Džesika Veli, autorka knjige The Autistic Mom imala je 38 godina kada joj je dijagnostikovan autizam, a sada je otkrila koji su bili prvi simptomi koje je primetila kod svog četvorogodišnjeg sina, koji takođe ima ovaj poremećaj.
"Odgajanje i podrška detetu sa autizmom, posebno onom koje nije verbalno, može da bude veoma iscrpljujuća", kaže Džesika. "Ceo moj život se vrti oko Džada i tako mora da bude da bi on bio srećan i siguran kao što jeste".
Ova mama ističe da je veoma srećna kada je sa svojim sinom, te da je veoma zahvalna što je upravo ona njegova majka.
Džesiki je inače autizam dijagnostikovan tek kada je imala 38 godina, i kaže da joj je tek tada postala jasno zašto su se susretala sa nekim poteškoćama ranije – sa sklapanjem prijateljstava, zašto joj je često bilo potrebno da bude sama...
Ona ističe da je i na sopstvenoj koži osetila da izostanak dijagnoze može da ima veliki uticaj na nečiji život.
"Ljudi koji imaju nedijagnostikovan autizam statistički dokazano imaju mnogo veći rizik za probleme sa učenjem, mentalnim zdravljem, što može da rezultira suicidom, zloupotebom alkohola ili droga, lošim fizičkim zdravljem, poteškoćama u zadržavanju posla, poteškoćama u ostvarivanju zdravih veza, između ostalog", rekla je ona za britanski The Sun.
Zbog toga je ova mama odlučila da podeli 11 simptoma koje je primetila kod svog sina, a koji mogu da ukažu na to da je dete neurodivergentno:
- Veoma su osetljivi na bilo koji oblik kritike i sve shvataju lično.
- Često ne razumeju šale ili sarkazam.
- Primećujete da često nemaju svoje mišljenje ili preferencije, već kopiraju ono što njihovi vršnjaci vole ili ne vole.
- Prolaze kroz razne faze "opsesija" sa hobijima i drugim stvarima.
- Neprijatno im je da uspostave kontakt očima.
- Mogu da imaju veoma čvrsto mišljenje o nekoj temi i da im nikako nije jasno kako se neko ne slaže sa njima i ne misli isto.
- Čini se da ne razumeju određene društvene norme, poput toga da treba da budu pristojni prema nekome ko im se ne dopada ili sa kim se ne slažu.
- Veoma su umorni nakon škole, ali im je teško da zaspe uveče.
- Mogu da imaju povećanu osetljivost na buku, mirise, dodir, teksture, temperaturu itd.
- Imaju izraženu potrebnu za rutinom i mogu da postanu veoma uznemireni, frustrirani, anksiozni ili pod stresom ako dođe do promene u rutini.
- Često sanjare.
Dr Selina Varlou iz The Nook klinike ističe da rano prepoznavanje simptoma može da pomogne roditeljima da na vreme dobiju sve potrebne informacije i pomoć, a to je posebno važno kada su u pitanju deca u pubertetu.
Sa time se slaže i Džesika: "Mnoga deca kojoj nije postavljena dijagnoza imaju sve veće izazove kako se bliže srednjoj školi. Glavni razlog je što tada dolazi do hormonskih promena u pubertetu i u periodu koji inače nije lak za decu, oni počinju da primećuju da su drugačiji.Porede sebe sa neurotipičnim vršnjacima, ne razumeju zašto deluje da su neke stvari drugima lakše nego njima".
Zbog toga mogu da imaju više izazova i problema sa učenjem, da iskazuju neka negativna ponašanja, da obraćaju manje pažnje na domaće zadatke i da imaju problema sa mentalnim zdravljem.
Sve to može da utiče i na njihov razvoj govora.
"Ako govor deteta kasni u poređenju sa drugom decom njihovog uzrasta, to bi mogao da bude znak autizma", rekla je dr Vorlou. "Jedinstvene vokalne karakteristike poput neobičnog tona ili odloženog govora treba pažljivo pratiti. Ako dete takođe pokazuje poteškoće u pokretanju i održavanju razgovora ili razumevanju govornog jezika, to bi mogao da bude još jedan signal".
Ukoliko primetite bilo koje znake koji ukazuju na neurodivergentnost kod deteta, najbolje je da što pre potražite savet stručnjaka.
BONUS VIDEO:
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.