NEKADA SU DECA PEŠAČILA 15 KM DNEVNO, A DANAS 3: Dr Ranko Rajović otkriva šta treba da znaju do 4. godine

U Hrvatskoj u Biogradu na Moru dr Ranko Rajović održao je predavanje. Dr Rajović je specijalista interne medicine, magistar neurofiziologije i doktor sportskih nauka. Saradnik je UNICEF-a za rano obrazovanje i šef Katedre za neuronauke u obrazovanju na Pedagoškom fakultetu u Kopru.

"Deca nam kažu – radost traje duže. Kako lepo opisuju emociju. U stvari, to je opis dopamina. To je fokus i radost. Kada deca otvore taj papir, puna su dopamina. A kada vide poklon, hormoni sreće jure. Da samo smo im dali poklon u ruke, ne bi dobili ništa osim njega. A zamislite da poklon stavite u dva papira. To je i dopamin i endorfin, a to je hormon sećanja. Pamtiće to i za dvadeset godina sećaće se kako si ih počastio, dva puta zamotao poklon za peti rođendan, pa će to ponoviti sa svojom decom i ispričati im tu priču. Sećaju se do kraja njihovih života", objašnjava Rajović.

Pokloni se, kažu, poklanjaju nekoliko puta godišnje – za Božić ili Novu godinu, Uskrs ili imendan, rođendan i to je to.

"Ako ste čitali Malog princa, onda znate kada je lisica najsrećnija. Dok ona čeka Malog princa, jer zna da dolazi. Svaki sat pre njegovog dolaska ona je srećnija i kada on konačno dođe ona je najsrećniji na svetu. Zato deca vole da odbrojavaju dane do svog rođendana i tako produžavaju svoju sreću i raduju se svakom danu", dodaje on.

Doktor je kao najveći problem u rastu i razvoju dece istakao nedostatak kretanja.

"To je, bez sumnje, najveći problem. Današnji petogodišnjaci dnevno prepešače između tri i pet kilometara. Dete se svuda dovodi i vodi, nigde ne ide peške. Nekada su deca tog uzrasta pešačila 15 do 20 kilometara dnevno i nije bilo takvih problema u razvoju", kaže on.

"50 do 80 odsto dece danas ima ravna stopala"

"Kada dete ima četiri godine, treba da zna da skače unazad. To je veoma važan deo razvoja. I onda me neke kolege pitaju, u stvari kažu – hajde, zašto je to važno? Jer kasnije u matematici neće znati da broje minuse između ostalog", kaže doktor.

"Dešava nam se da ovaj isti nedostatak pokreta dovede do toga da se pri padovima lakše i češće lome kosti kod dece. Kada se beba rodi, otac je drži glavu i ne daje joj da se pomeri ni za milimetar. Kada ga pitate zašto, kaže: "Rekao nam je pedijatar." Rekao ti je da držiš glavu a ne da je popravljaš da ne može da se kreće. Kretanje je ključ razvoja. Imali smo ravna stopala od šest do deset odsto pre trideset godina, a danas 50 do 80 odsto dece ima ravna stopala stopala", pomenuo je on.

"Obrazovanje nikada nije bilo izazovnije nego danas"

"Mozak je organ za preživljavanje i voli da uči. Deca su veoma srećna kada nauče da hodaju, plivaju, voze bicikl, jer je trebalo mnogo truda da se dotle stigne i veoma su ponosni na sebe. Žele da svi da znaju da su to naučili, savladali", tvrdi on.

Kaže da vaspitanje deteta nikada nije bilo izazovnije nego danas. Doktor se protivi učenju napamet i zalaže se za učenje kroz priču i asocijacije, koje je mnogo smislenije i produktivnije.

"Škola treba da bude interesantna detetu, a učenje napamet nije interesantno. Važne su metode učenja i kako ih primenjujemo", kaže dr Rajović, koji se osvrnuo i na sveprisutne paravane.

"Posao deteta je da se vrti, skače, trči, a ne da satima gleda u mobilni telefon. U želji da pomognemo detetu, radimo sve za njega, a na taj način mu zapravo štetimo. Tehnologija je prisutna i nama treba, ali kontrolisano. Roditelji kažu kako deci postavljaju ograničenje, a deca za deset minuta na Jutjubu nađu rešenje da zaobiđu tu zabranu", zaključuje Rajović.

BONUS VIDEO:

(Index.hr/Yumama/T.A.S.)