Ponekad roditelji jednostavno "eksplodiraju" i izviču se na decu, nervozi i ophrvani silnim obavezama. Iako je sasvim razumljivo da mame i tate ponekad povise ton pritisnuti svakodnevicom, stručnjaci upozoravaju da često vikanje na mališane može da ima posledica.
Štaviše, prepoznali su i neke od osobina i ponašanja koji se razvijaju kod dece na koje roditelji stalno viču.
Stalno se izvinjavaju
Deca koja su izložena čestom vikanju razvijaju naviku da se maltene automatski izvinjavaju. Pokušavaju unapred da spreče eventualno kažnjavanje, čak i kada ne rade ništa pogrešno. Takvo ponašanje je često rezultat straha i stalnog očekivanja negativne reakcije odraslih.
Anksiozni su
Deca koja odrastaju uz stalno vikanje postaju izuzetno napeta i razdražljiva. Oni pokazuju znake anksioznosti kao što su problemi sa spavanjem, nemir, grickanje noktiju, pa čak i pojava tikova. Uvek su "na oprezu" i iščekuju novu turu grđenja.
Streme perfekcionizmu
Mališane na koje se stalno viče često razvijaju sklonost ka pefekcionizmu jer se vode time da će izbeći roditeljski bes ako sve urade perfektno.
Izbegavaju odrasle
Deca koja su često izložena vikanju počinju da doživljavaju odrasle kao pretnju. Posebno se plaše autoriteta – nastavnika, trenera, vaspitača – i često razvijaju nepoverenje prema svim odraslima.
Plaše se glasnih zvukova
Ovi mališani često se "ukoče" čim čuju povišen ton, čak i ako nije upućen njima. Oni se instinktivno trgnu, osete tenziju i spremaju za verbalni napad jer su navikli na takvo ponašanje.
Ne umeju da se zauzmu za sebe
Zbog straha od sukoba, deca koja su često bila na meti vikanja imaju poteškoća da postave granice i izraze svoje mišljenje. Naučili su da moraju da ćute da bi ostali bezbedni i često se povlače, dozvoljavaju drugima da budu dominantni nad njima, prenosi telegrafi.com.
Izbegavaju komunikaciju
Deca koja su navikla da roditelji na njih stalno viču prosto se povuku u sebe, prestanu da traže bilo kakvu pažnju, sve manje pričaju i sve ređe ispoljavaju svoje potrebe. Takvo ponašanje je često rezultat osećaja da će biti ismejani, ignorisani ili kažnjeni.
Potiskuju osećanja
Mališani na koje su roditelji vikali zbog "neprihvatljivih" emocija kao što su tuga, bes ili frustracija, uče da svoje emocije sakriju i potisnu. Oni se plaše da iskreno govore pokažu svoja osećanja jer su zbog toga često kritikovani i grđeni u okviru porodice.
BONUS VIDEO:
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.