Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Roditelj se često pita da li je on kriv za problem svoga deteta: Logoped Nataša Čabarkapa o AUTIZMU

Povodom Svetskog dana dece sa autizmom, logoped dr Nataša D. Čabarkapa govorila je o vrlo značajnoj temi - da li su roditelji krivi, da li su se javili rano, da li su mogli da spreče problem.

 Izvor: Foto: Shutterstock 1213164598

U dugogodišnjoj praksi u radu sa decom sa različitim govorno-jezičkim, psihomotornim i socio-emocionalnim problemima, često se susrećemo sa tim da roditelj krivi sebe za problem svoga deteta. Zašto nisu došli na vreme? Zbog čega su čekali, a videli su da dete ima problem?

Povezane vesti

Povezane vesti

Prvo mislim na one roditelje koji su svesni da njihovo dete ima neki problem u govoru i komunikaciji, ali nisu svesni da je potrebno odmah započeti logopedski tretman, već misle Mali je, ima vremena.

Drugo, roditelj dođe kod stručnjaka, a on mu kaže Rano je. Ne slušajte kada vam kažu da je rano, a vaš instinkt, posebno majke, kaže da nešto nije u redu sa vašim detetom. Onog trenutka kada posumnjate da nešto nije u redu da vašim detom, pozovite i dođite kod stručnjaka na procenu. Možda će vam reći da je sve u redu ili da odmah morate da krenete na logopedske tretmane. Bolje je doći na kompletnu timsku opservaciju, nego posle kriviti sebe zašto niste došli ranije.

Da li autizam možemo dijagnostikovati pre treće godine?

Autizam kao i pervazivni poremećaji se ne dijagnostikuju pre 3. godine. Pre tog perioda stručnjaci mogu uočiti elemente iz pervazivnog spektra i raditi na tome. 

18. mesec je važan, jer se smatra da je to ključan period do kada je dete trebalo da usvoji sve aspekte govorno-jezičkog, psihomotornog i socio-emocionalnog razvoja potrebne za taj uzrast. Jer, ukoliko se javi bilo kakvo odstupanje, baš ovaj period je ključan za adekvatnu stimulaciju i tretman, a samim tim se očekuju i bolji rezultati.

Šta može da bude uzok autizmu?

Uzroci mogu biti genetski, imunološki, metabolički, ali se ne znaju svi uzroci. Mnoga istraživanja su pokazala da kod neke dece sa imunološkim deficitom, koja često upotrebljavaju antibiotike ili imaju slab imunitet mogu da budu okidači za nastanak poremećaja iz autističnog spektra.

Da li sirupom možemo da lečimo autizam?

Za poremećaj koji nazivamo autizam još uvek nije pronađen lek. Međutim, dolaskom na vreme kod stručnjaka (logoped, defektolog, oligofrenolog, reedukator psihomotorike, senzorni integrator i psiholog) i timskim radom mogu se postići dobri rezultati, toliko dobri da dete postaje funkcionalno i socijalizovano.

Ko treba da vas uputi kod stručnjaka?

Roditelj se uglavnom obrati pedijatru kada uoči neki problem kod svog deteta. Pedijatar upućuje na dalju dijagnostiku, gde se, kada se utvrdi dijagnoza, sprovodi adekvatan stručni tretman (logoped, reedukator psihomotorike, senzorni integrator i psiholog) svako sa svog aspekta. U ovim situacijama bitna je timska stručna saradnja.

Šta je autizam i šta je pervazivni poremećaj?

Autizam je veoma složen razvojni poremećaj. U svojoj kliničkoj slici obuhvata slabu socijalnu interakciju i komunikaciju sa ponavljajućim (stereotipnim) pokretima. Češći je kod dečaka nego kod devojčica. Autizam nije retka pojava i sve je veći broj dece sa ovom vrstom razvojnog poremećaja. Autizam predstavlja odsustvo određenih ponašanja i poremećaje kao što su: 

- poremećaj verbalne i neverbalne komunikacije; 

- nepostojanje imaginacije; 

- nemogućnost socijalizacije; 

- prisustvo stereotipnih pokreta – prstima ili telom, hod na prstima, lepršanje rukama; 

- preosetljivost čula: bilo da je stimulus (nadražaj) slušni, vizuelni ili taktilni tj. rutina u svakodnevnim aktivnostima; 

- povećana hiperaktivnost i uznemirenost; 

- opsednutost tv reklamama, telefonom, tabletom, kompjuterom, svetlećim predmetima.

Ne gleda me u oči, ne okreće se na poziv svoga imena...

Prvi znak autizma je izostanak kontakta očima, a pored njega i neuzvraćanje osmeha osobi koja mu se osmehuje, izostanak odazivanja na poziv po imenu ili okretanje na glas bliske osobe. Dete sa autizmom ne prati pogledom predmet koji mu se pokazuje, ne mazi se, niti započinje bilo koji vid nežnosti sa bliskom osobom, ne imitira pokrete ni izraze lica, ne pokazuje sreću kada je u kontaktu sa drugom decom. Kontakt sa drugim osobama ili druženje sa decom je otežano kao i igra sa njima. Uglavnom se igraju sami ili sede u nekom ćošku gde se stereotipno igraju, nesvesni svoje okoline. Neodazivanje na ime je čest razlog zbog kog roditelji posumnjaju da postoji problem sa sluhom. Naš savet roditeljima je da se sluh obavezno proveri.

Zašto 2. april treba da bude dan kao i svaki drugi? O ovom poremećaju ne treba razgovarati samo na ovaj dan. Sve je više dece sa ovim poremećajem. Sve je više roditelja koji traže pomoć od nadležnih institucija i ne nailaze na razumevanje, već moraju da šetaju od vrata do vrata, a vreme koje je za ovu decu nenadoknadivo prolazi.

Pročitajte i...

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Najnovije

Vesti

Porodica