KAKO DA ODGAJATE DETE DA BUDE NA SVE OTPORNO: 3 načina vaspitanja koja će ga očvrsnuti

Otpornost je sposobnost pojedinaca da se prilagode, prevaziđu ili oporave od nedaća, traume ili značajnog stresa. Otpornost uključuje ne samo povratak u stabilno i zdravo stanje nakon suočavanja sa nedaćama, već i prihvatanje rasta, učenja i transformacije koji su rezultat izazovnih iskustava.

"Otpornost u osnovi počiva na odnosima", rekla je istraživačica Sunija Luter, koja je istraživala ranjivost i otpornost više od tri decenije. Kada decu učimo o značaju zdrave komunikacije od ranog uzrasta, njima će biti lakše da razviju jake komunikacijske veštine, omogućavajući im da se izraze i efektivno komuniciraju sa drugima dok rastu.

Možete osnažiti svoje dete da postane vešt komunikator tako što ćete ga voditi da razume i upravlja sopstvenim osećanjima i emocionalnom samoregulacijom. Kada dajemo prednost sreći, skloni smo da sve drugo osim sreće posmatramo kao negativno. To dovodi do konfuzije i bespomoćnosti kada doživimo stres, tugu ili bilo koju drugu negativnu emociju.

Redovnim pitanjem svoje dece kako se osećaju i usmeravanjem da identifikuju i rešavaju svoje frustracije, možete im pomoći da razviju zdrave emocionalne veštine suočavanja i komunikacije. Ovo razumevanje ne samo da će negovati empatiju, već će i kultivisati sposobnost stvaranja značajnih veza i veštog razgovora o izazovnim temama, što će im pomoći da steknu društvenu podršku i razviju otpornost.

2. Negujte rutinu i fleksibilnost
Struktura i fleksibilnost su dvostruki stubovi života. Dok prihvatanje strukture kroz rutine pruža osećaj sigurnosti i udobnosti, negovanje fleksibilnosti omogućava nesmetano prilagođavanje promenama i olakšava tranzicije deci. Možete uspostaviti rutinu tako što ćete sarađivati sa svojim detetom i razlikovati vreme posvećeno igri i školskom radu.

Međutim, tokom perioda nevolje ili promene, možda će biti neophodno prilagoditi neke aspekte rutine — uz istovremeno održavanje rasporeda i doslednosti za opštu stabilnost i dobrobit dece. Od suštinskog je značaja da pomognete svom detetu da shvati da je promena prirodan deo života i da novi ciljevi mogu zameniti one koji više nisu dostižni.

Podsticanje vašeg deteta da proceni svoje uspehe i neuspehe i da osmisli plan za poboljšanje može pomoći u usađivanju pozitivnog načina razmišljanja i nade. Više se neće plašiti da promene nešto što im ne ide u prilog.

3. Ugradite unutrašnji lokus kontrole
Imperativ je naučiti decu važnosti fokusiranja na stvari koje su u njihovoj kontroli, a ne zadržavanja na stvarima koje nisu. Ova tendencija može proizaći iz oslanjanja na eksterne izvore za motivaciju i validaciju. Deca mogu usvojiti navike prijatne za ljude da traže spoljnu potvrdu, u početku od staratelja, a kasnije od prijatelja i partnera, što dovodi do stresa i anksioznosti u odraslom dobu.

Fokusiranje na probleme preko rešenja i zaglavljivanje u negativnom razmišljanju može doprineti depresiji ili perfekcionizmu, uglavnom kada se ispunjenje oslanja isključivo na postizanje spoljnih ciljeva, zanemarujući lični rast.

Evo dva načina na koja možete naučiti decu vrednosti unutrašnje motivacije i fokusiranja na stvari koje mogu da kontrolišu:

• Recite im da je njihov trud bitan. Naučite svoju decu da daju prioritet trudu u odnosu na rezultate, naglašavajući važnost njihovog napornog rada, a ne samo rezultata. Pohvalite ih što su dali sve od sebe, bez obzira na to da li pobeđuju, da podignu samopoštovanje i fokusiraju se na ono što je zaista važno. Slično tome, nežno ih ispravite ako ne daju sve od sebe, čak i ako uspeju, da podstaknu kontinuirano poboljšanje i doživotni rast.
• Pratite model prošlosti i budućnosti za poređenje. Roditelji treba da podstiču svoju decu da mere svoj napredak u životu u odnosu na svoje prošlost, a ne da se upoređuju sa drugima. Učenje dece da se fokusiraju na svoj rast ne samo da podstiče zahvalnost, već i sprečava iracionalne nesigurnosti. Slično tome, takođe možete naučiti svoju decu da su jedina očekivanja koja treba da ispune njihovo buduće ja, a ne bilo čije, uključujući i vas. Podsticanje da zamišljaju osobu kakvu žele da postanu – inspirisane uzorima, ali na kraju određene sopstvenim vrednostima – podstiče nezavisnost i priprema ih za odraslo doba.

Otpornost i sreća deteta zavise prvenstveno od njihovog staratelja. Iako je od vitalnog značaja negovati otpornost kod dece, još je važnije pokazati im otpornost tokom izazovnih vremena, dok deca uče posmatrajući odrasle oko sebe.

BONUS VIDEO:

(Yumama/T.A.S.)