali i sok od narandže, obogaćen kalcijumom (2,5 decilitra - 300 miligrama).

Ukoliko je kod trudnice prisutan problem nepodnošenja laktoze (mlečnog šećera), preporučuje se da piju jogurt i jedu stare sireve, ali da uzimaju male porcije.

Buduće mame, naročito ako su vegetarijanke, dodatnu količinu kalcijuma mogu da dobiju iz zelenog lisnatog povrća (kelj, brokoli, peršun), potom iz badema, lešnika, oraha, kikirikija, pistaća, ali i iz suvog grožđa, smokava i šljiva, susama, kao i iz morskih algi i kore limuna i pomorandže.

Preparati kalcijuma (saplementi)

Nekim trudnicama se preporučuju preparati kalcijuma, posebno ako imaju mučnine i povraćanje ili, jednostavno, ne konzumiraju dovoljno hrane bogate kalcijumom. Preporuka je da se uzimaju preparati kalcijum karbonata. Oni imaju najveći postotak  elementarnog kalcijuma, koji telo najlakše koristi, ali zahtevaju kiselu sredinu. Karbonat je najzastupljeniji oblik na tržištu, jer je jeftin za proizvodnju i jednostavan za doziranje. Kalcijum citrat ne traži kiselu sredinu, jer je vezan kao so limunske kiseline i bolje se apsorbuje od karbonata. Treba izbegavati kalcijum u takozvanim  prirodnim oblicima - poput koralnog kalcijuma, kao i kalcijuma iz školjki ili dolomita, jer mogu da sadrže teške metale.

Preporuka je da se kalcijum uvek unosi sa vitaminom D (u potrebnoj količini) i magnezijumom. Što se tiče oblika saplementa, najbolji su kapsulirani - žvakaći i tekući oblik, jer se tableta najsporije otapa u probavnom traktu. Važno je i da na tabletama piše da su bez olova. Naime, nedavna istraživanja pokazuju da neki «prirodni» dodaci kalcijuma mogu da sadrže male količine olova, što može da bude štetno za razvoj bebe.

Pravilno doziranje saplemenata

Potrebno je da se preparati kalcijuma uzimaju uz obrok, jer to pomaže apsorpciju. Organizam može odjednom da apsorbuje najviše 600 miligrama ovog elementa, pa je bolje da se uzima više puta u toku dana.

Ako trudnica istovremeno uzima i preparate gvožđa, kalcijum treba uzeti sat vremena kasnije, jer ometa resorpciju gvožđa.

Dobri multivitamini ili prenatalni vitamini bi trebalo da sadrže najmanje 150-200 miligrama kalcijuma.

Redovna fizička aktivnost, posebno lagana šetnja čine da kosti postanu čvršće.

Buduća mama bi trebalo da putem hrane uzima i dovoljno vitamina D, koji pomaže apsorpciju kalcijuma (organizam, inače, prirodno proizvodi vitamin D iz sunčeve svetlosti). Odličan izvor vitamina D je žumance, losos, haringa, kao i mlečni proizvodi obogaćeni ovim vitaminom.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista