Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) je najčešći problem ponašanja tokom detinjstva. Zbog toga su naučnici sa Medicinskog fakulteta u Iranu, odlučili da procenjuju performanse testova crtanja kod dece sa ADHD-om. Ova studija je uporedila crteže dece sa ADHD-om sa crtežima dece u tipičnom razvoju.

ADHD je najčešći poremećaj ponašanja kod dece. Stoga je tačna dijagnoza dece sa ADHD-om u njegovim primarnim fazama od ogromne važnosti. Do sada su korišćene različite metode za procenu i dijagnostiku ovog poremećaja kao što su upitnici, klinički intervjui sa roditeljima i nastavnicima i praćenje deteta u različitim situacijama.

Deca treba da slobodno da izraze ono što im je u mislima, a crtanje je način za otvoreno izražavanje. Dečji crtež može biti savršen odraz njihovih jednostavnih ili složenih problema i njihovog odnosa sa članovima porodice

Kako piše National Library of Medicine, Nacrtaj osobu (DAP) i nacrtaj porodicu (DAF) testovi su pogodni za procenu mentalnih, emocionalnih i porodičnih aspekata sve dece. DAP test se široko koristi u različitim studijama za kognitivnu, emocionalnu i impulsivnu evaluaciju. DAP se koristi i za procenu indeksa kao što su impulsivnost, neimpulsivnost i problemi nekompatibilnosti.

Među 800 dečaka od 9-10 godina, 40 učenika je odabrano kao grupa slučajeva za istraživanje, jer im je dijagnostikovan ADHD. Nisu imali istoriju hroničnih bolesti kao što su dijabetes ili hipotireoza. Dalje, u fizičkim pregledima učesnika nije pronađeno ništa nenormalno. Štaviše, evaluacija laboratorijskih testova dece sa ADHD-om nije pokazala nikakav značajan nalaz. Takođe je odabrano 40 dečaka za kontrolnu grupu među preostalom decom bez ADHD-a. Sva deca su živela sa roditeljima.

Deca u obe grupe su izvodila testove Nacrtaj osobu (DAP) i Crtaj-Porodicu (DAF) u tihom okruženju. Dobili su beli papir A4, crnu olovku i gumicu i zamoljena su da nacrtaju osobu. Zabeleženo je vreme potrebno za crtanje osobe. Zatim su ih pitali o polu nacrtane osobe. Po završetku testa, deca su dobila još jedan papir A4 i rečeno im je da zamisle porodicu, a zatim da nacrtaju tu porodicu.

U dve druge studije, koristeći indekse DAP testa koji je procenjivao impulsivnost, istraživači su otkrili da deca sa ADHD-om izvlače deo tela nacrtane osobe van granica stranice. Detalji na odeći, kao što su rajsferšlus, džep ili kaiš pokazuju sklonost ka kontroli impulsivnosti, a nedostatak doslednosti i organizacije u slici i crtežu- tanka ramena i široke ruke oslikavaju sklonost ka impulsivnosti, naglosti.

Nađene su značajne razlike između normalne dece i dece sa ADHD-om korišćenjem ova dva testa crtanja. Stopa indeksa impulsivnosti i emocionalnih problema na dečijim crtežima sa ADHD-om bila je znatno češća nego kod dece u tipičnom razvoju.

(Yumama)

BONUS VIDEO

Mama objavila snimak - razlika između deteta koje ima i nema ADHD TikTok/sueomanii